Iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizlazi da se u konkretnom slučaju krivični postupak vodi protiv dva lica zbog četiri krivična dela, a protiv okrivljenog, ovde predlagača, D.M., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, da je istraga po zahtevu za sprovođenje istrage i zahtevima za proširenje istrage Opštinskog javnog tužioca u Velikom Gradištu, trajala šest meseci, da je prvobitni prvostepeni postupak od podizanja optužnice – 26.05.2009. godine do ekspedovanja presude Osnovnog suda u Požarevcu K 997/10 od 29.07.2013. godine, dana 24.10.2014. godine (u toku koga je prvostepeni sud 22 puta zakazao a od toga 14 puta održao glavni pretres), trajao četiri godine i pet meseci i da je drugostepeni postupak trajao šest meseci. U ponovljenom prvostepenom postupku nakon ukidanja prvostepene presude (koji traje od 29.10.2014. godine, kada su spisi predmeta vraćeni Osnovnom sudu u Požarevcu na ponovno suđenje), glavni pretres je 11 puta zakazan i od toga 4 puta održan, a razlozi odlaganja glavnog pretresa bili su procesne prirode – nedolazak okrivljenih i branioca okrivljenog N.Č., obustava rada advokata, a u periodu od 02.07. do 26.11.2015. godine, zbog bolesti okrivljenog, ovde predlagača D.M..

Razmatrajući razloge i navode zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikom Gradištu K 226/2014, Apelacioni sud u Kragujevcu je imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i postupanje suda koji vodi postupak kao i značaja prava za podnosioca.

Pravilno je Apelacioni sud u Kragujevcu zaključio da je prvostepeni sud preduzeo sve potrebne mere kako bi se predmetni krivični postupak sproveo bez odugovlačenja, s obzirom na to da sud nije imao periode neažurnosti i neopravdanog nepostupanja, da je glavni pretres redovno i blagovremeno u kraćim vremenskim razmacima zakazivao i u kontinuitetu preduzimao sve zakonske mere u cilju obezbeđenja prisustva stranaka i što bržeg okončanja postupka.

Stoga je Apelacioni sud u Kragujevcu, uzimajući u obzir činjenice da je ovaj predmet činjenično složen s obzirom na to da se krivični postupak vodi protiv dva lica zbog četiri krivična dela, te da je dokazni materijal obiman – u toku postupka da je ispitano 97 lica u svojstvu oštećenih, kojima je prvostepena presuda morala biti dostavljena zbog usvojenog imovinskopravnog zahteva, imajući pri tome u vidu da je dužem trajanju postupka doprinelo odlaganje pretresa zbog nedolaska predlagača i njegovog branioca (20-22.10.2009; 22.01.2013. i 15.01.2015. godine), odnosno zbog bolesti predlagača (29.11.2012, 02.07.2015, 18.08.2015, 08.10.2015. i 29.10.2015. godine), pravilno zaključio da se period od nepunih sedam godina koliko je krivični postupak trajao od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage – 05.12.2008. godine do podnošenja zahteva predlagača – 30.11.2015. godine, ne može smatrati nerazumnim. U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neodržavanje glavnog pretresa zbog nedolaska branioca okrivljenih tokom obustave rada advokata, ne može smatrati neopravdanom neaktivnošću koja se može pripisati u odgovornost suda, jer je to okolnost na koju sud nije mogao da utiče posebno imajući u vidu da je prvostepeni sud u toku trajanja štrajka advokata redovno i u kraćim vremenskim razmacima zakazivao glavni pretres.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Kragujevcu pravilno našao da bolest okrivljenog zbog koje glavni pretres pet puta nije održan, predstavlja objektivnu okolnost koja je doprinela dužem trajanju postupka, pa se suprotni navodi žalbe predlagača ocenjuju kao neosnovani.

Izmena optužbe je procesno ovlašćenje nadležnog javnog tužioca i ista, a nasuprot navodima žalbe predlagača, nije preduzeta u cilju odugovlačenja predmetnog krivičnog postupka.

Sledstveno iznetom, po nalaženju ovoga suda, dosadašnja dužina trajanja ovog postupka, sama po sebi ne može ukazivati da je u konkretnom slučaju povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, pa je Apelacioni sud u Kragujevcu pravilno odlučio kada je odbio kao neosnovan zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku saglasno odredbama člana 8a do 8b Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, neosnovano se žalbom predlagača pobija navedeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o parničnom postupku, žalbu predlagača odbio kao neosnovanu i prvostepeno rešenje potvrdio.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.