Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Dimitrijević, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda R4 r 13/2020 od 30.12.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Vrhovnog kasacionog suda R4 r 13/2020 od 30.12.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R4 r 13/2020 od 30.12.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2287/2020. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je bez ispitnog postupka, primenom člana 17. istog Zakona, našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje u žalbi, jer pobijano rešenje sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje je sud imao u vidu prilikom donošenja pobijanog rešenja.

Prema stanju u spisima, predlagač je 15.12.2020. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Rev2 2287/2020 sa zahtevom da se utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U u prigovoru je naveo da je postupak započet tužbom koja je podneta tokom 2008. godine i da je odluka u tom postupku od izuzetnog značaja za njega. Odlučujući o podnetom prigovoru Vrhovni kasacioni sud je bez ispitnog postupka u smislu odredbe člana 8. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučio o prigovoru, a u obrazloženju je navedeno da je predmet Apelacionog suda u Nišu Gž1 1150/2019 povodom izjavljene revizije, sa predmetom Osnovnog suda u Leskovcu P1 238/2018 dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu 10.09.2020. godine i predat sudiji izvestiocu 30.09.2020. godine, a prigovor radi ubrzanja postupka podnet je 15.12.2020. godine.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2287/2020, te da prigovor nije osnovan, budući da je od prijema predmeta u ovaj sud do dana podnošenja prigovora proteklo nešto više od tri meseca, odnosno dva i po meseca od predaje predmeta sudiji izvestiocu, te da u tom vremenskom periodu objektivno nije postojala mogućnost da se odluči o izjavljenoj reviziji, te da će sudiija izvestilac koji je zadužen predmetom u daljem postupku imati u vidu i uzeti u obzir dužinu trajanja celokupnog postupka, zbog čega je odbio prigovor predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od navedenih materijalno pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovaj sud odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice bitne za odluku u ovoj pravnoj stvari i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve okolnosti ovog slučaja. Naime, budući da je od prijema predmeta u ovaj sud do dana podnošenja prigovora proteklo nešto više od tri meseca, odnosno dva i po meseca od predaje predmeta sudiji izvestiocu, a u kom vremenskom periodu objektivno nije postojala mogućnost da se odluči o izjavljenoj reviziji, kao i da u dosadašnjem postupanju ovog suda, imajući u vidu okolnosti koje su navedene u razlozima pobijanog rešenja, ne ukazuju na takve propuste suda koji bi za posledicu imali povredu prava na suđenje u razumnom roku, to je shodno navedenom pravilan zaključak suda da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu dužinu trajanja postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2287/2020, pa je imajući u vidu navedeno žalba predlagača neosnovana.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno odbijen zahtev predlagača, pa je primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u izreci.

Predlagaču nisu dosuđeni troškovi postupka, primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, u vezi člana 30. ZVP, jer u ovom postupku nije uspeo.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić