Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Andrije Jokovića, advokat Zoran Marković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, te da ukine pobijane presude i u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP navodima da radnje koje je preduzelo službeno lice predstavljaju samostalne službene radnje privođenje, hapšenje, a nikako ne službenu radnju uručenje poziva. Kako službeno lice nije ni vršilo radnju uručenja poziva, time okrivljeni nije ni izvršio krivično delo za koje je optužen i oglašen krivim, pa je pobijanim pravnosnažnim presudama uz pogrešnu primenu krivičnog zakona okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 242. stav 1. ZKP koja se odnosi na dostavljanje pismena – osnovna pravila o dostavljanju, propisano je da se pismena dostavljaju po pravilu posredstvom službenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pošte i druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije.

U činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude, utvrđeno je da je okrivljeni Andrija Joković „u označenom vremenu i mestu, ometao ovlašćeno službeno lice PU Zaječar – VV u vršenju službene dužnosti – uručenja poziva Andriji Jokoviću – kao osumnjičenom licu, tako što je po zaustavljanju putničkog vozila kojim je upravljao GG i u kome se prevozio okrivljeni Andrija Joković i pokazivanja službene legitimacije te iznošenju obaveštenja o službenoj radnji – uručivanju sudskog poziva okrivljeni Andrija Joković počeo da beži.... a kada ga je ovlašćeno službeno lice PU Zaječar VV sustigao i uhvatio desnom rukom za zglob leve ruke okrivljeni je počeo da pruža aktivan otpor na taj način što je počeo da se otima kako bi se oslobodio, te ga je udario u levi slepoočni deo i sa vrata istrgao zlatni lanac, nanevši mu lake telesne povrede“. Dakle, u izreci prvostepene presude su utvrđene sve činjenice i okolnosti kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, u smislu ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23.stav2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, te je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjen zakon. Iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, zahtevom branioca se ukazuje i na povredu zakona – odredbu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ali kako navedena povreda ne spada u krug povreda iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, zbog kojih je branilac okrivljenog ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je u ovom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić