Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu odredbe člana 422. st. 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Osnovani su navodi zahteva Republičkog javnog tužioca da su nižestepeni sudovi povredili zakon na štetu osuđenog M.G. kada su protivno pravilnoj primeni odredbe člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji („Službeni glasnik RS“ broj 107/12 od 09.11.2012. godine) našli da osuđeni M.G. ne podleže amnestiji jer da je do dana stupanja na snagu navedenog zakona više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje i ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda prema raspoloživom izveštaju iz kaznene evidencije za osuđenog. Iz spisa predmeta proizilazi da su nižestepeni sudovi utvrdili da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 1. Zakona o amnestiji jer do dana stupanja na snagu navedenog zakona prema izveštaju iz kaznene evidencije, osuđeni M.G. je više puta pravnosnažno osuđivano lice na bezuslovne kazne zatvora i to: presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 12/94 od 19.05.1994. godine na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca; presudom Osnovnog suda u Podgorici K 285/93 od 09.09.1996. godine na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci; presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 2059/10 od 15.12.2010. godine – Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 651/11 od 17.10.2011. godine na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci; presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kž 4144/10 od 10.05.2011. godine – Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 2783/11 od 06.03.2012. godine na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i petnaest dana, a presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž 1381/12 od 06.11.2012. godine izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora od šest godina i deset meseci po kojoj se nalazi na izdržavanju kazne u KPZ Požarevac. Takođe, iz navedenih spisa proizilazi da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 40/13 od 21.05.2013. godine brisana osuda po presudi Okružnog suda u Novom Sadu K. 12/94 od 19.05.1994. godine kojom je osuđen M.G. na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, a koju je izdržao 07.12.1999. godine. Nadalje iz izveštaja iz kaznene evidencije proizilazi da je M.G. više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, no po stavu Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je prilikom primene člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji i donošenja odluke da osuđeni M.G. ne podleže amnestiji, bio u obavezi da ispita da li je neka od osuda konstatovana u izveštaju iz kaznene evidnecije stekla uslove za brisanje do stupanja na snagu Zakona o amnestiji, a po osnovu zakonske rehabilitacije, što nije učinjeno. Obzirom na izneto u postupku ponovnog odlučivanja prvostepeni sud će ispitati da li je za neke od osuda iz izveštaja iz kaznene evidencije izvršeno brisanje (brisanje osude po presudi Okružnog suda Novi Sad Kv. 40/13 od 21.05.2013. godine, doneto je nakon pravnosnažnih rešenja koja su predmet zahteva), kao i postojanje uslova za brisanje neke od osuda, a potom utvrditi da li je osuđeni M.G. do dana stupanja na snagu Zakona o amnestiji bio više od tri puta pravnosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora, te uz pravilno utvrđene okolnosti od značaja za primenu odredbe člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji odlučiti da li osuđeni M.G. podleže amnestiji i oslobađanju od izvršenja bezuslovne kazne zatvora (koji izdržava u trajanju od dve godine i tri meseca po presudi Višeg suda u Novom Sadu K. 1381/12 od 06.11.2012. godine), shodno članu 1. u vezi člana 3. Zakona o amnestiji. Sledstveno rečenom osnovano se u zahtevu ukazuje da je istu povredu zakona učinio i Apelacioni sud u Novom Sadu kada je drugostepenim rešenjem odbio žalbu osuđenog kao neosnovanu i pogrešno stanovište iz prvostepenog rešenja u pogledu primene člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji prihvatio kao pravilno. Kako spisi predmeta dostavljeni od strane nižestepenih sudova ne sadrže pravnosnažne presude koje su predmet ocene u postupku ispitivanja uslova za njihovo brisanje prema izveštaju iz kaznene evidencije, to ovaj sud nije mogao da otkloni navedenu povredu zakona preinačenjem navedenih rešenja kako je to Republički javni tužilac predložio u svom zahtevu, već iste ukinuo. Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 30. stav 1. i člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116 od 22.12.2008. godine), a primenom člana 24. stav 7. ZKP i člana 425. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude. Zapisničar - savetnik                                                                                                             Predsednik veća
Zorica Stojković,s.r.                                                                                                        sudija Nevenka Važić,s.r.