U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo Apelacionom sudu u Nišu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Majdanpeku P. br. 713/12, te je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se odredi rok od šest meseci u kome će se okončati taj parnični postupak, da mu se odredi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 60.000,00 dinara i da mu se naknade troškovi tog postupka. U zahtevu se, pored ostalog, navodi da je predlagač podneo 13.08.2012. godine tužbu radi svojine i činidbe protiv tuženih M.S. i D.I. pred Osnovnim sudom u Negotinu – Sudska jedinica Majdanpek, radi utvrđenja prava svojine i činidbe, te kako je postupak još u toku i proteklo je 7 godina, to predlagač podnosi ovaj zahtev.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Apelacioni sud u Nišu je pribavio spise Osnovnog suda u Majdanpeku P.br. 713/12, pa je uvidom u iste utvrdio da je tužilac, ovde predlagač, 13.08.2012. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Negotinu - Sudska jedinica u Majdanpeku protiv M.S. i D.I. radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je zaključen između tuženih, utvrđivanje prava svojine tužioca na predmetnom stanu i obavezivanje prvotužene M.S. da isti stan napusti i prestane sa njegovim korišćenjem, kao i da im se naknade troškovi parničnog postupka. Tužene su tužbu primile 07.09.2012. godine. Prvotužena je 06.09.2012. godine podnela odgovor na tužbu sa protivtužbom kojom je tražila da sud utvrdi da je ona sa tužiocem suvlasnica udelom od 1/2 na osnovu zajedničkog sticanja tokom trajanja vanbračne zajednice na predmetnom stanu, kao i pokretnih stvari koje se nalaze u njemu. Odgovor na tužbu sa protivtužbom prvotužene dostavljen je tužiocu 20.02.2013. godine. Na ročištu održanom 10.05.2013. godine tužilac je povukao tužbu u stavu 3. petituma iste, a drugotužena D. je priznala tužbeni zahtev tužioca. Na ovom ročištu prvostepeni sud je odredio vremenski okvir za okončanje postupka od jedne godine i šest meseci i rešenje o spajanju protivtužbe prvotužene sa ovom tužbom. Nakon toga, bilo je zakazano još 7 ročišta tokom 2013. i 2014. godine. Poslednje ročište zakazano je za 15.12.2014. godine. Do momenta donošenja pobijanog rešenja parnični postupak nije okončan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Nišu analizom dužine trajanja postupka kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda i ponašanja tužioca, ovde predlagača, u toj pravnoj stvari, pravilno ocenio da nisu ispunjeni uslovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Naime, prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Prema članu 8b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, shodno se primenjuju odredbe koje regulišu vanparnični postupak. Zakon o vanparničnom postupku odredbom člana 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, koji u članu 10. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da se postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirima za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Razumna dužina ovog sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

S obzirom na navedene kriterijume, Apelacioni sud u Nišu je pravilno utvrdio da je navedeni parnični postupak složen, s obzirom da za predmet ima utvrđivanje prava svojine i susvojine, poništaj kupoprodajnog ugovora, kao i činidba, pa obuhvata veoma složena činjenična i pravna pitanja, čije pravilno rešavanje zahteva izvođenje većeg broja dokaza i u kome sud treba da odluči o pravima tužioca i prvotužene M. po osnovu sticanja imovine u vanbračnoj zajednici i o više tužbenih, odnosno protivtužbenih zahteva. U konkretnom slučaju radi se o predmetu u kome nije zakonom propisana hitnost u postupanju. Dva ročišta na kojima je trebalo izvesti dokaze saslušanjem stranaka odložena su u cilju koncentracije dokaza, odnosno istovremenog saslušanja i eventualnog suočavanja stranaka, a odlaganje ročišta predlagao je sam tužilac. Jedno ročište odloženo je usled uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, a jedno usled obustave rada od strane advokata. Imajući u vidu da je na ročištu održanom dana 10.05.2013. godine određen vremenski okvir za okončanje prvostepenog parničnog postupka u trajanju od jedne godine i šest meseci, a da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet pre isteka tog vremenskog okvira (zahtev podnet 14.10.2014. godine), to je pravilno našao prvostepeni sud da nije došlo do povrede prava tužioca na suđenje u razumnom roku i pravilno odlučio kada je odbio zahtev tužioca.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Nišu pravilno zaključio da u navedenom parničnom postupku koji obuhvata složena činjenična i pravna pitanja i koji se vodi pred Osnovnim sudom u Majdanpeku nešto preko 2 godine, predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zagarantovano Ustavom Republike Srbije i pravilno odlučio kada je odbio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, saglasno članovima 8a i 8b Zakona o uređenju sudova. Sa tog razloga bez uticaja je žalbeni navod predlagača da on nije doprineo odugovlačenju postupka. Nije osnovan ni njegov žalbeni navod da vremenski okvir u ovom postupku nije ispoštovan, a kod činjenice da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet 14.10.2014. godine pre isteka ovog vremenskog roka.

Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija odluku Apelacionog suda u Nišu.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio sve navode u žalbi predlagača, ali je našao da su neosnovani i ne utiču na pravilnu odluku Apelacionog suda u Nišu.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8b. Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu prvom.

Odluka kao u stavu drugom izreke je doneta primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, te mu stoga ne pripada naknada za troškove drugostepenog postupka.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.