U postupku donošenja rešenja, nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se, u postupku po žalbi, pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, S. d.o.o. iz P., je 17.12.2015. godine, podneo Višem sudu u Užicu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi, pod brojem I 2916/10.

Viši sud u Užicu je pribavio spise navedenog predmeta, pa je utvrdio da je 17.03.2010. godine, ovde predlagač, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo tada Osnovnom sudu u Požegi, Sudska jedinica Kosjerić, predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, pravnosnažne presude Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Kosjerić, P 1897/10 od 18.02.2010. godine, protiv izvršnog dužnika Z.M. iz T., radi naplate novčane tražbine od 85.848,09 dinara sa zakonskom kamatom i troškovima parničnog postupka od 15.000,00 dinara, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i prenosom dobijenih sredstava na račun izvršnog poverioca. . Rešenjem Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Kosjerić, I 2916/10 od 18.03.2010. godine, usvojen je predlog izvršnog poverioca i određeno predloženo izvršenje, nakon čega je izvršni radnik suda izašao na lice mesta radi popisa i procene stvari svega tri puta, pri čemu je 18.03. zatim 04.06. i 20.09.2010. godine samo konstatovano da izvršni dužnik ne spori dug, ali da nije u mogućnosti da isti plati, te da je postignut dogovor između izvršnog dužnika i punomoćnika izvršnog poverioca o krajnjem roku za isplatu duga, a popis i procena pokretnih stvari sačinjen je tek 18.03.2015. godine. U međuvremenu sud nije postupao, a nije postupio ni po predlogu izvršnog poverioca od 12.06.2015. godine, da se od izvršnog dužnika pribavi izjava o imovini. Međutim, utvrđeno je da se u toku ovog izvršnog postupka i izvršni poverilac 4 godine i 6 meseci potpuno pasivno ponašao, s obzirom da od 20.09.2010. godine, kada je postigao dogovor sa izvršnim dužnikom o krajnjem roku za isplatu duga, do 11.06.2015. godine, kada je stavio predlog za nastavak postupka, nije preduzeo ni jednu zakonom predviđenu procesnu radnju u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja izvršenja. Postupak u ovoj izvršnoj stvari, od podnošenja predloga za izvršenje do podnošenja predloga u ovoj pravnoj stvari, traje ukupno 5 godina i 9 meseci i još uvek nije okončan, a predlagač nije naplatio svoje potraživanje.

Analizirajući dužinu trajanja ovog postupka, Viši sud u Užicu je našao da se u konkretnom slučaju radi o postupku izvršenja, koji zahteva hitnost u postupanju, ali da je postupanje prvostepenog suda do sada bilo neefikasno, jer od donošenja rešenja o izvršenju u postupku nije preduzeta ni jedna procesna radnja koje su sudu stajale na raspolaganju za brže okončanje ovog postupka, pri čemu i sama činjenica da je od podnošenja predloga za izvršenje proteklo više od 5 godina, a da izvršenje nije sprovedeno, ukazuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odlučujući o zahtevu za naknadu zbog utvrđene povrede prava, Viši sud u Užicu je predlagaču, istu odredio u visini od 15.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Užicu pravilno odlučio o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Naime, primenom člana 8b. stav 1. Zakona o uređenju sudova, sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka, koja ima za cilj ubrzanje okončanja postupaka u kojima je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka za pravnosnažno presuđenje. U takvoj situaciji, navedena zakonska odredba predviđa mogućnost izricanja mera zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku, adekvatnih okolnostima svakog konkretnog slučaja, a to znači mogućnost određivanja primerene naknade i određivanja roka za okončanje postupka. Pri tom, primerena naknada ne predstavlja naknadu bilo kog vida štete (materijalne ili nematerijalne), već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni priroda zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o novčanom potraživanju predlagača, da je dužinom postupka povređeno njegovo imovinsko pravo, zbog čega za predlagača postoji pravna neizvesnost u pogledu okončanja i ishoda ovog postupka, ali ceneći pri tom i pasivno ponašanje izvršnog poverioca-predlagača u ovoj pravnoj stvari, u pretežnom periodu trajanja navedenog izvršnog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da dosuđena naknada od 15.000,00 dinara predstavlja primerenu satisfakciju predlagaču, koja će uz izrečenu meru za ubrzanja postupka ostvariti svrhu koja njima treba da se postigne, pa dosuđivanje naknade u većem iznosu ne bi bilo u skladu sa ciljem ovog postupka, u smislu člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.