Predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvar je isplata potraživanja u visini od 2.240.410,77 dinara sa kamatom i troškovima postupka, a na osnovu dve blanko menice koje je tuženi izdao tužiocu, kao sredstvo obezbeđenja plaćanja proisteklog iz Ugovora o kreditu za refinansiranje kreditnih zaduženja, zaključenim 27.12.2010. godine, između ovde parničnih stranaka. Navedenim ugovorom je, u članu 14. stav 1. konstatovano da su se ugovorne strane saglasile da će eventualne sporove rešavati pred stvarno nadležnim sudom sa sedištem u Beogradu.

Odredbom člana 65. Zakona o parničnom postupku propisana je mogućnost ugovaranja mesne nadležnosti suda, ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda. Sporazum proizvodi pravno dejstvo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova koji proističu iz određenog pravnog odnosa. Ispravu o sporazumu tužilac mora da priloži uz tužbu.

Nakon stavljanja van snage rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave dalje postupanje vezuje se za pravila parničnog postupka. Tužilac, ranije izvršni poverilac, pozvao se na ugovorenu mesnu nadležnost za slučaj spora i ispravu o sporazumu priložio uz inicijalni akt. U takvoj situaciji, po pravilu su ispunjeni uslovi iz člana 65. ZPP, za uspostavljanje nadležnosti suda čija je mesna nadležnost među strankama ugovorena za slučaj eventualnog spora.

U konkretnom slučaju, priložen je ugovor koji je zaključen između ovde parničnih stranaka i koji sadrži klauzulu u kojoj se navodi da su se ugovorne strane saglasile da im u slučaju spora sudi stvarno nadležan sud sa sedištem u Beogradu. Međutim, stranke ne mogu ugovarati stvarno nadležnog suda, a u Beogradu postoje tri osnovna suda (kao stvarno nadležna), koja imaju sedište u Beogradu. Imajući u vidu da klauzulom o ugovorenoj nadležnosti nije određeno koji od tri osnovna suda koji imaju sedište u Beogradu je sud čija se mesna nadležnost ugovara, niti se radi o odredivoj mesnoj nadležnosti (prema sedišu tužioca, poslovnici tužioca, prebivalištu ili boravištu tuženog ili na drugi način), to se u ovom slučaju ne može govoriti o ugovorenoj mesnoj nadležnosti u smislu člana 65. stav 1. ZPP.

Imajući ovo u vidu, kao i da je odredbom člana 39. ZPP, propisano da je za suđenje mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište, da je konkretnom slučaju tužilac predlog za izvršenje, kao inicijalni akt, podneo Osnovnom sudu u Loznici, na čijem području tuženi ima prebivalište, a tuženi nije izjavio prigovor mesne nenadležnosti tog suda, koji jedini ima procesno ovlašćenje na podnošenje ovog prigovora-pod uslovima propisanim članom 19 stav 3. i 4. ZPP, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju za postupanje u ovoj pravnoj stvari - stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Loznici.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić