U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Miroljuba Tomića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Srđana Vulovića i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića, advokata Nemanje Jolovića, branioca okrivljenog Dragana Birčanina, advokata Đorđa Kalanj, branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin- Nikodinović, branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Mirjane Pecikoza, branioca okrivljenog Stevice Maksimovića, advokata Nikole Stanojevića i branioca okrivljenog Vladimira Topalovića, advokata Miljane Perendija, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.3/15 od 23.03.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 18.04.2018. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Birčanina, advokata Đorđa Kalanj, branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin- Nikodinović i branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Mirjane Pecikoza, podneti zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.3/15 od 23.03.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ODBACUJU.

II ODBACUJU SE zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića, advokata Nemanje Jolovića, branioca okrivljenog Stevice Maksimovića, advokata Nikole Stanojevića i branioca okrivljenog Vladimira Topalovića, advokata Miljane Perendija, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.3/15 od 23.03.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.3/15 od 23.03.2016.godine, između ostalih, oglašeni su krivim okrivljeni Srđan Vulović i Dejan Vulović zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela pranje novca u saizvršilaštvu iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, okrivljeni Dragan Birčanin, Stevica Maksimović i Vladimir Topalović zbog po jednog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ i okrivljeni Slaviša Purić i Stevan Purić zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa su okrivljenima Srđanu Vuloviću i Dejanu Vuloviću prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, a za krivično delo iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i potom su ovi okrivljeni osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) godine, okrivljeni Dragan Birčanin je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, okrivljeni Slaviša Purić na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, okrivljeni Stevan Purić na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 01.07.2009.godine do 18.08.2009.godine, okrivljeni Stevica Maksimović na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i okrivljeni Vladimir Topalović na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a u koje kazne se ovoj dvojici okrivljenih uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 01.07.2009.godine do 03.08.2009.godine.

Istom presudom od okrivljenih je na osnovu odredbe člana 91. KZ oduzeta imovinska korist, pa su okrivljeni obavezani da sudu uplate novčane iznose i to okrivljeni Srđan Vulović, Dejan Vulović i Dragan Birčanin, zajedno sa okrivljenima Ivanom Šikora, Goranom Stojisavljevićem, Darkom Berjan, Milanom Bojadžijom, Zoranom Stojisavljevićem, Nebojšom Kostićem, Dragutinom Isailovićem i Nebojšom Ostojićem, solidarno, iznos od 36.561.380,70 dinara, okrivljeni Slaviša Purić je obavezan da uplati iznos od 1.703.832,00 dinara, okrivljeni Stevan Purić iznos od 1.043.052,00 dinara, okrivljeni Stevica Maksimović iznos od 929.401,30 dinara i okrivljeni Vladimir Topalović iznos od 716.280,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne presude. Istovremeno su okrivljeni Dragan Birčanin, Slaviša Purić, Stevan Purić, Stevica Maksimović i Vladimir Topalović obavezani da plate sudu paušal u iznosu od po 20.000,00 dinara svaki od okrivljenih, kao i troškove krivičnog postupka u visini koju će sud odrediti naknadno posebnim rešenjem, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, između ostalih, usvojene su žalbe okrivljenog Stevice Maksimovića i branilaca okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića, Stevana Purića, Stevice Maksimovića i Vladimira Topalovića, u pogledu odluke o kazni, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje K.Po1 br.3/15 od 23.03.2016. godine u pogledu toga kako ista glasi, te su, između ostalih, oglašeni krivim okrivljeni Srđan Vulović i Dejan Vulović zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela pranje novca u saizvršilaštvu iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, okrivljeni Dragan Birčanin, Stevan Purić, Stevica Maksimović i Vladimir Topalović zbog po jednog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ i okrivljeni Slaviša Purić zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su okrivljenima Srđanu Vuloviću i Dejanu Vuloviću prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, a za krivično delo iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i potom su ovi okrivljeni osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) godine, okrivljeni Dragan Birčanin je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.05.2009. godine do 10.07.2009. godine, okrivljeni Slaviša Purić na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 9 (devet) meseci, okrivljeni Stevan Purić na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 01.07.2009. godine do 18.08.2009. godine, okrivljeni Stevica Maksimović na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i okrivljeni Vladimir Topalović na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci, a u koje kazne se ovoj dvojici okrivljenih uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 01.07.2009. godine do 03.08.2009. godine.

Istom presudom od okrivljenih je na osnovu odredbe člana 91. KZ oduzeta imovinska korist, pa su okrivljeni obavezani da sudu uplate novčane iznose i to okrivljeni Srđan Vulović, Dejan Vulović i Dragan Birčanin, zajedno sa okrivljenima Ivanom Šikora, Goranom Stojisavljevićem, Darkom Berjan, Milanom Bojadžijom, Zoranom Stojisavljevićem, Nebojšom Kostićem, Dragutinom Isailovićem i Nebojšom Ostojićem, solidarno, iznos od 36.561.380,70 dinara, okrivljeni Slaviša Purić je obavezan da uplati iznos od 1.703.832,00 dinara, okrivljeni Stevan Purić iznos od 1.043.052,00 dinara, okrivljeni Stevica Maksimović iznos od 929.401,30 dinara i okrivljeni Vladimir Topalović iznos od 716.280,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana dostavljanja te presude. Istovremeno su okrivljeni (izuzev okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića) obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od po 30.000,00 dinara svaki od okrivljenih u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a obavezani su i da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem. Između ostalih, odbijene su kao neosnovane u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića, Stevana Purića, Stevice Maksimović i Vladimira Topalovića, te tužioca za organizovani kriminal, a u celosti žalba branioca okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 13.10.2017. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, tako što u izreci presude na strani 2. u trećem pasusu prvi red nakon reči „od septembra meseca 2008. godine do februara meseca“, umesto „2000. godine“, treba da stoji „2009. godine“, te na strani 24 u trećem pasusu, umesto „Stojisavljević Zorana“, treba da stoji „Stojisavljević Gorana“, potom u šestom pasusu nakon reči „okrivljenog Bojadžija Milana na kaznu zatvora u trajanju od“, umesto „2 (dve) godine i 9 (devet) meseci“, treba da stoji „2 (dve) godine“, te u sedmom pasusu nakon reči „okrivljenog Stojisavljević Zorana na kaznu zatvora u trajanju od“, umesto „2 (dve) godine i 9 (devet) meseci“, treba da stoji „2 (dve) godine“.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 03.11.2017. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017.godine, ispravljena rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 13.10.2017. godine, tako što se u uvodu nakon reči „adv. Miljane Perendija“ dodaje „branioca okr. Ostojić Nebojše, adv. Božidara Grubovića“, te tako što u izreci presude na strani 6 u drugom pasusu ispod broja 3 nakon reči „okr. Dejan Vulović“ umesto „okr. Goran Šikora“ treba da stoji „okr. Ivan Šikora“, potom na strani 18 u drugom pasusu ispod III nakon reči „okr. Šikora Ivan“ umesto „okr. Stojisavljević Dejan“ treba da stoji „okr. Stojisavljević Goran“ i na strani 24 šesti pasus peti red umesto „Kv.Po1. br.361/09“ treba da stoji „Kv.Po1. br.367/09“.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića, advokat Nemanja Jolović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 11), člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi članova 68. i 381. stav 1, člana 439. tačka 1), 2) i 3) i člana 419. stav 2. ZKP, te člana 1. KZ, a u obrazloženju zahteva se ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbi člana 492. ZKP preinači prvostepenu i drugostepenu presudu u odnosu na ove okrivljene tako što će ih osloboditi od optužbe za krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i pranje novca u saizvršilaštvu iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osloboditi ih obaveze plaćanja imovinske koristi, te odrediti da troškovi krivičnog postupka u odnosu na ove okrivljene padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da u odnosu na ove okrivljene ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- branilac okrivljenog Dragana Birčanina, advokat Đorđe Kalanj, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453, člana 439. tačka 1), 2) i 3) i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili tako što će mu izreći uslovnu osudu ili kaznu u visini zakonskog minimuma za krivično delo za koje je oglašen krivim, te ga osloboditi plaćanja imovinske koristi na koju je obavezan;

- branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Zora Dobričanin- Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a u obrazloženju zahteva se ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu u odnosu na okrivljenog tako što će ga osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s tim da naredi da se ponovni postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odluke po zahtevu, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti okrivljenog i branioca o sednici veća;

- branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Mirjana Pecikoza, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači navedenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, kao i da pozove branioca na sednicu veća;

- branilac okrivljenog Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin- Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a u obrazloženju zahteva se ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu u odnosu na okrivljenog tako što će ga osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s tim da naredi da se ponovni postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti okrivljenog i branioca o sednici veća;

- branilac okrivljenog Stevice Maksimovića, advokat Nikola Stanojević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu;

- branilac okrivljenog Vladimira Topalovića, advokat Miljana Perendija, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011. godine koji se u predmetnom krivičnom postupku primenjuje od 15.01.2012. godine) (u daljem tekstu: ZKP) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Birčanina, advokata Đorđa Kalanj u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 2) ZKP, branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP i branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Mirjane Pecikoza u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su neosnovani, dok se isti zahtevi u preostalom delu, kao i u celosti zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića, advokata Nemanje Jolovića, branioca okrivljenog Stevice Maksimovića, advokata Nikole Stanojevića i branioca okrivljenog Vladimira Topalovića, advokata Miljane Perendija, odbacuju.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović zahteve za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je sud prekoračio optužbu, jer je ove okrivljene osudio za radnje kupovine goriva i za onaj period u kojem im prema optužnici nije ni stavljeno na teret da su pribavili protivpravnu imovinsku korist, obzirom da je u optužnici Tužioca za organizovani kriminal KT.S-9/09 od 06.11.2009. godine (poslednji put izmenjena na pretresu održanom pred drugostepenim sudom dana 14.09.2017. godine) navedeno da su okrivljeni pribavili protivpravnu imovinsku korist i to okrivljeni Slaviša Purić „u periodu od 15.11.- 29.11.2008. godine“, a okrivljeni Stevan Purić „u periodu od 03.12.-23.12.2008. godine“, dok su izrekom presude oglašeni krivim da su gorivo kupili, dakle u množini, obojica okrivljenih, dana 15.11.2008., 17.11.2008., 18.11.2008., 23.11.2008., 29.11.2008. (dva puta), 03.12.2008. (dva puta), 16.12.2008. i 23.12.2008. godine, čime su osuđeni za veću količinu kriminalnih aktivnosti. Pored toga, po stavu branioca prekoračenje optužbe se ogleda i u tome što je optužnicom okrivljenima stavljeno na teret da su krivično delo izvršili u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, pa je stoga i u množini navedeno da su kupovali i prodavali gorivo, ali da kako drugostepeni sud u presudi nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o saizvršilaštvu u smislu člana 33. KZ, onda ni radnja krivičnog dela u izreci presude ne može biti i dalje označena u množini kao „kupovali“, a posebno ne u odnosu na okrivljenog Slavišu Purića radnje kupovine posle dana 29.11.2008. godine, a u odnosu na okrivljenog Stevana Purića radnje kupovine pre 03.12.2008. godine. Osim toga, branilac okrivljenih ističe i da je sud prekoračio optužbu i kada je ove okrivljene oglasio krivim da su vršili prodaju goriva, iako u optužnici tužioca nije opredeljeno vreme, mesto i način navodne prodaje.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na ovu dvojicu okrivljenih bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u optužnom aktu tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnici tužioca, pri čemu sud u činjeničnom opisu krivičnih dela utvrđenom u izreci presude nije vršio nikakve izmene vezano za vreme pribavljanja protivpravne imovinske koristi i radnje kupovine goriva od strane okrivljenih u odnosu na optužnicu Tužioca za organizovani kriminal. Drugostepeni sud izmenom u pobijanoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela u pogledu navođenja pojedinačnog iznosa pribavljene imovinske koristi za svakog okrivljenog zasebno, umesto ukupno navedenog iznosa pribavljene imovinske koristi za obojicu okrivljenih iz optužnog akta nije prekoračio optužbu, jer navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenih, već je sud u presudi samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na pretresu održanom pred tim sudom i svojim zaključkom da okrivljeni krivično delo nisu izvršili kao saizvršioci, krećući se pri tome u okviru optužnog akta tužioca. Pored toga, iako drugostepeni sud radnje okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića ne kvalifikuje u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ (kako je to okrivljenima optužnicom stavljeno na teret), iz razloga jer su oni radnje preduzimali u različitim periodima (okrivljeni Slaviša Purić u periodu od 15.11.-29.11.2008. godine, a okrivljeni Stevan Purić u periodu od 03.12.-23.12.2008. godine), a za šta je u obrazloženju drugostepene presude na strani 52. dao razloge, njihove radnje opisuje u množini iz razloga što je činjenični opis za ove okrivljene zajednički, pa je stoga u istom navedeno za okrivljene koje su radnje istovetne za obojicu, a to je da su kupovali i potom prodavali gorivo, tako da i u ovom delu nema prekoračenja optužbe.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci drugostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u odnosu na okrivljenog Slavišu Purića i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na okrivljenog Stevana Purića, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca ovih okrivljenih, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP

Branilac okrivljenog Dragana Birčanina pravnosnažne presude pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, tvrdnjama da je sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, prekršio zabranu preinačenja na gore iz člana 453. ZKP, obzirom da je, iako je tužilac žalbom samo predlagao povećanje kazne zatvora u odnosu na ovog okrivljenog, u ponovljenom postupku izmenio činjenični opis krivičnog dela na štetu okrivljenog Dragana Birčanina u odnosu na raniju prvostepenu presudu. Kao izmene na štetu okrivljenog branilac navodi da je okrivljeni ranijom prvostepenom presudom oglašen krivim da je krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršio sam i njegove radnje sud tada nije opisao u množini, nego u jednini, bez ikakve povezanosti sa okrivljenim Ivanom Šikora, dakle okrivljeni Dragan Birčanin je oglašen krivim kao izvršilac bez ikakvog oblika saučesništva, odnosno saizvršilaštva iz člana 33. KZ, dok u ponovljenom postupku u krivično delo izvršeno od strane okrivljenog Dragana Birčanina sud uvodi i okrivljenog Ivana Šikoru kao saučesnika, a pored toga sud u izreku presude dodaje nove činjenice na štetu okrivljenog Dragana Birčanina koje se odnose na podstrekavanje okrivljenog Ivana Šikora i pribavljanje protivpravne imovinske koristi organizovanoj kriminalnoj grupi, a koje činjenice u ranijoj osuđujućoj presudi nisu bile navedene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Birčanina su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani iz razloga jer sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) iz člana 453. ZKP, obzirom da nije izmenio presudu na štetu ovog okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije, pa čak ni u pogledu „kriminalne količine“ krivičnog dela za koje je okrivljenog oglasio krivim i osudio. Naime, krivično-pravne radnje okrivljenog Dragana Birčanina su istovetno opisane i u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, kao i u ranije ukinutoj prvostepenoj presudi i to kako vezano za radnje ovog okrivljenog koje sud u obe presude opisuje u jednini, a ne u množini kao saizvršilaštvo iz člana 33. KZ kako to pogrešno navodi branilac okrivljenog, tako i vezano za podstrekavanje okrivljenog Dragana Birčanina od strane okrivljenog Ivana Šikora, a ne kako to branilac okrivljenog netačno navodi u zahtevu da je okrivljeni Dragan Birčanin podstrekavao okrivljenog Ivana Šikoru. Pri ovome, sud je u ponovljenom postupku okrivljenog Dragana Birčanina oglasio krivim da je pribavio protivpravnu imovinsku korist u manjem iznosu (1.157.114,40 dinara), nego što je iznosila visina pribavljene protivpravne imovinske koristi u ranijoj prvostepenoj presudi (preko 1.500.000,00 dinara), te je stoga njegove radnje pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a što je blaže krivično delo u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je ovaj okrivljeni bio oglašen krivim prvom prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.230/10 od 06.12.2013. godine, pa ga je osudio i na manju zatvorsku kaznu (prvom prvostepenom presudom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je pobijanom pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine). Izmene suda u izreci presude vezano za to kome je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist, po nalaženju ovoga suda, nisu učinjene na štetu okrivljenog (kako to neosnovano navodi branilac okrivljenog), jer je u ranije ukinutoj prvostepenoj presudi bilo navedeno da je okrivljeni ovu korist pribavio sebi i drugima, pri čemu je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom obavezan da na ime iznosa oduzete imovinske koristi sudu solidarno sa drugim okrivljenima uplati manji novčani iznos u odnosu na novčani iznos na koji je obavezan prvom prvostepenom presudom.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović pravnosnažnu presudu pobija zahtevima za zaštitu zakonitosti i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, tvrdnjama da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na video zapisima cisterni sa gorivom koji sami po sebi i po načinu pribavljanja predstavljaju nezakonite dokaze, zbog čega su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti ovih dokaza branilac navodi da nema kontinuiranog optičkog snimka putanje kretanja cisterni, dok za neke isporuke nema nikakvog snimka, već su kao dokaz korišćeni snimci čiji su delovi „izmontirani“ (skraćeni i poređani) od strane organa unutrašnjih poslova suprotno naredbi istražnog sudije, po redosledu koji nije autentičan, zbog čega je došlo do prekoračenja naredbi istražnog sudije, jer se u naredbama istražnog sudije na osnovu kojih su kamioni-cisterne sa gorivom praćene i snimane ne navodi da se one snimaju na samo određenim punktovima ili samo pri određenim aktivnostima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su neosnovani iz razloga jer uvidom u spise predmeta i to u naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu kojima se prema nekim od okrivljenih određuje, odnosno produžava mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica iz člana 232. stav 1. ranije važećeg ZKP, naredbama se ne navodi da se snimanje vrši samo na nekim lokacijama ili da se snimaju samo neke aktivnosti, a istovremeno se ni navodi da se snimanje vrši kontinuirano za svo vreme trajanja mere koja može trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga može biti produžena za još tri meseca, a što bi i tehnički bilo nemoguće, pa se stoga u konkretnom slučaju ni ne može raditi o prekoračenju naredbi istražnog sudije, kako to neosnovano u zahtevu navodi branilac okrivljenih.

Pored toga, po nalaženju ovoga suda, navedene naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu su izdate u svemu u skladu sa odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme njihovog donošenja i u vreme sprovođenja prema okrivljenima mere određene tim naredbama, pri čemu iz istih proizilazi da su dovoljno obrazložene i da sadrže sve elemente propisane odredbom člana 232. stav 2. ZKP ranije važećeg ZKP, a iz naredbi se jasno vidi iz kojih činjenica i na osnovu kojih okolnosti istražni sudija izvodi zaključak o postojanju osnova sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje se ova mera može odrediti. Sledstveno navedenom, video zapisi koji su nastali kao rezultat zakonito sprovedene mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica iz člana 232. stav 1. ranije važećeg ZKP predstavljaju zakonite dokaze i na istima se može zasnivati presuda, pa samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta.

Osim toga, branilac okrivljenih kao razlog za nezakonitost ovih dokaza ističe i to da ne postoji odluka istražnog sudije da se snimci nastali sprovođenjem mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica delimično prepišu i opišu, kako to nalaže odredba člana 233. stav 2. ranije važećeg ZKP.

Međutim, odredbom člana 233. stav 2. ranije važećeg ZKP je propisano samo to da istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu, ne i da istražni sudija to mora odrediti (kako to netačno u zahtevu navodi branilac okrivljenih), pri čemu iz spisa predmeta proizilazi da su svi audio zapisi telefonske komunikacije između okrivljenih na CD-u i video zapisi na DVD-u, koji su istražnom sudiji dostavljeni od strane organa unutrašnjih poslova, izvedeni neposredno na glavnom pretresu održanom dana 08.02.2016.godine, a ne njihovi “prepisi ili opisi”, te da su stranke imale mogućnost da o istima raspravljaju i da iznose svoje primedbe.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da dela za koja su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni nisu krivična dela, jer činjenični opis krivičnih dela dat u izreci presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ (okrivljeni Slaviša Purić) i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ (okrivljeni Stevan Purić), za koja su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim. Ističe se da u izreci presude nije navedeno po osnovu kog akta ili radnje okrivljeni imaju svojstvo odgovornog lica koje u pravnom licu obavlja poslove upravljanja, zatim da nije definisana radnja izvršenja krivičnih dela, te kada, gde i kako su okrivljeni preduzeli radnju izvršenja krivičnog dela, kao i kako su predmetna krivična dela sa blanketnom dispozicijom koje konkretno zakonom ili opštim aktom propisano ovlašćenje je prekršeno, prekoračeno ili zloupotrebljeno od strane okrivljenih u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Pored toga i branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Mirjana Pecikoza kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da izreka presude ne sadrži elemente bića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, jer nije precizno opisano u čemu se sastoji radnja izvršenja krivičnog dela, odnosno kojom je to tačno radnjom okrivljeni iskoristio svoj položaj (isporukom goriva, predajom gotovog novca prodavcu ili navodnom naknadnom prodajom), te koje je to ovlašćenje iskoristio, kao i koja vrsta položaja je u pitanju, odnosno da li se on u spornom periodu nalazio u svojstvu vlasnika pumpe ili odgovornog lica u PD „AA“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića su neosnovani iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnih dela u odnosu na okrivljene Slavišu Purića i Stevana Purića, utvrđenog u izreci drugostepene presude u stavu IV pod tačkom 1, i to da su okrivljeni „ ... kao odgovorna lica koja su vršila poslove upravljanja, zastupanja, vođenja poslova, nadzora i druge poslove iz delatnosti pravnog lica na osnovu Odluke o osnivanju privrednog društva i to okrivljeni Slaviša Purić kao osnivač i vlasnik Privrednog društva „AA“, a okrivljeni Stevan Purić kao osnivač i vlasnik PD „BB“, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist i to okrivljeni Slaviša Purić u iznosu od 1.703.832,00 dinara, a okrivljeni Stevan Purić u iznosu od 1.043.052,00 dinara ....“, a u vreme, na mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenih stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnih dela za koja su ovi okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim i to u radnjama okrivljenog Slaviše Purića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a u radnjama okrivljenog Stevana Purića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ističe da ova dvojica okrivljenih nemaju svojstvo odgovornog lica u skladu sa odredbom člana 112. stav 5. KZ, jer prema odredbi člana 112. stav 5. KZ („Službeni glasnik RS“ br.121/2012), koji je važio na dan presuđenja, osnivač i vlasnik pravnog lica nisu automatski i odgovorno lice u pravnom licu pri čemu da bi se moglo raditi o faktičkom poveravanju u presudi mora da bude precizno i konkretno navedeno ko, kada i na koji način je okrivljenima poverio obavljanje poslova, a nije dovoljno navesti samo zakonski tekst, kao što je to učinio sud.

Kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Mirjane Pecikoza kojima se ističe da ovaj okrivljeni nema svojstvo odgovornog lica u pravnom licu u skladu sa odredbom člana 112. stav 5. KZ, jer nije navedeno da je on vršio bilo kakve radnje upravljanja, nadzora, isplate radnika, nadzor nad procesom rada, nabavke, organizacije i u kojim konkretno radnjama se stiču njegova ovlašćenja, bilo faktička bilo stvarna, odnosno, on nije imao nikakva ovlašćenja po funkciji niti mu je faktički povereno vršenje poslova iz delatnosti preduzeća.

Naime, odredbom člana 112. stav 5. KZ koja je bila na snazi u vreme izvršenja krivičnih dela, izričito je navedeno da se odgovornim licem smatra vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja, kao i lice u preduzeću kome je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova, a odredbom člana 112. stav 5. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012.godine) koji je u konkretnom slučaju primenjen u odnosu na okrivljene je predviđeno da se odgovornim licem u pravnom licu smatra i lice kome je faktički povereno obavljanje poslova upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu kojom je bliže određen pojam odgovornog lica, te činjenicu da je u izreci pravnosnažne presude i to u činjeničnom opisu krivičnih dela za ovu dvojicu okrivljenih navedeno ne samo svojstvo okrivljenih kao osnivača i vlasnika preduzeća (okrivljeni Slaviša Purić - PD „AA“, a okrivljeni Stevan Purić - PD „BB“), već su opisani i poslovi koji su njima faktički povereni kao vlasnicima ovih preduzeća i koje su oni u tom svojstvu i vršili i to poslovi upravljanja, zastupanja, vođenja poslova, nadzora i druge poslove iz delatnosti pravnog lica na osnovu Odluke o osnivanju privrednog društva, to iz navedenog jasno proizilazi da okrivljeni Slaviša Purić i Stevan Purić imaju svojstvo odgovornog lica shodno članu 112. stav 5. KZ, te da samim tim mogu biti izvršioci predmetnih krivičnih dela, za koje su pravnosnažno oglašeni krivim. Stoga se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branilaca ovih okrivljenih kojima se ukazuje da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenih učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pitanje svojstva odgovornog lica vezano za okrivljene Slavišu Purića i Stevana Purića, je već isticano u žalbama njihovih branilaca izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.3/15 od 23.03.2016. godine i bilo je predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je ove navode žalbe branilaca okrivljenih ocenio neosnovanim i o tome je na stranama 50. i 51. presude Kž1 Po1 31/16 od 22.09.2017. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP

Branilac okrivljenog Dragana Birčanina, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izvršena pogrešna pravna kvalifikacija krivičnog dela, te da bi pravilnom primenom krivičnog zakona radnje ovog okrivljenog (neplaćanje akciza i PDV-a) morale biti kvalifikovane kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. KZ, jer krivično delo poreska utaja iz člana 229. KZ u odnosu na krivična dela iz člana 359. KZ i 234. KZ predstavlja tzv. specijalno krivično delo.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog Dragana Birčanina su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani iz razloga jer činjenični opis krivičnog dela u odnosu na okrivljenog Dragana Birčanina, utvrđen u izreci drugostepene presude u stavu II pod tačkom 7, sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, a ne bitna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. KZ. Naime, iako krivično delo poreska utaja iz člana 229. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv privrede kao i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, kod ova dva krivična dela ne samo što je radnja izvršenja potpuno različita i kod krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. KZ se odnosi isključivo na zakonito stečene prihode, a ne i one koji su stečeni na protivpravana način, već i kod krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. KZ bitno obeležje dela ne predstavlja pribavljanje protivpravne imovinske koristi, a u konkretnom slučaju radnje okrivljenog Dragana Birčanina, koje ne obuhvataju samo neplaćanje akciza i PDV-a (kako to branilac u zahtevu predstavlja), već se odnose i na kupovinu, uskladištenje i prodaju naftnih derivata iskorišćavanjem službenog položaja i ovlašćenja, su bile usmerene upravo na pribavljanje protivpravne imovinske koristi. Imajući u vidu navedeno, to je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivično- pravnih radnji okrivljenog Dragana Birčanina kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića i Stevana Purića su u preostalom delu odbačeni, dok su u celosti odbačeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Srđana Vulovića, Dejana Vulovića, Stevice Maksimovića i Vladimira Topalovića.

Naime, branilac okrivljenog Dragana Birčanina u ostalom delu zahteva pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu toga kome je okrivljeni konkretno pribavio protivpravnu imovinsku korist. Ovo, imajući u vidu da ističe da kako iz dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 10.06.2015. godine i njegovog iskaza na glavnom pretresu, koje je sud u potpunosti prihvatio, proizilaze druge činjenice u pogledu pribavljanja imovinske koristi od onih kako utvrđuje sud.

Branilac okrivljenog Vladimira Topalovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se u radnjama ovog okrivljenog ne stiču sva obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, jer ne postoji radnja izvršenja krivičnog dela, a koji navodi bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, nepostojanje radnje izvršenja krivičnog dela branilac obrazlaže osporavanjem i polemisanjem sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazivanjem na pogrešnu ocenu dokaza, ističući da iz izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni Vladimir Topalović nelegalno kupovao gorivo kao fizičko lice, a ne kao direktor privrednog društva „VV“.

Branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Mirjana Pecikoza u ostalom delu zahteva pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ukazuje da se radi o građanskopravnom odnosu. Ovo, imajući u vidu da ističe da kako iz izvedenih dokaza proizilazi da je došlo do promene Odluke o osnivanju i da je okrivljeni Slaviša Purić vlasnik samo 0,21% udela u osnivačkom kapitalu privrednog društva „AA“, zbog čega je sebi mogao pribaviti imovinsku korist samo u iznosu od 3.578,00 dinara, to je sud radnje ovog okrivljenog trebalo da kvalifikuje kao krivično delo iz člana 234. stav 1. KZ i da je u konkretnom slučaju reč o građanskopravnom odnosu i da je sud u odnosu na ovog okrivljenog trebalo da primeni odredbe člana 581. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, kao i Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.

Pored toga, branilac okrivljenog Vladimira Topalovića kao razloge za podnošenje zahteva navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, s tim što obrazlažući ove povrede branilac po nalaženju ovoga suda zapravo osporava visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi koju je utvrdio sud. Ovo, imajući u vidu da ističe da iz pisanog izjašnjenja veštaka finansijske struke od 30.05.2012. godine proizilazi da visina pribavljene imovinske koristi iznosi 124.200,00 dinara, a ne 716.280,00 dinara kako to pogrešno utvrđuje sud, zbog čega je donesena ne samo pogrešna odluka o oduzimanju imovinske koristi, već je došlo i do pogrešne pravne kvalifikacije krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Branilac okrivljenog Dragana Birčanina kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac ne ukazuje u čemu je konkretno drugostepeni sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije ovom okrivljenom, već samo ukazuje da je sud nepravilno odmerio kaznu okrivljenom, povređujući opšta pravila o odmeravanju kazne iz člana 54. KZ, odnosno da je pogrešno ocenio činjenice - otežavajuće okolnosti od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji.

Branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog za podnošenje zahteva, navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, s tim što obrazlažući ovu povredu branilac po nalaženju ovoga suda zapravo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza. Ovo, imajući u vidu da ističe da kako u pobijanim presudama nije pouzdano utvrđeno kome i u kom iznosu je pribavljena protivpravna imovinska korist navodnim izvršenjem krivičnih dela, te da kako iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni nisu mogli biti izvršioci predmetnih krivičnih dela, to im sud nije mogao izreći krivične sankcije.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića, Stevana Purića i Vladimira Topalovića, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima (branilac okrivljenog Dragana Birčanina - član 439. tačka 1. i 3. ZKP, branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin- Nikodinović - član 439. tačka 3. ZKP, branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Mirjana Pecikoza - član 439. tačka 2. ZKP i branilac okrivljenog Vladimira Topalovića - član 439. tačka 1, 2. i 3. ZKP), dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića i Stevana Purića u ovom delu, a u celosti zahtev branioca okrivljenog Vladimira Topalovića, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog Stevice Maksimovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u radnjama ovog okrivljenog nema elemenata bića krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, jer ne postoji radnja izvršenja krivičnog dela i krivica kod okrivljenog kao bitna obeležja krivičnog dela, a koji navodi bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac ne navodi koji element krivice nedostaje, već samo ističe da sud nije u razlozima individualizovao krivicu za svakog od 16 okrivljenih ponaosob, već je njihovu krivicu prikazao zbirno, te da nije dao razloge da je okrivljeni Stevica Maksimović prilikom preduzimanja inkriminisanih radnji postupao sa direktnim umišljajem, dajući pri tome sopstvene razloge koji po njemu proizilaze iz izvedenih dokaza da nema krivice ovog okrivljenog jer u poslovanju preduzeća čiji je on vlasnik i direktor nema protivpravnosti, dok nepostojanje radnje izvršenja krivičnog dela branilac obrazlaže time da iako je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo sa blanketnom dispozicijom sud u presudi nije dao razloge suprotno kojim odredbama kog propisa ili pravila ili akata preduzeća je postupao okrivljeni Stevica Maksimović i na koji način je iskoristio svoj položaj odgovornog lica radi navodnog pribavljanja protivpravne imovinske koristi, te da su potpuno nejasni razlozi suda u pogledu toga. Izneti navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, s tim što ne ukazuje koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena prilikom donošenja odluke o oduzimanju imovinske koristi, već suštinski ovu povredu zakona obrazlaže nejasnošću razloga koje je sud dao vezano za utvrđivanje visine pribavljene imovinske koristi koju su okrivljeni dužni da

plate, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a u pogledu ovoga osporava se i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih Srđana Vulovića, Dejana Vulovića i Stevice Maksimovića, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima (branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića - član 439. tačka 3. ZKP, a branilac okrivljenog Stevice Maksimovića - član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića pored toga ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, iz navoda branioca okrivljenog Dragana Birčanina kojima se obrazlaže tvrdnja da je sud odlukom o oduzimanju imovinske koristi povredio zakon na štetu okrivljenog jer je iz činjeničnog opisa datog u izreci presude nejasno da li je okrivljeni protivpravnu imovinsku korist pribavio sebi ili organizovanoj kriminalnoj grupi, te da je izrekom presude utvrđeno i oglašen je krivim da je izvršenjem krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.157.114,40 dinara, s tim što je dalje izrekom presude ovaj okrivljeni obavezan da zajedno sa drugim okrivljenima solidarno na ime oduzete imovinske koristi isplati iznos od 36.561.380,70 dinara, te iz navoda branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović da iako ova dvojica okrivljenih nisu oglašeni krivim kao saizvršioci u izreci presude su i dalje zadržani termini da su radnje preduzimali „po prethodnom dogovoru sa okrivljenima Ivanom Šikora, Draganom Birčanin i Petrom Birčanin“, kao i iz navoda branioca okrivljenog Stevana Purića da je u izreci presude najpre navedeno da je ovaj okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara, a zatim da je pribavio protivpravnu imovinsku korist manju od toga tj. 1.043.052,00 dinara, proizilazi da branioci ovih okrivljenih ukazuju na nerazumljivost izreke presude i njenu protivrečnost samoj sebi, a što bi predstavljalo bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Navodima branioca okrivljenog Dragana Birčanina kojima se ističe da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je radnje okrivljenog opisane u izreci presude pogrešno kvalifikovao jer one mogu biti samo „prekoračenje granice ovlašćenja, a zatim u zahtevima branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ističe da su pobijane presude nerazumljive u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja krivičnog dela, da navođenje „do decembra“ predstavlja istovremeno i prekoračenje optužbe kao i ostalim nedostacima izreke presude po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapravo se ukazuje na nerazumljivost izreke presude, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića, kao razlog podnošenja zahteva, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, isticanjem da je pobijane presude doneo stvarno, mesno i funkcionalno nenadležni sud, jer su radnje izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija na kojoj je od donošenja Rezolucije SB UN 1244 dana 10.06.1999. godine prestala nadležnost za postupanje pravosudnih organa Republike Srbije. Pored toga, branilac ovih okrivljenih ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda potpuno nerazumljive, (nejasno da li su okrivljeni imali status odgovornih lica u STR „GG“ iz ..., na koji način su „simulovali“ prijem naftnih derivata za STR „GG“, koje su fakture prodavaca uvećavali za svoju proviziju i koliko ista iznosi, te ko je, gde i kada vršio uplatu novca na ime dnevnih pazara, ko je vršio bezgotovinske transakcije između STR „GG“ i prodavaca derivata AD „DD“ i PD „ĐĐ“, kao i ko je pribavio imovinsku korist od 36.561.380,70 dinara i da li je i kolika šteta nastupila za budžet Republike Srbije). Osim toga, ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi članova 68. i 381. stav 1. ZKP, isticanjem da su povređena prava okrivljenih i onemogućena im odbrana u postupku, jer je sud između više odbijenih dokaznih predloga odbrane odbio i predlog da se izveštači rukopis svedoka EE radi utvrđenja da li je ovaj svedok govorio istinu, kao i da okrivljenima nije moglo biti suđeno u odsustvu jer za to po stavu branioca nisu postojali naročito opravdani razlozi, pa kako je glavni pretres pred prvostepenim sudom održan bez prisustva ove dvojice okrivljenih, to je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP. Takođe se ukazuje i na povredu odredbe člana 419. stav 2. ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi pored ocene svakog dokaza pojedinačno morali i da cene dokaze u njihovoj međusobnoj vezi kako bi izveli zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

Pored toga, navodima branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ističe da kako prema ovoj dvojici okrivljenih nisu mogle biti preduzete mere tajnog nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica, te kako u odnosu na njih nije ispunjen ni imovinski cenzus od preko 200.000.000,00 dinara vezano za pribavljanje protivpravne imovinske koristi, to u konkretnom slučaju nisu ni bili ispunjeni uslovi za zasnivanje nadležnosti Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu za suđenje u odnosu na ovu dvojicu okrivljenih, se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapravo ukazuje da je pobijane presude doneo nenadležni sud, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića i Stevana Purića nižestepene presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, a branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2), 5) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi članova 68. i 381. stav 1. ZKP, te zbog povrede odredbe člana 419. stav 2. ZKP, a koje povrede nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno njihovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca ovih okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodi branioca okrivljenog Dragana Birčanina kojima ističe da iz izvedenih dokaza proizilazi da je visina pribavljene protivpravne imovinske koristi znatno manja od utvrđene, te navodi branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ukazuje da iz izvedenih dokaza proizilazi da ovaj okrivljeni imao svojstvo fizičkog lica - vlasnika benzinskih pumpi koje izdaje u zakup, kao i navodi branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Mirjane Pecikoza kojima ističe da u odnosu na ovog okrivljenog nema direktnog umišljaja, jer iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni nije znao da kupuje gorivo koje je nelegalno, te da nije utvrđena uzročna veza između radnji koje je preduzeo okrivljeni i pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi, niti šta konkretno predstavlja protivpravno stečenu imovinsku korist i koliki su njeni pojedinačni iznosi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje i polemisanje sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnoj odluci, te davanje sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je suprotna oceni koju su nižestepeni sudovi dali u svojim odlukama, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca ovih okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ističe da nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Dragana Zečevića (osnovni nalaz od 21.10.2009. godine sa 3 dopune i 7 iskaza veštaka sa glavnih pretresa) nije dat u skladu sa pravilima struke i nauke i da je nepotpun, te da veštak prilikom veštačenja nije postupao nepristrasno, već je svoj nalaz zasnovao isključivo na navodima krivične prijave, zahteva za sprovođenje istrage i optužnice, kao i pretpostavkama i da je veštačio po principima koji su najnepovoljniji za okrivljene, osporava se nalaz i mišljenje veštaka, kao i ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza, a takođe se u vezi navedenog veštačenja i to vezano za njegovo određivanje ukazuje na povrede odredaba članova 113. i 114. stav 4. ZKP, isticanjem da je s obzirom na složenost konkretnog veštačenja isto trebalo poveriti stručnoj ustanovi - Gradskom zavodu za veštačenja, a ne veštaku pojedincu. Pored toga, navodima branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ističe da transkripti snimljenih telefonskih razgovora trećih lica sa kojima okrivljeni Slaviša Purić i Stevan Purić nisu komunicirali, niti postoje naredbe za ove okrivljene, po standardu Evropskog suda za ljudska prava ne mogu biti pravno relevantni dokazi, se po nalaženju ovoga suda ne osporava zakonitost ovih dokaza, jer se ne navodi ni jedan konkretan razlog njihove nezakonitosti, već se zapravo osporava ocena suda o prihvatljivosti ovih dokaza.

Kako povrede odredaba članova 113. i 114. stav 4. ZKP, kao i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branioca okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Dragana Birčanina navodi i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, a branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Mirjana Pecikoza i branilac okrivljenog Stevice Maksimovića i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, pri čemu branioci okrivljenih samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navode u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa su stoga i ovi razlozi nedozvoljeni. Pored toga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Srđana Vulovića, Dejana Vulovića, Slaviše Purića, Stevana Purića i Stevice Maksimovića su odbačeni i u delu u kome su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podneti zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Naime, branilac okrivljenih Srđana Vulovića i Dejana Vulovića ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 1. KZ, te branilac okrivljenog Stevice Maksimovića ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kao i branilac okrivljenih Slaviše Purića i Stevana Purića, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović i branilac okrivljenog Slaviše Purića, advokat Mirjana Pecikoza, u zahtevima ističu da ovi okrivljeni nisu mogli biti oglašeni krivim i osuđeni za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, jer Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja radnji koje su stavljene na teret okrivljenima (septembar-decembar 2008. godine) nije bilo određeno ovo krivično delo, već je isto u krivičnopravni sistem Republike Srbije kao potpuno novo krivično delo uvedeno tek Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/12 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine), pri čemu po nalaženju branilaca ne postoji pravni kontinuitet između tog krivičnog dela i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te imajući pri tome u vidu da se o pravnom pitanju da li krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 121/12 od 24.12.2012. godine) predstavlja novo krivično delo ili ne, odnosno o postojanju pravnog kontinuiteta između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ pre navedenih izmena zakona i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojim ranijim presudama Kzz 467/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz 384/2014 od 08.05.2014. godine, Kzz 460/2014 od 21.05.2014. godine, Kzz 795/15 od 24.09.2015. godine i Kzz 551/15 od 02.07.2015. godine (koje presude su dostupne licima koja imaju pravni interes), nalazeći da se ne radi o novom krivičnom delu, već da između gore navedenih krivičnih dela postoji pravni kontinuitet, te odbijajući kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih donošenjem meritorne odluke o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iznete povrede zakona nisu od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Takođe, zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Purića, advokata Mirjane Pecikoza i branioca okrivljenog Stevice Maksimovića su odbačeni i u delu u kome branioci ističu da dela za koja su okrivljeni Slaviša Purić i Stevica Maksimović pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni nisu krivična dela, obzirom da su okrivljeni protivpravnu imovinsku korist pribavili pravnom licu, a ne sebi ili drugom fizičkom licu, a kod krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005, sa stupanjem na snagu 01.01.2006. godine) koji je važio u vreme izvršenja radnji koje su stavljene na teret okrivljenima (septembar-decembar 2008. godine), nije inkriminisano pribavljanje koristi pravnom licu jer se pod pojmom drugom podrazumeva samo fizičko lice, već je tek Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine) u inkriminaciju pored fizičkog lica dodato i pravno lice. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navedeni zahtevi su i u ovom delu podneti zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Ovo sa razloga jer se Vrhovni kasacioni sud o istovetnom pravnom pitanju već izjasnio u svojoj presudi Kzz 216/2017 od 10.04.2017. godine (koja presuda je dostupna licima koja imaju pravni interes), nalazeći da se pod pojmom „drugom“ (u vezi pribavljanja kakve koristi) kod krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika, važećeg pre zakonskih izmena i dopuna od 03.09.2009. godine (koje su samo precizirale već postojeću praksu u ovom delu), smatra ne samo fizičko lice, nego i pravno lice, te odbijajući kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog donošenjem meritorne odluke o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, tako da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izneta povreda zakona nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava. Citirana presuda u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stevice Maksimovića sa suprotnim stavom predstavlja izuzetno odstupanje od sudske prakse, koja je presuda doneta u Vrhovnom sudu Srbije po zahtevu za zaštitu zakonitosti RJT, pri čemu ovo nije od značaja za našu kasniju praksu, kao ni sudsku praksu Vrhovnog kasacionog suda po iznetom pitanju.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Dragana Birčanina, Slaviše Purića i Stevana Purića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca ovih okrivljenih u odnosu na povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP odbio kao neosnovane, dok je u preostalom delu zahteve branilaca ovih okrivljenih, kao i u celosti zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Srđana Vulovića, Dejana Vulovića, Stevice Maksimovića i Vladimira Topalovića odbacio i to zahteve branilaca okrivljenih Slaviše Purića, Stevana Purića, Srđana Vulovića, Dejana Vulovića i Stevice Maksimovića na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 4) ZKP u vezi članova 485. stav 4. i 486. stav 2. ZKP, a zahteve branilaca okrivljenih Dragana Birčanina i Vladimira Topalovića na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.

                                                                         Za tačnost otpravka

                                                                       Upravitelj pisarnice

                                                                             Marina Antonić