Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Marko Janković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao osnov podnošenja zahteva, ističe se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da su pobijana pravnosnažna rešenja zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, obzirom da je kao jedna od osobitih okolnosti zbog koje postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu navedena i ta da se protiv okrivljenog AA vodi krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kragujevcu. Prema stavu branioca, navedena okolnost je bila odlučujuća prilikom donošenja odluke o produženju pritvora, i pored toga što je članom 3. ZKP propisano da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, te su pobijana rešenja doneta uz navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Izloženim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog samo formalno ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne navodeći iz kojih razloga nalazi da se radi o nedozvoljenom dokazu, a u suštini polemiše sa ocenom suda o razlozima za produženje pritvora prema okrivljenom, iz kojih razloga podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca nije dozvoljeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, u zahtevu se ističe da je pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu se i ova povreda zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, samo formalno označava, a u obrazloženju se ne ukazuje u čemu se ona sastoji, već se polemiše sa ocenom suda o postojanju razloga za pritvor propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP i ocenom suda da u konkretnom slučaju za produženje pritvora prema okrivljenom postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, iako prema stavu branioca u konkretnom slučaju ovaj razlog za produženje pritvora ne postoji, dakle polemiše se sa procesnim rešenjima.

Kako su, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branioca (iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i iz člana 439. tačka 2) ZKP) a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                               Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić