Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Filipovića, podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 2Spk 32/18 od 19.03.2018. godine, na sednici veća održanoj 12.07.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Filipovića, podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 2Spk 32/18 od 19.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 2 Spk 32/18 od 19.03.2018. godine, na osnovu člana 317. stav 1. ZKP, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela 14 Sk 38/18 od 23.02.2018. godine, zaključen između zamenika Osnovnog javnog tužioca u Nišu Aleksandra Stevanovića i okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Momčila Filipovića, čiji je sastavni deo optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Nišu 14 Sk 38/18 od 23.02.2018. godine, te je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, koja će se izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, na adresi u selu ..., Opština ..., osim u slučajevima predviđenim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, i to bez primene mere elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 1 (jedne) godine, koja se ogleda u zabrani polaganja za vozačku dozvolu kojom je dozvoljeno upravljanje motornim vozilom „B“ kategorije, te je određeno da će se ova mera bezbednosti izvršiti po pravnosnažnosti navedene presude. Takođe, okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini je određeno da će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedene pravnosnažne presude, i to samo u delu odluke o izrečenoj meri bezbednosti, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Filipović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu u pogledu izvršenja mere bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, tako što će odrediti da se ista ima ogledati u zabrani izdavanja vozačke dozvole u navedenom periodu (a ne u zabrani polaganja za vozačku dozvolu, kako je pobijanom presudom određeno), kao i da okrivljenom dosudi troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti, u opredeljenom iznosu od 60.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st.3. i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni AA nije koristio redovni pravni lek, odnosno nije izjavio žalbu protiv navedene pobijane presude, a što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja jedan od uslova pod kojima okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud pritom napominje, da je pogrešan stav branioca da okrivljeni nije izjavio žalbu, jer protiv presude kojom je prihvaćen sporazum o priznavanju krivičnog dela, nije predviđena mogućnost izjavljivanja žalbe kada je odlukom o meri bezbednosti povređen zakon. Ovo iz razloga što je Zakonodavac upravo u članu 319. stav 3. ZKP, predvideo da se protiv presude kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela, može izjaviti žalba zbog postojanja razloga iz člana 338. stav 1. tog zakonika, ali i ako se presuda ne odnosi na predmet sporazuma (član 314.). Stoga, kako predmet sporazuma o priznanju krivičnog dela, shodno članu 314. stav 1. tačka 3) ZKP, između ostalog, obuhvata i sporazum o krivičnoj sankciji, to je dakle, okrivljeni imao mogućnost da u smislu odredbe člana 319. ZKP, podnese žalbu na presudu kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela, ukoliko je smatrao da se ta presuda ne odnosi na predmet sporazuma u pogledu krivične sankcije – odnosno mere bezbednosti koja mu je u konkretnom slučaju izrečena, a što isti nije učinio.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić