Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bore Miletića – advokata Rajka Jelušića nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž2 Po2 br.7/17 od 05.07.2017. godine preinačeno je rešenje Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine KPo2 br.8/15 – KvPo2 br.27/17 od 30.05.2017. godine tako što je odbačena optužnica Tužilaštva za ratne zločine Kto br.2/15 od 21.01.2016. godine, pa kako je prema stavu branioca na ovaj način pravnosnažno okončan postupak po toj optužnici, to je shodno odredbi člana 262. ZKP, imajući u vidu da rešenje kojim se optužnica odbacuje jeste rešenje koje odgovara presudi, morala biti doneta odluka da svi troškovi nastali u postupku padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Prema navodima zahteva, potpuno je pogrešno stanovište izneto u pobijanim rešenjima - da su zahtev branioca okrivljenog da se isplate troškovi krivičnog postupka i žalba izjavljena protiv tog rešenja neosnovani zbog toga što je postupak po zahtevu tužilaštva kasnije nastavljen, obzirom da se o troškovima odlučuje u trenutku donošenja odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, te je na ovaj način je pobijanim rešenjima učinjena povreda odredaba člana 262. ZKP. Nadalje, u zahtevu se ističe i da je pobijanim rešenjima učinjena povreda člana 263. ZKP, jer je sud u konkretnom slučaju morao doneti odluku da svi troškovi nastali u tom periodu padaju na teret tužilaštva ili budžetskih sredstava suda (skrivljeni troškovi iz člana 263. ZKP).

Po oceni ovoga suda, prema izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi sa članom 262. ZKP i članom 263. ZKP.

Odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog Bore Miletića – advokat Rajko Jelušić zahtev za zaštitu zakonitosti podneo zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a koja povreda zakona je identična povredi o kojoj se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojoj presudi Kzz OK br.34/2016 od 09.02.2017. godine (a koja je dostupna licima koji imaju pravni interes), te kojom je o istovetnom pravnom pitanju već odlučeno, pri čemu je odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda izneta povreda zakona nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 486. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić