Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 421/19 od 22.05.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog Ivana Popovića i presuda Višeg suda u Zrenjaninu K 90/18 od 07.03.2019. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda , zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ivana Popovića, advokat Jovan Miščević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom će preinačiti pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je učinio krivično delo za koje je pravnosnažnim presudama oglašen krivim ili da pobijane presude ukine ili da ukine samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Popovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na štetu okrivljenog, jer delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer izreke optužnog akta i presude ne sadrže ni objektivna ni subjektivna obeležja bića predmetnog krivičnog dela odnosno da se u izreci presude ne navodi radnja izvršenja koja bi se mogla kvalifikovati kao neovlašćena proizvodnja opojne droge kanabis pa se samim tim ne može ceniti ni subjektivni odnos okrivljenog prema tom krivičnom delu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, a sađenje i uzgajanje kanabisa predstavlja proizvodnju, ukoliko su osim radnji setve i nege biljke u smislu biološkog zrenja, do okončanja vegetacije, preduzete i dalje radnje - ubiranje listova i cvetova, sušenje, usitnjavanje prethodno uzgojene biljke kanabisa.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, u uračunljivom stanju, svestan svoga dela, čije je izvršenje i hteo i svestan zabranjenosti svog dela, neovlašćeno proizvodio opojnu drogu - kanabis, koja sadrži THC u procentu većem od 0,3%, koji se nalazi na listi Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na taj način što je u dvorištu iza kuće posadio semenke marihuane, iste zalivao, zemlju okopavao, đubrio, nakon čega su iznikle četiri biljke visine 165 cm, 170 cm, 220 cm i 250 cm, te je iste održavao, dve grane sa jedne od tih biljaka ostavio da se suše u pomoćnoj prostoriji na drvenoj konstrukciji, nakon čega su policijski službenici od okrivljenog uz potvrdu oduzeli četiri biljke kanabisa u zelenom stanju, ukupne bruto mase 15,3 kg, a koje su u osušenom stanju imale neto masu (listova cvasti i grančica) 2431 grama i 19,89 grama i dve grane kanabisa u suvom stanju ukupne neto mase 159,06 grama, sve ukupne mase 2609,95 grama, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a ne bitni elementi istog krivičnog dela iz stava 2. člana 246. KZ, jer je okrivljeni u konkretnom slučaju, biljke uzgajao bez ovlašćenja, ali je preduzeo i dodatne radnje kojima je došao u fazu proizvodnje i dobio supstancu koja predstavlja opojnu drogu, time što je dve grane sa jedne od biljaka ostavio da se suše u pomoćnoj prostoriji na drvenoj konstrukciji.

S tim u vezi, prvostepeni sud je pravilno primenio zakon, kada je radnje navedene u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, jer u situaciji kada okrivljeni suši grane prethodno uzgojene biljke kanabis, to predstavlja proizvodnju opojne droge marihuane podobne za konzumaciju, pa se onda i radnje okrivljenog preduzete u smislu člana 246. stav 2. KZ koje uključuju uzgoj, setvu i negu marihuane, mogu kvalifikovati samo kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, budući da je isto obuhvaćeno njegovim umišljajem da proizvede opojnu drogu marihuaru, pa je time uzgajanje konzumirano proizvodnjom, koja je konačni cilj svih radnji okrivljenog.

Zbog navedenog, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog analizira iskaze ispitanih svedoka i polemiše sa ocenom izvedenih dokaza i predloženim biološkim veštačenjem, te ističe da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i razlozima presude.

Iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić