.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 357/2015
15.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca H.S. iz B., protiv tuženog R.o.i.c. G. AD, V., K.F., koga zastupa punomoćnik M.S., advokat iz J., radi poništaja raskida ugovora o radu i isplate zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2730/15 od 15.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženog pa se PREINAČUJU presuda Privrednog suda u Leskovcu P 853/13 od 23.03.2015. godine i presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2730/15 od 15.07.2015. godine, u delu kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na iste ili druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, tako što se ODBIJA zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ga vrati na iste ili druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.
U preostalom delu, kojim je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu direktora tuženog br. 13 od 10.01.2012. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 1874 od 02.08.2011. godine i obavezan tuženi da ga vrati na rad, revizija SE ODBIJA kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Leskovcu P. br. 853/2013 od 23.03.2015. godine, u stavu 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu direktora tuženog br. 13 od 10.01.2012. godine, kojim se otkazuje ugovor o radu br. 1874 od 02.08.2011. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na iste ili druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. U stavu 2. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se isplati zaostala zarada sa zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate i uplate doprinosi za navedeni period, kao nedozvoljen. U stavu 3. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.250,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 2730/15 od 15.07.2015. godine, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Leskovcu, u stavu 1. i 3. izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), a u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da nižestepene presude nemaju nikakvih nedostataka zbog kojih se ne mogu ispitati. Neosnovani su i navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1., u vezi sa članom 3., 7. i 8. ZPP, budući da je drugostepeni sud u svemu postupio u skladu sa navedenim zakonskim odredbama.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je 16.12.2011. godine upozorio tužioca da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline. Tužiocu je stavljeno na teret što je Savezu i. i t. RS prijavio polaganje stručnog ispita na temu … B.-m. DOO iz B., na koji način je doprineo radu i ravoju konkurentske firme, a koristeći znanje, stručnost i iskustvo stečeno radom kod tuženog. Usled postojanja sumnje da je tužilac učinio povredu radne obaveze i prekršio radnu disciplinu, kao i zbog toga što je njegovo ponašanje bilo takvo da ne može nastaviti rad kod tuženog, tužiocu je izrečena privremena mera privremenog udaljenja sa rada, počev od 16.12.2011. godine do okončanja postupka, utvrđivanje odgovornosti rešenjem br. 2710 od 16.11.2011. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu tužiocu je otkazan ugovor o radu sa danom dostavljanja istog, a stavljeno mu je na teret da je učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 22., 23. tačka 2. i 3., 24. alineja 13. i člana 25. alineja 10. Ugovora o radu br. 1874 od 02.08.2011. godine. Rešenje je tužiocu dostavljeno 13.01.2012. godine.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu sadržinu upozorenja tuženog, kao i rešenja o otkazu ugovora o radu, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da isto nije doneto u skladu sa odredbom člana 179. Zakona o radu, kao ni u skladu sa odredbama Ugovora o radu, te su pravilnom primenom materijalnog prava zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu usvojili, a za svoj pravni stav dali su razloge koje prihvata i ovaj sud.
Odredbom člana 22. Ugovora o radu propisano je da se zaposleni obavezuje da za vreme trajanja radnog odnosa ne može da obavlja poslove iz delatnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca, a odredbom člana 24. alineja 13, predviđeno je da se povredom radne obaveze smatra ako zaposleni radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog fizičkog ili pravnog lica poslove iz člana 22. Ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije).
U konkretnom slučaju tužilac je prijavio polaganje ispita Savezu i. i t. RS na temu … B.-m. DOO iz B.. Prijavljivanjem ispita sa radom na navedenu temu, tužilac nije obavljao poslove iz delatnosti tuženog za račun O. B.-m. DOO iz B., niti je kako neosnovano se tvrdi u reviziji za potrebe tog pravnog lica prijavio polaganje ispita. Osim toga, u rešenju o otkazu ugovora o radu nije navedeno u čemu se sastoji doprinos tužioca radu konkurentskog privrednog društva.
Revizijom se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na iste ili druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, budući da sud može naložiti samo vraćanje na rad, ali ne i na koje poslove će zaposleni biti vraćen.
Sa izloženog, a na osnovu člana 405. stav 1. i 407. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
