U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1,2,3,5,7. i 9. ZPP na koji Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo Višem sudu u Beogradu 19.03.2015. godine zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 3978/14. Predlagač je u zahtevu tražio da se utvrdi da mu je u postupku koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 3978/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se naloži Drugom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem mogućem roku okonča predmet i da se predlagaču isplate troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. U zahtevu se, između ostalog, navodi da je predlagač 13.01.2012. godine podneo tužbu radi regresa Prvom osnovnom sudu u Beogradu, te da parnični postupak još uvek nije okončan, iz kojih razloga podnosi ovaj zahtev.

Postupajući po zahtevu predlagača, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Viši sud u Beogradu, kao neposredno viši sud u odnosu na Drugi osnovni sud u Beogradu, je pribavio spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3978/14 i utvrdio da je predlagač podneo dana 13.01.2012. godine tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženih B.B. i T.V. radi regresa. Viši sud u Beogradu je uvidom u navedeni predmet pobijanim rešenjem utvrdio sve dalje procesne radnje koje su preduzete od strane suda, kao i aktivnost učešća tužioca, ovde predlagača i tuženih i utvrdio da parnični postupak još uvek nije okončan. Predlagač je svojim ponašanjem doprineo dugom trajanju parničnog postupka, s obzirom da je kao tužilac dostavio sudu neurednu tužbu u kojoj nije naveo tačnu adresu prebivališta prvotuženog, zbog čega prvotuženom tužba kao ni rešenje o platnom nalogu od 17.01.2012. godine nisu mogli biti uručeni sve do postavljanja privremenog zastupnika rešenjem prvostepenog suda 15.10.2014. godine (oko 2 godine i 9 meseci). Prvostepeni sud je u svemu postupao ažurno, u relativno kratkim rokovima te je preduzimao neophodne mere kako bi se utvrdila tačna adresa prvotuženog kako bi mu se uručili tužba i rešenje o platnom nalogu. Zato je Viši sud u Beogradu odbio zahtev predlagača.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Beogradu adekvatnom analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda i ponašanja tužioca, ovde predlagača, u toj pravnoj stvari pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Naime, prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Prema članu 8b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe koje regulišu vanparnični postupak. Zakon o vanparničnom postupku odredbom člana 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, koji u članu 10. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da se postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirima za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Razumna dužina ovog sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

S obzirom na navedene kriterijume, Viši sud u Beogradu je pravilno utvrdio da je nadležan prvostepeni sud u navedenom predmetu postupao hitno. Predlagač je sam doprineo dužini trajanja postupka podnošenjem sudu neurednu tužbu u kojoj nije naveo tačnu adresu prebivališta prvotuženog, zbog čega je na kraju prvostepeni sud morao da postavi privremenog zastupnika prvotuženom. Prvostepeni sud je postupao efikasno prilikom vođenja ovog parničnog postupka, te su radnje sprovedene u kratkim vremenskim periodima, nije bilo nedostatka u pravilima struke i nije bilo grešaka suda, a to što postupak traje više od četiri godine ne može se pripisati u krivicu prvostepenog suda, jer je preduzimao neophodne mere kako bi se utvrdila tačna adresa prvotuženog radi uručenja tužbe i rešenje o platnom nalogu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Beogradu pravilno zaključio da u parničnom postupku koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu P 3978/14 predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zagarantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravilno odlučio kada je odbio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbama člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija odluku Višeg suda u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u žalbi predlagača, ali je našao da su neosnovani i ne utiču na pravilnu odluku Višeg suda u Beogradu.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu prvom.

Odluka kao u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP, jer predlagač nije uspeo u žalbenom postupku.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.