.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž k 14/2016
24.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u postupku predlagača G.M., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu 11R4 k 18/15 od 13.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE žalba predlagača G.M., UKIDA rešenje Višeg suda u Leskovcu 11R4 k 18/15 od 13.01.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu 11R4 k 18/15 od 13.01.2016.godine, odbijen je u celosti kao neosnovan zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu K 181/14 po zahtevu predlagača – punomoćnika privatne tužilje G.M., adv. V.S..
Protiv tog rešenja žalbu je podneo predlagač zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2., pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. stav 2. i povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu, preinači pobijano rešenje i utvrdi da je u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K 181/14 povređeno pravno na suđenje u razumnom roku i dosudi novčanu naknadu za povredu istog koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava suda.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b. stav 3. Zakona o uređenju sudova, ispitao pobijano rešenje, primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 8v. Zakona o uređenju sudova, pa je našao:
Žalba je osnovana.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijano rešenje je doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koji zakon se shodno primenjuje u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, jer u pobijanom rešenju nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, zbog čega je pobijano rešenje moralo biti ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Viši sud u Leskovcu, u pobijanom rešenju, a kao razloge zbog kojih smatra da predlagaču G.M. u krivičnom predmetu Osnovnog suda u Leskovcu K 181/14 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, navodi da od podnošenja privatne krivične tužbe do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku proteklo je manje od dve godine, pa kako je utvrđen standard razumnom roku u vremenskom trajanju od dve godine, koji rok predstavlja opšte prihvaćeni kriterijum prihvatljivog trajanja sudskog postupka iz prakse i Evropskog suda za ljudska prava, a da taj rok očigledno nije protekao u postupku, iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev predlagača za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti.
Iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac G.M. Osnovnom sudu u Leskovcu, podnela privatnu krivičnu tužbu protiv okriljenog G.G. dana 03.03.2014. godine, da je pripremno ročište održano dana 28.07.2015. godine, nakon čega su 02.09. i 12.10.2015. godine održani glavni pretresi. Dana 12.11.2015. godine održan je glavni pretres i odlučeno da se ne saslušava svedok T.G. uz saglasnost stranaka, a stranke su dale završnu reč. Nakon toga na osnovu člana 415. stav 3. i člana 414. ZKP odlučeno je da se ponovo otvori pretres radi saslušanja svedoka T.G. a koji glavni pretres je zakazan za 04.02.2016. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da u konkretnom predmetu od podnošenja privatne tužbe do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku proteklo je manje od dve godine, a da je vremenski rok od dve godine opšte prihvaćeni kriterijum prihvatljivog trajanja sudskog postupka iz prakse i Evropskog suda za ljudska prava, imajući u vidu da rok od dve godine, je samo orijentacioni rok i odnosi se na prosečan krivični predmet, s tim što to nije jedini kriterijum, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
U vezi sa navedenim, prvostepeni sud je prilikom odlučivanje da li je predlagaču G.M. u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu K ..., povređeno pravno na suđenje u razumnom roku trebalo da utvrdi činjenice koje se tiču: složenosti predmeta, odnosno da li je u konkretnom krivičnom predmetu bilo posebno složenih pravnih pitanja o kojima bi sud se izjašnjavao i kakva je kompleksnost činjeničnog stanja u konkretnom predmetu; ponašanje predlagača G.M. u predmetnom krivičnom postupku, odnosno da li je predlagač, kao privatni tužilac doprineo i ako jeste koliko dužem trajanju sudskog postupka, značaja krivičnog predmeta za predlagača kao privatnog tužioca u predmetnom krivičnom postupku; ponašanje državnih organa, odnosno da li se postupanja nadležnog suda u konkretnom krivičnom postupku može smatrati efikasnim i delotvornim. Sve navedene činjenice prvostepeni sud je trebalo da utvrdi i ceni i to kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi, a kako bi mogao da donese pravilan zaključak o razumnosti dužine trajanja konkretnog krivičnog postupka, a na šta se osnovano ukazuje u žalbi predlagača.
U ponovnom postupku Viši sud u Leskovcu će imati u vidu sve primedbe iz ovog rešenja, postupiti po istom i doneti zakonitu i pravilnu odluku.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 401. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 8v. Zakona o uređenju sudova ukinuo pobijano rešenje i odlučio kao u izreci.
Zapisničar - savetnik Za Predsednika veća - sudija
Mila Ristić,s.r. Vesko Krstajić,s.r.
