Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 338/22 od 06.06.2022. godine, je neosnovan.

Ukazujući na povredu materijalnog prava iz člana 265. stava 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, po pitanju da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj, Republički javni tužilac navodi da iz činjeničnog opisa prekršaja datog u izreci presude ne proizilaze obeležja prekršaja za koji je okrivljeni oglašen odgovornim, jer okrivljeni nije ugrađivao na predmetno vozilo posebne zvučne i svetlosne znakove, budući da su oni bili prethodno ugrađeni u vozilo, koje je okrivljeni kupio, iako se radnja prekršaja za koji je okrivljeni oglašen odgovornim sastoji samo iz ugrađivanja ili postavljanja svetla, pa za nju mogu da odgovaraju vozač i vlasnik ako su oni ugrađivanje ili postavljanje izvršili. Prema stavu tužioca, opis prekršaja je nepotpun i pogrešno usmeren samo na radnju upravljanja vozilom i isti ne prati ni materijalne ni kaznene odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, konkretno iz člana 331. stav 1. tačka 29. u vezi člana 108. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni je oglašen odgovornim jer je u vreme i na mestu, navedenom u izreci, upravljao putničkim vozilom „B“ kategorije registarske oznake ... krećući se ulicom Kneza Miloša iz pravca Mostarske petlje ka ulici Nemanjinoj pa je stacionarnom kamerom na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Višegradske detektovano da je na pomenutom vozilu ugrađen uređaj za davanje posebnih svetlosnih znakova (rotaciona svetla), čime je učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 29) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 331. stav 1. tačka 29. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 20.000,00 do 40.000,00 dinara ili kaznom zatvora u trajanju od 30 dana kazniti za prekršaj vlasnik ili vozač koji postupi suprotno odredbi člana 108. stav 5. istog zakona.

Odredbom člana 108. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da se uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova smeju ugrađivati i postavljati samo na vozilima iz stav 1. i 2. ovog člana, pa je tako stavom 1. ovog člana propisano da su vozila sa prvenstvom prolaza vozilo policije, Bezbednosno- informativne agencije, Vojske Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, hitne medicinske pomoći, odnosno vatrogasne službe, kada daju posebne zvučne i svetlosne znake, a stavom 2. istog člana propisano je da su vozila sa prvenstvom prolaza i vozila ministarstva nadležnog za izvršenje zavodskih sankcija kada prevoze lica lišena slobode, kada daju posebne zvučne i svetlosne znake. Prema tome, samo na vozilima taksativno nabrojanim u stavu 1. i 2. – člana 108. se smeju ugrađivati i postavljati uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova.

U članu 5. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima određena je dužnost svakog fizičkog lica vlasnika, odnosno korisnika vozila da obezbedi da njegova vozila u saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna.

Članom 7. stav 1. tačka 68. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da je vozač lice koje na putu upravlja vozilom.

U članu 246. stav 3. istog Zakona navedeno je da vozila u saobraćaju na putu ne mogu imati uređaje, sklopove i opremu čija upotreba može ugroziti, ometati ili izazvati zabunu drugog učesnika u saobraćaju.

Imajući u vidu činjenični opis prekršaja iz izreke pravnosnažne presude, kao i citirane zakonske odredbe, u radnji okrivljenog opisanoj u izreci presude stiču se sva zakonska obeležja prekršaja za koji je oglašen odgovornim.

Za prekršaj odredbe člana 108. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zakonodavac je predvideo odgovornost vozača i vlasnika vozila bez obzira ko je znakove ugradio na vozilu, pa je suprotan navod zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovan. Odgovornost vozača proističe iz činjenice da upravlja vozilom na kome se nalaze svestlosni i zvučni uređaji koji se ne smeju nalaziti na tom vozilu, jer ono, prema kategorizaciji ne spada u vozila na kojima se, po isključivoj zakonskoj odredbi člana 108. stav 5. u vezi stava 1. i 2. te odredbe navedenog Zakona smeju nalaziti. Ovi uređaji na ostalim vozilima u saobraćaju predstavljaju uređaje koje mogu izazvati zabunu drugih učesnika, pa ih iz tog razloga ne mogu imati. Upravljanje vozilom koje ima opremu koju po zakonu ne sme imati jeste odgovornost vozača prema pomenutim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, isto kao i vlasnika vozila, pa su neosnovani navodi zahteva koji ukazuju da radnja okrivljenog nije prekršaj. Isti Zakon ne dovodi u vezu odgovornost vozača sa licem koje je svetlosne i zvučne znake ugradilo na vozilo, pa je i u ovom delu tvrdnja zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovana. Registraciona nalepnica takođe, ne predstavlja osnov za oslobođenje vozača od odgovornosti, jer je odgovornost vozača autonomna i podrazumeva obavezu upravljanja vozilom koje je tehnički ispravno, što podrazumeva i bez nedozvoljene opreme, a pored toga, okrivljeni je i vlasnik vozila, pa se ni u tom smislu njegova odgovornost ne može isključiti postojanjem „zablude“ u koju bi on, kako se neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti bio doveden od strane nadležnih organa, koji su izdali registracionu nalepnicu.

Prema svemu iznetom, odgovornost vozača za prekršaj koji je predmet postupka proizilazi iz činjenice da je vozač lice koje na putu upravlja vozilom, pa kako je odredbom člana 331. stav 1. tačka 29. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, specifično propisana odgovornost i vozača i vlasnika za postupanje protivno odredbi člana 108. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz okolnosti koje proizilaze iz izreke presude - da je okrivljeni kritičnom prilikom upravljao vozilom, koje nije vozilo iz člana 108. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a na kom vozilu je ugrađen uređaj za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih signala (rotaciono svetlo), ukazuju na njegovu prekršajnu odgovornost.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi time što su okrivljenog AA oglasili odgovornim za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 29. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nisu učinili povredu materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 1. ZPR na štetu okrivljenog, na koju se zahtevom Republičkog javnog tužioca neosnovano ukazuje.

S obzirom da u konkretnom slučaju nije bilo razloga za ukidanje pobijanih presuda i ponovno vođenje prekršajnog postupka prema okrivljenom AA, to Vrhovni kasacioni sud o navodima podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca vezano za nastupanje apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, nije odlučivao.

Suprotno navodima zahteva Republičkog javnog tužioca, pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda materijalnog prava iz člana 265. stava 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, pa je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima odbio zahtev kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić