Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Maja Miljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i oslobodi okrivljenu krivične odgovornosti i plaćanja troškova krivičnog postupka ili da pobijane presude preinači tako što će odbiti optužbu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu navodi da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na okrivljenu u pogledu krivičnog dela ugrožavanja sigunosti iz člana 138. stav 1. KZ, u periodu kako je to opisano u pobijanoj presudi.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Pančevu K br.411/18 od 31.05.2019. godine, proizlazi da je okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, koje je učinjeno u vremenskom periodu od početka avgusta 2015. godine do početka septembra 2015. godine i krajem juna, početkom jula 2015. godine.

Odredbom člana 138. stav 1. KZ, propisano je da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 103. tačka 7) KZ, propisano je da ako u ovom zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine i novčana kazna.

Članom 104. stav 6. KZ, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Okrivljena AA, oglašena je krivom zbog izvršenja jednog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, koje je izvršila od kraja juna do početka septembra 2015. godine, pa imajući u vidu odredbe člana 103. tačka 7) i člana 104. stav 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja je nastupila početkom septembra 2019. godine kada su preduzete poslednje radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljena AA oglašena krivom, prema navodima izreke prvostepene presude. Kada datum izvršenja poslednje radnje krivičnog dela nije precizno određen u izreci prvostepene presude, vreme preduzimanja radnje krivičnog dela određuje se tako što se kao datum izvršenja krivičnog dela uzima onaj datum koji je najpovoljniji po okrivljenog, pa je datum preduzimanja poslednje radnje okrivljene AA, u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda 01.09.2015. godine.

Krivični postupak protiv okrivljene AA pravnosnažno je okončan donošenjem presude Višeg suda u Pančevu Kž1 96/2019 od 15.07.2019. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja protiv okrivljene AA, koja bi u konkretnom slučaju nastupila u odnosu na vreme preduzimanja poslednje radnje izvršenja krivičnog dela. Kako je poslednja radnja krivičnog dela u konkretnom slučaju preduzeta dana 01.09.2015. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovom krivičnom postupku nastupila je 01.09.2019. godine, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz navedenih razloga, odbio kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, obzirom da iste ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                      Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić