Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, iz sledećih razloga:

Naime, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni „ ... upotrebom fizičke sile razvalio rezu na zatvorenom prozoru, a potom otvorio prozor, ušao u pogon, a onda sa druge strane razbio prozor u pogonu i izvršio premetačinu i oduzeo predmetne stvari ... „ jasno i nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni Z.M. krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 30. KZ izvršio na taj način što je nasilnim putem uklonio prepreke čija je svrha bila zatvaranje tog prostora, dakle obijanjem kao jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog oblika krivičnog dela teška krađa (stav 1. tačka 1.), obzirom da se pod obijanjem zatvorenog prostora podrazumeva uklanjanje prepreke za ulaženje u zatvoreni prostor nasilnim putem, upotrebom fizičke sile koja je nužna za prodiranje u zatvoreni prostor i najčešće dovodi do oštećenja uređaja za otvaranje i drugih predmeta, pri čemu nije bitan intenzitet primenjene fizičke sile, tako da izreka prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

U preostalom delu zahteva ukazujući na protivrečnost iskaza saslušanih svedoka, te da nije izvršen uviđaj i provereni navodi odbrane, kao i da su činjenični i pravni zaključci suda zasnovani na pretpostavkama, branilac okrivljenog u suštini navodi pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i nepotpunu ocenu dokaza, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored istaknutog ni ostali navodi u zahtevu branioca ne ukazuju na pogrešnu primenu krivičnog zakona.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su nižestepeni sudovi pravilno primenili krivični zakon i da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.M. - advokata P.J., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                  Nevenka Važić,s.r.