Branilac okrivljenog Miroljuba Vujovića, advokat S.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa stavom 2. ZKP i povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa stavom 4. ZKP i u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini prvostepeno i drugostepeno rešenje i vrati na ponovnu odluku ili da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP preinači u celini prvostepeno i drugostepeno rešenje, usvoji zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka i naredi da se održi glavni pretres na kojem će se, shodno članu 477. ZKP, izvesti dokazi samo u pogledu odluke o kazni okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 101/2011), (u daljem tekstu: ZKP), održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuba Vujovića, advokata S.B., je nedozvoljen. Odredbama člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi zbog kojih lica iz člana 483. stav 1. ZKP (Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac) koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda, ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju. Između ostalog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, predviđena je povreda zakona, koja, shodno odredbama stava 2. istog člana, postoji ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Članom 485. stav 4. ZKP propisano je zbog kojih povreda zakona okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to su povrede odredaba ZKP iz člana 74, člana 438. stav 1. tač.1) i 4) i tač. 7) do 10) i stava 2. tačka 1), člana 439. tač. 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4. učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, kao i da ovaj vanredni pravni lek okrivljeni može podneti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Dakle, odredbama člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu povrede zakona, kako vremenski, tako i u pogledu povreda zakona koje mogu biti razlog za podnošenje zahteva. Imajući u vidu da je odredbom člana 71. tačka 5. ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP. U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Miroljuba Vujovića kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa stavom 2. ZKP, sa obrazloženjem da su prvostepeni i drugostepeni sud na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenili odredbu člana 477. ZKP i odbili zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka u pogledu odluke o kazni, zauzimajući stanovište o očiglednoj nepodobnosti za blaže kažnjavanje okrivljenog, novih činjenica i dokaza koji se odnose na zdravstveno stanje okrivljenog (invalidnost od 60% kao posledica ranjavanja prilikom ratnih dejstava 1991. godine i hronično oboljenje jetre – pozitivnost na HCV virus), što je osnov za odbacivanje po članu 475. ZKP, a ne za odbijanje zahteva za ponavljanje postupka i takođe, propuštajući da objektivno cene pomenute činjenice i dokaze kao olakšavajuće okolnosti u smislu člana 54. KZ koje očigledno utiču na izricanje manje kazne. Izloženim navodima zahteva branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u suštini se osporava pravilnost činjeničnih utvrđenja i ocena dokaza na kojima se zasniva zaključak prvostepenog suda da ponuđene nove činjenice i novi dokazi nisu takvog kvaliteta (značaja) da bi očigledno doveli do blaže krivične sankcije, dakle da bi mogli biti osnov u smislu člana 473. stav 1. tačka 6. ZKP za ponavljanje postupka, kao i prihvatanje tih ocena i zaključaka od strane drugostepenog suda, a što ne može biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog jer ne predstavlja povredu zakona propisanu odredbama člana 485. stav 4. ZKP. Kao osnov zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuba Vujovića istaknuta je i povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa stavom 4. i u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1. ZKP, učinjena prema navodima zahteva time što su pobijane pravnosnažne odluke zasnovane na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, i to na činjenici da je okrivljeni u odbrani datoj tokom krivičnog postupka pominjao okolnost ranjavanja 1991. godine, što samo po sebi nije dokaz u smislu člana 16. ZKP niti je ta okolnost cenjena kao olakšavajuća prilikom odmeravanja kazne. Iako se branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno poziva na povredu zakona koja je članom 485. stav 4. ZKP predviđena kao osnov po kojem ovaj vanredni pravni lek može podneti okrivljeni, odnosno njegov branilac, iz navoda zahteva kojima se obrazlaže istaknuta povreda zakona proizilazi da se istim u suštini ne ukazuje na postojanje razloga koji bi dokaz na kojem se zasnivaju pobijane odluke činili nedozvoljenim po zakonu, već osporava ocena suda o tome da li se radi o novoj činjenici ili ne, a što nije predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti jer ne predstavlja povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP. Kako je, sledstveno svemu rečenom, branilac okrivljenog Miroljuba Vujovića podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv označenih pravnosnažnih rešenja po osnovu povrede zakona iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP, pa ne predstavljaju zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca po navedenom osnovu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuva Vujovića ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja tako što je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.