Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, Viši sud u Beogradu je ocenio da zahtev predlagača nije osnovan. Iz obrazloženja pobijanog rešenja proizilazi da je, postupajući po tužbi tužioca, Drugi opštinski sud u Beogradu okončao prvostepeni postupak donošenjem rešenja P 1763/09, svega 12 dana nakon podnošenja tužbe, a Okružni sud u Beogradu kao drugostepeni je potvrdio navedenu prvostepenu odluku po proteku roka od tri meseca i 10 dana. Postupak u predmetu je ovim pravnosnažno okončan, a predmet je, u skladu sa odredbama Sudskog poslovnika, bio arhiviran sve do podnošenja tužiočevog predloga za ponavljanje postupka. Prvostepeni sud zaključuje da je nakon donošenja odluke Ustavnog suda Republike Srbije u pogledu prava vojnih obveznika na isplatu dnevnica za vreme ratnog stanja 1999. godine, a kojom je utvrđena povreda prava i odluke kojom je dozvoljeno ponavljanje postupka, Prvi osnovni sud u Beogradu postupao u kratkim rokovima, zakazivao ročišta i poštovao načela hitnosti i ekonomičnosti u postupanju. Zbog navedenog, Viši sud u Beogradu nalazi da pravo predlagača na suđenje u razumnom roku u navedenom postupku nije povređeno.

Žalbom se osnovano osporava zaključak prvostepenog suda i ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Okončanje sudskog postupka u okviru razumnog roka je pravo učesnika u postupku koje proističe iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izmenjene Protokolom broj 11, kao i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te člana 10. Zakona o parničnom postupku. Razuman rok za okončanje postupka zavisi od svakog pojedinačnog slučaja, pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca zahteva i ostalih učesnika u postupku, postupanja nadležnih organa, kao i od prirode samog zahteva, odnosno značaja spornog prava za podnosioca zahteva i ostale učesnike. U ovom slučaju, iz obrazloženja prvostepene odluke proizilazi da je sud, radi ocene osnovanosti zahteva predlagača, postupak koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem P 1763/09 i ponovljeni postupak, koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P 3584/14, posmatrao kao dve odvojene celine. Predlog za ponavljanje postupka je vanredno pravno sredstvo čija je sadržina usmerena na obnavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Nakon pravnosnažno okončanog postupka stranka ima pravo da upotrebi navedeno pravno sredstvo i postupak obnovi. Prema standardima ustanovljenim dugogodišnjom praksom Evropskog suda za ljudska prava, odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene Protokolom broj 11, primenjuju se na sve građansko-sudske postupke u kojima se odlučuje o građanskim pravima i obavezama stranaka, a period koji se uzima u obzir prilikom ocene pravnog standarda razumnog roka u građanskom sudskom postupku obuhvata vreme od trenutka kada je pokrenuta akcija, odnosno podnet inicijalni akt pred nadležnim sudom (odnosno od kada je podnosilac zahteva pristupio postupku koji je u toku), do trenutka kada poslednja odluka doneta od strane domaćeg pravnog sistema postane konačna i bude izvršena. Zaštitni mehanizmi iz člana 6. EKLJP ne primenjuju se na neuspešne pokušaje obnove krivičnog ili parničnog postupka (stav izražen u presudi Tumilovich v. Russia), dok god domaće vlasti ne pristanu da obnove neki postupak. Međutim, od trenutka kada se postupak obnovi, zaštitni mehanizmi iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama se aktiviraju i primenjuju se na celokupan sudski postupak.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je bio u obavezi da u skladu sa standardima Evropskog suda za ljudska prava, u postupku koji je obnovljen po vanrednom pravnom leku (predlogu za ponavljanje postupka) ceni celokupan period od podnošenja tužbe 2009. godine, pa do trenutka odlučivanja o zahtevu predlagača, umesto da navedene pravne situacije posmatra kao dva odvojena postupka. Zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje od značaja za odluku o zahtevu predlagača ostalo je nepotpuno utvrđeno, te je pobijana odluka morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i ponovo oceniti sve okolnosti bitne za odlučivanje o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nakon čega će biti u mogućnosti da pravilno primeni materijalno pravo i odluči o zahtevu.

Iz navedenih razloga, prvostepeno rešenje je primenom člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postupku ukinuto i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.