Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.G. – advokat Z.S., ne navodeći zakonski razlog, s tim što iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da se pobijane presude preinače tako što će Vrhovni kasacioni sud okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog M.G. ističe da se radnje okrivljenog, zbog kojih je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, ne mogu kvalifikovati kao krivično delo oštećenje poverioca iz člana 237. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već kao krivično delo oštećenje tuđeg prava iz člana 220. KZ, za koje krivično delo je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, obzirom na visinu propisane kazne.

Dakle, iz navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ukazujući na pogrešnu pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, te na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, ukazivanjem da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni M.G. je u svojstvu direktora preduzeća B.k. iz Z., znajući da je ovaj subjekat postao nesposoban za plaćanje, u nameri da osujeti izmirenje potraživanja i izigra poverioca – Privredno društvo R.i.m. i g.K.m., a.d. iz M,, u toku prinudnog izvršenja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu Iv br.975/06, mašinu U., čija je vrednost procenjena na 1.600.000,00 dinara, a koja je popisana u sudskom izvršnom postupku, te koju je kao predmet izvršenja bilo zabranjeno koristiti – tokom 2008. godine koristio za rad u raznim preduzećima sa kojima je sklapao ugovore, osujetivši na taj način naplatu potraživanja u iznosu od 947.030,40 dinara i oštetivši poverioca K.m. za navedeni iznos.

Izvršilac krivičnog dela iz člana 237. stav 2. KZ, je odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja, koje ima svojstvo pravnog lica, ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, u nameri da izigra ili ošteti poverioca, prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca.

Dakle, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela jeste priznanje neistinitog potraživanja, sastavljanja lažnog ugovora ili preduzimanje neke druge prevarne radnje, a posledica je nastupanje štete za poverioca.

Kako iz izreke pobijane presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela oštećenja poverioca iz člana 237. stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da je, prema izreci, okrivljeni oštetio poverioca K.m. koristeći mašinu U., koja je bila popisana u sudskom izvršnom postupku, a na koji način je oštećeno preduzeće osujetio za naplatu potraživanja u iznosu od 947.030,40 dinara, a imajući u vidu i da je za ovo krivično delo propisana kazna zatvora od 3 meseca do 5 godina, te da prema odredbi člana 103. stav 1. tačka 5. KZ, apsolutna zastarelost za ovo krivično delo nastupa kada protekne 5 godina od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost, shodno odredbi člana 104. tačka 6. KZ, kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, to je očigledno da u konkretnom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa tek 2018. godine, jer je okrivljeni prema izreci prvostepene presude krivično delo izvršio tokom 2008. godine.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Na iste ove povrede, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, koje žalbene navode je Viši sud u Čačku, kao drugostepeni, ocenio neosnovanim i o tome, u presudi Kž br.104/14 od 20.05.2014. godine, na stranama 3 i 4, izneo u svemu jasne razloge, koje ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                        Nevenka Važić, s.r.