Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 457/19 od 02.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Žarka Topića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Žarka Topića, advokat Nikola Tadić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Žarka Topića Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, da je izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU Sremska Mitrovica PS Inđija od 08.02.2017. godine, nedozvoljen dokaz u situaciji kada uviđaj nije izvršen imajući u vidu da je okrivljeni navodno odbacio kesu sa opojnom drogom u toku bekstva, zbog čega je u smislu člana 136. stav 1. ZKP, morao da bude sproveden uviđaj kako bi se lociralo mesto na kome se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi, da su ovlašćena službena lica PU Sremska Mitrovica – PS Inđija po naredbi za pretresanje stana i drugih prostorija sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kppr 45/17 od 07.02.2017. godine u ..., vikend naselje bb, Opština ..., čiji je držalac okrivljeni Žarko Topić, kojom se odobrava pretres noću, preduzeli radnju pretresanja stana okrivljenog nakon što je okrivljenom predata navedena naredba o čemu je 07.02.2017. godine sačinjen zapisnik u kome je konstatovano koji predmeti su prilikom pretresanja pronađeni, a koji zapisnik je okrivljeni bez primedbi potpisao. Prilikom radnje pretresanja izvršen je forenzički pregled lica mesta o kojem je sastavljen izveštaj od 08.02.2017. godine koji sadrži opis pronađenih tragova i predmeta na licu mesta a između ostalog i jedne sive PVC kese u kojoj se nalazi paket oblepljen folijom i selotejp trakom pronađene na zemljanom tlu pored zemljanog puta koji se nalazi u blizini porodične kuće okrivljenog (koji je okrivljeni odbacio prilikom pokušaja bekstva kroz zadnji deo dvorišta svoje kuće), koja kesa je uz potvrdu oduzeta od okrivljenog.

Dakle, iz navedenog proizlazi da forenzički pregled lica mesta nije samostalna dokazna radnja preduzeta od strane ovlašćenih lica policije, već je isti izvršen u sklopu radnje pretresanja stana okrivljenog izvršenog na osnovu naredbe suda koju dokaznu radnju su ovlašćena službena lica preduzela u skladu sa ovlašćenjima policije iz člana 286. ZKP da u predistražnom postupku preduzme potrebne mere u cilju otkrivanja i obezbeđenja tragova krivičnih dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz. Kako je Viši javni tužilac dana 08.02.2019. godine okrivljenom postavio branioca po službenoj dužnosti i saslušao okrivljenog, to je očigledno da je javni tužilac bio obavešten o svim dokaznim radnjama policije preduzetim u toku predistražnog postupka u skladu sa odredbom člana 287. stav 1. ZKP.

Iz iznetog proizlazi da izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU Sremska Mitrovica PS Inđija od 08.02.2017. godine, nije ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP i samim tim ne predstavlja dokaz na kojem se presuda ne bi mogla zasnivati, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Pored toga branilac u zahtevu ukazuje da policija nije ispunila uslove očuvanja kredibiliteta dokaznog materijala stavljanjem pronađenog biljnog materijala u papirnu kesu, usled čega je predmet veštačenja na putu do laboratorije kompromitovan, zbog čega, prema stavu branioca, zapisnik o veštačenju Nacionalno kriminalističko tehničkog centra nije mogao biti dokaz na kojem se presuda mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, Naredbom višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici određeno je fizičko-hemijsko veštačenje materijala pronađenog i uz potvrdu oduzetog od okrivljenog Žarka Topića koje veštačenje je povereno Nacionalno kriminalističko tehničkom centru radi utvrđivanja neto mase, vrste i sastava dostavljenog materijala odnosno da li isti predstavlja opojnu drogu, tako da je navedeno veštačenje obavljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i isto predstavlja dokaz koji se može koristiti u krivičnom postupku. Stoga navodi zahteva kojima se iznose primedbe na način pakovanja predmetnih supstanci od strane ovlašćenih lica policije ne dovode u pitanje zakonitost ovog dokaza, posebno kada se ima u vidu da predmet navedenog veštačenja nije bila DNK analiza tragova pronađenih na paketu sa materijalom privremeno oduzetog od okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1). ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je nerazumljivo na osnovu čega je sud doneo zaključak o krivici okrivljenog imajući u vidu da je odbrana dovela u sumnju ceo dokazni postupak u pogledu dokaznih sredstava javnog tužioca, a koju sumnju sud nije otklonio, kojim navodima se ukazuje da pravnosnažna presuda ne sadrži jasne ni dovoljne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja koji nedostatak presude je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, navodima zahteva, nijednim dokazom nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu niti da je kritičnom prilikom odbacio bilo kakvu kesu sa opojnom drogom, kojim navodima branilac osporava ocenu dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi.

Međutim, kako članom 485. stav 4 ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog Žarka Topića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Uz zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i to da su nižestepeni sudovi povredili pravo okrivljenog na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u zahtevu u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) ne ističe da je ta povreda određena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić