U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo Višem sudu u Pančevu zahtev za suđenje u razumnom roku u parničnom postupku Osnovnog suda u Pančevu P. br. 362/2014, kao i u 12 izvršnih predmeta, zahtevajući da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u tim predmetima. Viši sud u Pančevu je doneo rešenje R4 P. 4/14 20.10.2014. godine, kojim je razdvojio postupak predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu i u 12 izvršnih predmeta. Predlagač je u zahtevu tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se predmeti okončaju što pre i da mu se dosudi novčana naknada. U zahtevu se, pored ostalog, navodi da skoro 12 godina računajući od momenta nastanka duga, traje postupak koji je započeo kao izvršni, u kojem još nije rešeno to pitanje.

Postupajući po zahtevu predlagača, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Viši sud u Pančevu, kao neposredno viši sud u odnosu na Osnovni sud u Pančevu, je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu P. 1331/14 i utvrdio da je Javno komunalno preduzeće ''Grejanje Pančevo'' podnelo predlog za izvršenje 08.12.2005. godine protiv izvršnog dužnika Z.M., ovde predlagača, zbog duga za pružene komunalne usluge za period od 01.04.2005. godine do 30.09.2005. godine u iznosu od 12.768,00 dinara, zabranom na zaradu, penziju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika i prenosom naplaćene tražbine u korist poverioca. Sud je doneo rešenje o izvršenju Iv. br. 1595/05 22.02.2006. godine i odmerio troškove. Rešenje o izvršenju uručeno je izvršnom dužniku pribijanjem na vrata 01.12.2006. godine. Na zapisniku o popisu i proceni od 23.10.2009. godine konstatovano je da u stanu nema nikog i da je dužniku ostavljeno obaveštenje da se pojavi u sudu radi namirenja duga. Dana 18.04.2011. godine sudija je naložio da se predmet dostavi službenom licu radi određivanja termina za uručenje rešenja o izvršenju izvršnom dužniku i procene pokretnih stvari, a nakon toga izvršni poverilac je promenio sredstva izvršenja i predložio izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika i to na 1/2 predmetnog stana. Sud je zaključkom od 28.11.2013. godine obavestio izvršnog poverioca da izvršni dužnik više od 5 godina ne živi na pomenutoj adresi i tražio da se dostavi adresa dužnika. Dana 05.12.2013. godine sva pismena su uručena izvršnom dužniku, koji je uložio prigovor. Sud je doneo rešenje 23.06.2014. godine kojim je usvojio prigovor izvršnog dužnika, stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i predmet je preveden u parnicu i dobio je broj P. 1331/14. Ročište za glavnu raspravu je zakazano za 29.10.2014. godine, na koje ročište tuženi nije pristupio, jer je prethodno svojim podnescima od 17.10.2014. godine i 24.10.2014. godine tražio spajanje parnica po ovoj tužbi i tužbi zavedenoj pod brojem P. 190/14, istakao prigovor zastarelosti i dostavio odluku izvršnog poverioca kojim je odbijena njegova molba da dug plati u ratama i to samo 30% ukupnog dugovanja. Na tom ročištu sud je odlučio da spise predmeta dostavi sudiji koji postupa u predmetu P. br. 190/14, pa je ročište odloženo na neodređeno vreme. Do vremena razmatranja podnetog predloga parnični postupak nije okončan. Kako je sud propustom da izvrši dostavljanje predloga i rešenja o izvršenju, u skladu sa Zakonom o izvršenju (''Sl. glasnik RS'' br. 125/2004), važećim u momentu podnošenja predloga za izvršenje, a potom je i neodlučivanjem po prigovoru izvršnog dužnika u zakonskom roku isključivo doprineo trajanju tog postupka; to je sud u pobijanom rešenju zaključio da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i naložio prvostepenom sudu ubrzanje postupka, da o istom odluči u roku od 6 meseci od pravosnažnosti ove odluke. Odbio je zahtev predlagača za dosuđivanje tražene naknade zbog utvrđene povrede prava.

Predlagaču ne pripada primerena naknada na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je i izvršni dužnik – tuženi u konkretnim postupcima doprineo svojim postupcima njihovom dugom trajanju. On je bio korisnik usluga JKP ''Grejanje Pančevo'', pa je po članu 139 ranije važećeg ZPP-a bio u obavezi da prijavi promenu adrese, kod činjenice da sud nije mogao u periodu od 2005. do 2013. godine da dostavi rešenje o izvršenju izvršnom dužniku jer se nije nalazio na prijavljenoj adresi. Primerena naknada(materijalna i nematerijalna šteta) predstavlja moralnu satisfakciju stranci u neokončanom sudskom postupku, ako je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pretežno zbog sudske neaktivnosti.Ali, ako postupak dugo traje isključivo zbog krivice predlagača kao u ovom slučaju(promena adrese, nemogućnost uručenja)stranka nema pravo na naknadu nematerijalne štete jer bi to bilo protivno svrsi dosuđivanja. Vrhovni kasacioni sud kao žalbeni sud ne može da preinači odluku u stavu prvom (u pogledu utvrđivanja prava) jer bi time bio povređen princip reformation in peius.Iz svih iznetih razloga, određivanjem roka za završetak postupka postićiće se zaštita predlagača u izvršnom postupku.

Kako po važećim propisima sud nije obavezan da dosudi primerenu naknadu u slučaju kada utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, stoga je neosnovan žalbeni navod predlagača da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada mu nije dosudio naknadu iako je utvrdio da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci. .

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r