Istom presudom, okrivljeni je na osnovu odredaba članova 140. stav 1. i 2. tačka 9), 141. stav 1. i 142. Zakona o prekršajima obavezan na plaćanje troškova prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 1.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Ova presuda postala je pravnosnažna 29.10.2020. godine, a izvršna dana 14.11.2020. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz 137/21 od 08.03.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je prvostepeni sud u toku prekršajnog postupka povredio pravo na odbranu okrivljenog, na taj način što prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Iz spisa predmeta – iz dostavnice koja se nalazi u spisima, proizilazi da je okrivljeni pobijanu presudu primio dana 16.10.2020. godine, te da je Prekršajnom sudu u Nišu dana 23.10.2020. godine dostavljen podnesak branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Bogosavljevića kojim obaveštava sud da je angažovan u svojstvu branioca okrivljenog, uz molbu da mu se dostavi presuda tog suda 28Pr broj 12446/19 od 16.10.2020. godine kako bi mogao da izjavi žalbu na ovu presudu, uz istovremenu molbu da sud braniocu odobri razgledanje spisa. Uz ovaj podnesak, branilac je sudu dostavio i uredno izdato punomoćje od strane okrivljenog.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni prekršajni sud braniocu okrivljenog koji je angažovan u žalbenom roku nije dostavio prvostepenu presudu, već je dana 22.01.2021. godine doneo rešenje 2Ipr 6856/2020-40 kojim je okrivljenom izrečenu novčanu kaznu zamenio kaznom zatvora u trajanju od 60 dana, uz obrazloženje da je prvostepena presuda postala pravnosnažna dana 29.10.2020. godine, a izvršna dana14.11.2020. godine.

Članom 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog, propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana od kada je njemu dostavljen prepis presude.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je prvostepeni prekršajni sud pobijanu presudu dostavio samo okrivljenom, dana 16.10.2020. godine, a ne i njegovom braniocu, kog je okrivljeni angažovao u žalbenom roku, i pored toga što je branilac uz dostavljeno punomoćje tražio da mu se dostavi pobijana presuda to je prvostepeni sud u konkretnom slučaju učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu Republičkog javnog tužioca ukazuje. Ovakvo postupanje prvostepenog prekršajnog suda očigledno je za posledicu imalo da je braniocu okrivljenog bila uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice podnese redovni pravni lek – žalbu protiv prvostepene presude, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, a u korist okrivljenog, pa je na taj način povređeno pravo odbrane okrivljenog AA u žalbenom postupku, a što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Nalazeći iz iznetih razloga, da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev kao osnovan i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, koji će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić