.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 119/2016
06.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača S.A. iz P.-G., čiji su punomoćnici D.T. i M.T., advokat iz J., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 314/15 od 16.12.2015. godine, u sednici održanoj 06.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 314/15 od 16.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 314/15 od 16.12.2015. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača S.A. iz P.-G., kojim je tražio da se utvrdi da mu je u parničnom postupku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 88650/2010 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4973/2009), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Da se tom sudu naloži da postupak u navedenom parničnom predmetu okonča u roku od jedne godine po pravnosnažnosti ovog rešenja i odredi mu primerenu naknadu od 50.000,00 dinara i troškove postupka od 6.780,00 dinara.
Protiv prvostepenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“ br.116/08, ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, ...55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“ br. 25/82... „Sl. glasnik RS“ br. 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v. Zakona o uređenju sudova, pa je našao da žalba nije osnovana.
U postupku donošenja rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.
Prema razlozima pobijane odluke predlagač je Apelacionom sudu u Beogradu 28.08.2015. godine podneo predlog za zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu.
Postupajući po podnetom zahtevu, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Apelacioni sud u Beogradu je kao neposredno viši sud u odnosu na Prvi osnovni sud u Beogradu, pribavio spise P 8865/2010 i utvrdio da je predlagač kao tužilac 16.03.2009. godine podneo tužbu radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica, u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4973/2009, protiv tuženih I.K. i U. o.S. – G.f.. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4973/2009 od 12.11.2009. godine, pravnosnažno je odlučeno o tužbenom zahtevu predlagača kao tužioca, ali samo u odnosu na tuženog I.K. kao solidarnog dužnika. Odlučujući o žalbi tuženog U.o. S. – G.f., Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž 12649/2010 od 21.10.2010. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu u odnosu na tuženo U.o.S. – G.f. kao solidarnog dužnika, pa je u ponovljenom prvostepenom postupku, sada u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 88650/2010, prvostepeni sud 27.12.2011. godine doneo rešenje o prekidu postupka, do okončanja stečajnog postupka AD za o. I. u stečaju, u predmetu St 43/2007 i protiv tog rešenja, nije bilo izjavljenih žalbi i do odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava tužilac (ovde predlagač) nije predložio nastavak postupka.
Polazeći od dužine trajanja postupka, složenosti konkretnog predmeta i njegovog značaja, ponašanja predlagača i postupanja suda, Apelacioni sud je utvrdio da je neosnovan zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio kao neosnovan zahtev predlagača, jer je sud sve radnje u postupku preduzimao u kratkim rokovima, tako što je postupak u odnosu na jednog od tuženih – I.K. kao solidarnog dužnika pravnosnažno okončan za manje od godinu dana, dok je u odnosu na drugog solidarnog dužnika U.o.S. – G.f., kao tuženog, postupak po rešenju tog suda od 27.12.2011. godine po proteku dve godine i nešto više od šest meseci, prekinut protiv kog rešenja stranke nisu izjavljivale žalbu, niti je do podnošenja predloga u ovoj pravnoj stvari podnet predlog za nastavak postupka. U takvoj situaciji, sud nije bio u mogućnosti da prekinuti postupak nastavi, pa je pravilan zaključak iskazan u prvostepenom rešenju da su neaktivnost i nezainteresovanost podnosioca zahteva za parnicu doveli do toga da ovaj parnični postupak još uvek nije okončan, pa se žalbom predlagača ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.
Na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
