Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača U.o.S. – G.f., koga zastupa S.M., advokat iz B., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 p 35/15 od 30.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 p 35/15 od 30.10.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 p 35/15 od 30.10.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev predlagača U.o.S. –G.f. iz B., kojim je traženo da sud utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 622/12. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/14), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br.25/82.. ,„Službeni glasnik RS“ br.46/95... 6/15), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, i ocenio da žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede koje bi uticale na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja se žalbom predlagača posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je kao tužilac Prvom osnovnom sudu u Beogradu 11.01.2012. godine podneo tužbu, protiv P.M. iz B i K.R. iz B., kao tuženih, radi regresa. Kako ni nakon više pokušaja tužba nije mogla biti uručena tuženima na adresi navedenoj u tužbi, punomoćniku tužioca je rešenjima prvostepenog suda od 23.02.2012. godine i 03.04.2012. godine naloženo da dostavi tačnu adresu tuženog K.R., ili da uplati troškove postavljanja privremenog zastupnika za ovog tuženog. Podneskom od 20.04.2012. godine tužilac je obavestio sud da je u tužbi pogrešno navedeno ime tuženog, da se tužena drugog reda ne zove K.R. već R.K., a dostavljena je i adresa tužene. Tuženoj R.K. tužba je uručena 07.09.2012. godine, a tuženom P.M. 04.12.2012. godine. Ročišta zakazana za 13.02.2013. godine, 24.04.2013. godine, 17.07.2013. godine i 06.11.2013. godine odložena su zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno zbog činjenice da tuženima nisu uredno uručeni pozivi za ročište. Naredno ročište zakazano je za 24.01.2014. godine pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, jer je predmet u međuvremenu ustupljen ovom sudu, međutim, tužilac je podneskom od 29.01.2014. godine istakao prigovor mesne nenadležnosti Drugog osnovnog suda u Beogradu, ukazujući da se sedište tužioca nalazi na teritoriji za koju je mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu. Drugi osnovni sud u Beogradu uz akt P 622/12 od 28.02.2014. godine spis upitio Trećem osnovnom sudu u Beogradu, koji je po prijemu spisa 05.06.2014. godine zakazao ročište za 02.07.2014. godine. Ročišta zakazana za 02.07.2014. godine i 20.11.2014. godine nisu održana zbog obustave rada advokata. Na narednom ročištu, održanom 02.03.2015. godine, doneta je presuda zbog izostanka kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove postupka. Prepis presude ekspedovan je iz suda 05.03.2015. godine. Presuda zbog izostanka uručena je tuženoj R.K. preko oglasne table suda 16.06.2015. godine. Zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet je Višem sudu u Beogradu 19.02.2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama 8a i 8b Zakona o uređenju sudova odlučio odbijanjem tužbenog zahteva.

Prvostepeni sud je pravilno ocenio da u parnici koja je pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu vođena po tužbi podnetoj 2012. godine i koja je u međuvremenu pravnosnažno okončana nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Polazeći od kriterijuma relevantnih za ocenu pravnog standarda razumnog roka, te imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, dužina postupka koji je u međuvremenu, nakon tri godine trajanja postupka, pravnosnažno okončan presudom zbog izostanka P 622/12 od 02.03.2015. godine, ispunjava zahteve razumnog roka ustanovljene dugogodišnjom praksom Evropskog suda za ljudska prava. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, se ne radi o vremenskom periodu koji se smatra nerazumno dugim za okončanje parničnog postupka ako se imaju u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno vrsta postupka (koji po prirodi nije hitan) i njegov značaj za predlagača, kao i doprinos predlagača dužini trajanja postupka koji se ogleda u nedostavljanju tačnih podataka – imena i adrese jedne od tuženih. Naime, tok parničnog postupka u velikoj meri zavisi od aktivnosti stranaka, koje su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a podnesci koje dostavljaju sudu moraju da budu razumljivi i da sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati, a naročito imena i prezimena stranaka i njihovo prebivalište, odnosno boravište, jer sud te podatke ne pribavlja po službenoj dužnosti. Stoga je, suprotno navodima žalbe predlagača, prvostepeni sud pravilno zaključio da u konkretnom slučaju pravo predlagača nije povređeno, što zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku čini neosnovanim.

Imajući u vidu da predlagaču u navedenom parničnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, nije osnovan ni zahtev da se prvostepenom sudu naloži ubrzanje postupka (posebno imajući u vidu da je nakon podnošenja zahteva postupak okončan), kao i da se predlagaču naknade troškovi postupka.

Kako se ni ostalim navodima žalbe ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, žalba predlagača je odbijena kao neosnovana i pobijano rešenje je potvrđeno, a imajući u vidu ishod postupka po žalbi, predlagaču ne pripadaju ni traženi troškovi drugostepenog postupka.

Iz navedenih razloga, primenom člana 401. stav 1. tačka 2. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.