.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž k 148/2015
17.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, Biljane Sinanović i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u postupku predlagača T.I., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu R4 k 13/15 od 02.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 17.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE, kao osnovana, žalba predlagača T.I. i UKIDA rešenje Višeg suda u Nišu R4 k 13/15 od 02.09.2015. godine, a predmet vraća Višem sudu u Nišu na ponovni postupak i odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 k 13/15 od 02.09.2015. godine, odbijen je, kao neosnovan predlog predlagača T.I. da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku od strane Osnovnog suda u Nišu u krivičnom postupku K 1599/11, te da mu sud na osnovu člana 8a Zakona o uređenju sudova prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u visini od 1.500 evra.
Protiv navedenog rešenja, žalbu je izjavio predlagač T.I., pobijajući ga kao nepravilno i nezakonito, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podnetu žalbu i donese odluku kojom će otkloniti sve nepravilnosti i nezakonitosti na koje je ukazano u žalbi.
Odlučujući o izjavljenoj žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, te je našao:
Žalba je osnovana.
Iz spisa predmeta proizlazi da se predmetni krivični postupak pred Osnovnim sudom u Nišu K 1599/11 vodi po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Nišu Kt 1115/10 od 17.06.2011. godine protiv 17 okrivljenih lica, među kojima je i okrivljeni - predlagač T.I., zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nejasno i nerazumljivo obrazloženje Višeg suda u Nišu dato u pobijanom rešenju u delu u kome se navodi da se vreme otpočinjanja sudskog roka u krivičnom postupku računa od podnošenja optužnice ili optužnog predloga i krivične tužbe. Prvostepeni sud se, povodom podnetog zahteva, bavio analizom predmetnog krivičnog postupka od podnošenja optužnog predloga (od 17.06.2011. godine) do donošenja pobijanog rešenja, bez ikakvog osvrta na postupanje suda u predistražnom i istražnom postupku.
Ovi navodi prvostepenog suda su nejasni posebno kada se ima u vidu odredba člana 2. tačka 14. Zakonika o krivičnom postupku kojim je propisano da izraz „postupak“ predstavlja predistražni postupak i krivični postupak, te odredba člana 5. stav 1. tačka 1. ZKP da krivično gonjenje za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti od strane ovlašćenog tužioca - javnog tužioca a za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi od ovlašćenog tužioca - privatnog tužioca započinje: prvom radnjom javnog tužioca, ili ovlašćenih službenih lica policije na osnovu zahteva javnog tužioca, preduzetom u skladu sa ovim Zakonikom radi provere osnova sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo odnosno podnošenjem privatne tužbe. Takođe prema praksi Evropskog suda za ljudska prava predkrivični postupak predstavlja sastavni deo krivičnog postupka.
Takođe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nejasni i nerazumljivi navodi prvostepenog suda dati u obrazloženju pobijanog rešenja da su postupajuće sudije preduzimale sve raspoložive mere za obezbeđivanje prisustva svih okrivljenih na glavnim pretresima, ali da predmetni postupak traje skoro četiri godine jer se vodi protiv 17 okrivljenih lica od kojih je dobar broj po različitim zatvorskim ustanovama u Republici Srbiji, dok je određeni broj okrivljenih na slobodi ali su menjali mesta prebivališta i boravišta te im pozivi nisu mogli biti uredno uručeni, dok se jedan broj okrivljenih nalazi što u inostranstvu što na nepoznatim adresama.
Vrhovni kasacioni sud i ove navode u pobijanom rešenju ocenjuje kao nejasne i nerazumljive, jer je okrivljenima optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine, u kom krivičnom postupku je moguće primeniti odredbe koje se odnose na skraćeni postupak - glava XX ZKP a u okviru njih, i odredbe o suđenju u odsustvu u smislu odredbe člana 507. stav 2. ZKP. Takođe, sud je imao na raspolaganju i mere za obezbeđenje prisustva okrivljenih, kao i mogućnost razdvajanja postupka u odnosu na pojedine okrivljene u smislu odredbe člana 31. ZKP.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, te je usvajanjem žalbe predlagača pobijano rešenje moralo biti ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu - Višem sudu u Nišu, na ponovno odlučivanje.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu parničnog postupka, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 401. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 8v Zakona o uređenju sudova ukinuo pobijanu odluku i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Radmila Dragičević-Dičić, s.r.
