Prema stanju u spisima predlagač je podneo Ustavnom sudu 17.04.2013. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu Osnovnog suda u Nišu Sudske jedinice u Svrljigu I 971/10. Pravnosnažnim delom pobijane odluke prvostepeni sud je utvrdio da je predlagač kao izvršni poverilac podneo Opštinskom sudu u Svrljigu predlog za izvršenje protiv S.D. na osnovu izvršne isprave: presude Opštinskog suda u Svrljigu P 218/04 od 09.12.2004. godine radi prinudne naplate duga u iznosu od 38.557,53 dinara sa kamatom i troškovima postupka u iznosu od 8.013,00 dinara sa kamatom, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Rešenje o izvršenju je doneto 18.04.2005. godine. Dug je delimično naplaćen i prema sprovedenom veštačenju, uplatama od 43.000,00 dinara plaćen je glavni dug u celosti i deo kamate od 4.442,47 dinara a preostao je dug od 12.315,72 dinara i pripadajući iznos troškova.

Nakon utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i određenja perioda od tri meseca za sprovođenje izvršenja prvostepeni sud je odbio predlog za naknadu i isplatu troškova u iznosu od 600.00,00 dinara (izrekom pogrešno označen iznos 600.00,00 umesto 600.000,00 dinara), ocenjujući da potraživanje naknade nije opredeljeno, niti su troškovi identifikovani i opredeljeni, da predlagač ne trpi štetu usled trajanja postupka, jer će u svakom slučaju ostvariti kamatu, da je podnosilac predloga doprineo dužini izvršnog postupka i da su dosuđene mere dovoljna satisfakcija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijano rešenje u osporenom delu je doneto pogrešnom primenom člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova i uz bitnu povredu odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na koju se osnovano ukazuje žalbom.

Na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v Zakona o uređenju sudova). U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. (član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku). Tužba u parničnom posutpku mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. (član 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku). O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja. (član 163. Zakona o parničnom postupku).

U ovom slučaju predlagač je ustavnom žalbom na ime naknade troškova postupka i naknade štete tražio isplatu ukupnog iznosa od 600.000,00 dinara. Prenošenjem nadležnosti, Zakonom o uređenju sudova sa Ustavnog na redovni sud postupak je bez obaveštavanja podnosioca zahteva nastavljen kao vanparniči, jednostranački i pobijana odluka je doneta bez održavanja ročišta i mogućnosti podnosioca zahteva za izjašnjenje i eventualno preciziranje potraživanja. Pravni značaj ovih činjenica, značajnih za donošenje odluke nije ocenjen prilikom odbijanja zahteva za novčano potraživanje kao neopredeljenog. Osim toga po oceni drugostepenog suda formulisanje objedinjenog zahteva od 600.000,00 dinara, traženog na ime naknade i troškova postupka, kod činjenice da je podnošenje inicijalnog akta jedina pravna radnja predlagača do donošenja pobijane odluke, ne može se smatrati, prema svim okolnostima konkretnog slučaja neopredeljenim zahtevom. Takođe nejasni su i neprihvatljivi razlozi pobijane odluke da podnosilac zahteva ne trpi štetu usled dugotrajnog trajanja postupka, jer će u svakom slučaju naplatiti kamatu na svoje preostalo, nenaplaćeno potraživanje. Tražena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nema pravni karakter materijalne štete već zakonom propisane naknade pod određenim uslovima. Stoga kod činjenice da je isplata novčanog iznosa na ime kamate na glavni dug priznato pravo iz izvršne isprave, njena buduća isplata ne isključuje pravo lica kome je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku da traži novčanu naknadu zbog neopravdane dugotrajnosti izvršnog postupka shodno članu 8a stav 2. i 8b Zakona o uređenju sudova. Drugostepeni sud je cenio i navode pobijane odluke da je utvrđenje povrede prava i određivanje roka za ubrzanje izvršnog postupka za predlagača dovoljna satisfakcija ali ih kao paušalne i nedovoljne nije prihvatio. Sa iznetih razloga pobijana odluka je u stavu trećem izreke ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i ponovo ocenom svih relevantnih kriterijuma odlučiti o preostalom zahtevu.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić,s.r.