Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji su punomoćnici Jelena Videnović, advokat iz ... i Brankica Mitić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Mišić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o zahtevu Višeg suda u Smederevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE zahtev Višeg suda u Smederevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P 3588/13 od 29.09.2017. godine, stavom prvim izreke odbačena je tužba tužioca zbog pravnosnažno presuđene stvari. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 155.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.09.2017. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene BB za naknadu troškova postupka, preko dosuđenih 155.650,00 dinara do ukupno traženih troškova i to: za zastupanje od strane njenog drugog punomoćnika Nikole Rašića, advokata iz ..., na ime sastava svakog obrazloženog podneska od po 9.000,00 dinara i za zastupanje na svakom održanom ročištu od po 10.500,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja tižilac je izjavio žalbu sa predlogom da se spisi dostave Vrhovnom kasacionom sudu u smislu člana 62. ZPP radi određivanja drugog stvarno nadležnog suda, pa je predmet dostavljen Višem sudu u Smederevu, koji je rešenjem Gž 389/19 od 18.09.2019. godine, u stavu prvom izreke odbacio zahtev tužioca za izuzeće Višeg suda u Smederevu kao nedopušten, a stavom drugim odlučio da se spisi predmeta dostave Vrhovnom kasacionom sudu na odlučivanje po zahtevu tužioca za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za odlučivanje o žalbi tužioca na rešenje Osnovnog suda u Smederevu P 3588/13 od 29.09.2017. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da su Višem sudu u Smedrevu dostavljeni spisi Osnovnog suda u Smederevu P 3588/13, radi odlučivanja o žalbi na rešenje od 29.09.2017. godine, te da je uz žalbu dostavljen i zahtev za izuzeće tog suda, kao i zahtev za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za odlučivanje o žalbi tužioca.

U predlogu za delegaciju nadležnosti, tužilac je naveo da je tužena VV radnik Osnovnog suda u Smedrevu, da je bila dugogodišnji referent u parničnoj pisarnici i blizak saradnik postupajuće sudije u ovom predmetu, zbog čega smatra da u konkretnoj pravnoj stvari nije opravdano da se postupak vodi pred Višim sudom u Smedrevu, budući da su Osnovni i Viši sud u Smedrevu smešteni u istoj zgradi, te da se zaposleni međusobno vrlo dobro poznaju i u svakodnevnoj komunikaciji su, pa je predložio da Vrhovni kasacioni sud odredi drugi stvarno nadležan sud za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Viši sud u Smederevu je Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a na predlog tužioca.

Odlučujući o predlogu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, u smislu člana 62. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da predlog nije osnovan.

Prema članu 62. stav 7. u vezi stava 1. istog člana Zakona o parničnom postupku, najviši sud određene vrste, na zahtev nadležnog suda (koji zahtev može podneti sam ili na predlog stranke), može odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi.

Na osnovu ove odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda, ako sud koji je po zakonu mesno nadležan, nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje nije svrsishodno (svrsishodna delegacija).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u ovoj pravnoj stvari nisu ispunjeni uslovi iz člana 62. ZPP, za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Naime, navod tužioca da je tužena VV radnik Osnovnog suda u Smedrevu, da je bila dugogodišnji referent u parničnoj pisarnici i blizak saradnik postupajuće sudije u ovom predmetu, te da u konkretnoj pravnoj stvari nije opravdano da se postupak vodi pred pred Višim sudom u Smedrevu, budući da su Osnovni i Viši sud u Smedrevu smešteni u istoj zgradi, te da se zaposleni međusobno vrlo dobro poznaju i u svakodnevnoj komunikaciji su, ne predstavlja razlog koji bi opravdavao određivanje drugog stvarno nadležnog suda, budući da ukoliko postoji sumnja u nepristrasnost postupajućih sudija, isti će se ceniti po odredbama ZPP koje propisuju razloge za isključenje i izuzeće sudija.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da razlozi izneti u zahtevu ne ukazuju da je očigledno da će se postupak lakše sprovesti pred drugim stvarno nadležnim sudom, niti postoje drugi opravdani razlozi za određivanje nadležnosti drugog stvarno nadležnog suda, zbog čega je i odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić