U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana, budući da je odluka jasna, obrazložena i neprotivrečna.

Iz spisa predmeta Privrednog apelacionog suda R4 P 40/20 utvrđeno je: da je postupak u predmetu Privrednog suda u Beogradu P 1063/18 iniciran podnošenjem predloga za izvršenje izvršnog poverioca AA PR Autoprevoznička građevinsko trgovinska radnja ... (ovde predlagača) protiv Preduzeća za transport i trgovinu „Lux trans“ DOO Beograd, kao izvršnog dužnika, radi naplate novčanog potraživanja u ukupnom iznosu od 3.963.396,00 dinara. Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju IIv 5930/17 od 13.10.2017. godine kojim je određeno predloženo izvršenje. Nakon izjavljivanja prigovora navedeno rešenje je stavljeno van snage rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv Iv 1783/17 od 18.12.2017. godine i postupak je dalje nastavljen pred parničnim odeljenjem istog suda. U parničnom postupku tokom 2018. i 2019. godine zakazano je devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 6, te je nakon izvedenog dokaza veštačenjem doneta presuda 29 P 1063/18 od 11.09.2019. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca (ovde predlagača) i obavezan tuženi Preduzeće za transport i trgovinu „Lux trans“ DOO Beograd da tužiocu isplati traženi iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu pa su spisi predmeta dostavljeni Privrednom apelacionom sudu 21.12.2020. godine i zavedeni pod brojem Pž 6068/19. Prema izjašljenju postupajućeg sudije predmet po prijemu u sud nije označen kao hitan, niti kao stariji od pet godina i još uvek nije rešen.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca prigovora.

Ocenjujući činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu Privrednog apelacionog suda Pž 6068/19, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak, kao i prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka, u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Privrednog apelacionog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda Pž 6068/19. Naime, od iniciranja postupka (13.10.2017. godine) do donošenja prvostepene presude (11.09.2019. godine) protekao je period od nepune dve godine, a postupak pred drugostepenim sudom traje od 21.12.2020. godine, pa se ne može govoriti o nerazumno dugom trajanju postupka i nedelotvornom postupanju suda.

Vreme trajanja postupka je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja suđenja u različitim instancama. U presudi Donadje v. Francuske, od 07.02.2006. godine, stav 46, taj sud je izrazio mišljenje da je u granicama razumnog roka dvostepeni sudski postupak koji traje do pet godina. U vezi iznetog, Vrhovni kasacioni sud smatra da je ESLJP kroz svoju praksu odredio okvirni rok trajanja sudskog postupka, čija primena nije „automatska“ već zavisi od okolnosti pojedinačnog slučaja. U konkretnom slučaju, postupak u dva stepena, počev od podnošenja inicijalnog akta do izjavljivanja prigovora radi ubrzanja postupka, traje ukupno tri godine i dva meseca. Imajući u vidu dužinu trajanja postupka, kao i druga zakonom pripisana merila (predmet i složenost suđenja, značaj suđenja za predlagača, njegovo ponašanje i postupanje sudova), Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Neosnovan je žalbeni navod da je pobijano rešenje nezakonito jer nije doneto u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, budući da se u konkretnom slučaju ne radi o hitnom predmetu po kome se prekoredno postupa, pri čemu je Sudskim poslovnikom predviđena obaveza rešavanja predmeta po redosledu prijema.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud ističe da prigovor radi ubrzavanja postupka, kao jedno od sredstava kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, ima prvenstveno preventivno dejstvo jer služi ubrzanju postupka, a zatim može imati i kompenzatorno dejstvo. Predlagač ni u prigovoru niti u žalbi nije zahtevao preduzimanje procesnih radnji kojima bi bio delotvorno ubrzan postupak, već je tražio samo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku čime se isključivo stvaraju preduslovi za kompenzatorno dejstvo prigovora i žalbe (novčano obeštećenje), a što nije i ne sme biti njihov osnovni i jedini cilj.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom dispozitiva.

V.f. predsednika suda

Dragomir Milojević, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić