Postupajući po zahtevu predlagača, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je izvršio uvid u spise Apelacionog suda u Beogradu Gž 4718/13 i utvrdio da je M. DOO iz Š., 04.02.2009. godine podneo Opštinskom sudu u Šapcu (sada Osnovni sud u Šapcu), tužbu kojom je tražio da se tuženi obaveže da mu preda 9.600 kilograma jagode sorte elsanta, na ime ispunjenja svoje ugovorne obaveze o zajedničkoj proizvodnji jagoda i čvrstog voća, a da se svoje obaveze može osloboditi isplatom 6.720 evra sa kamatom od 04.02.2009. godine do isplate, kao i da mu plati 1.920 evra sa kamatom od 25.05.2005. godine na ime naknade štete u izvršenju ugovorne obaveze, a sve u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja. Osnovni sud u Šapcu je 29.03.2012. godine, nakon sprovedenog dokaznog postupka zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P 305/2010 (2009), kojom je odbijen tužbeni zahtev u celosti, a tužilac obavezan da naknadi tuženom troškove parničnog postpka od 127.500,00 dinara.

Protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, tuženi je izjavio žalbu 02.06.2012. godine (preporučenom pošiljkom), a tužilac je izjavio žalbu protiv presude 05.06.2012. godine. Predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, gde je primljen 27.09.2012. godine i zaveden pod brojem Gž 6364/12, a rešenjem od 03.10.2012. godine predmet je vraćen prvostepenom sudu radi dopune postupka – donošenjem rešenja kojim će se odlučiti i o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka. Prvostepeni sud je postupio po nalogu Apelacionog suda donošenjem dopunskog rešenja od 28.11.2012. godine i predmet je vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 08.03.2013. godine (predmet zaveden pod novim brojem Gž 1768/13), ali je rešenjem od 13.03.2013. godine, predmet ponovo vraćen prvostepenom sudu radi dostave dopunskog rešenja punomoćniku tužioca. Nakon otklanjanja procesnih nedostataka, predmet je ponovo vraćen drugostepenom sudu 02.07.2013. godine i zaveden pod brojem Gž 4718/13. Međutim, odluka o žalbi doneta je tek 27.01.2016. godine, kojom je ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen Osnovnom sudu u Šapcu na ponovno suđenje.

Imajući u vidu da postupak u navedenoj pravnoj stvari nije pravnosnažno okončan, Vrhovni kasacioni sud je, analizirajući dužinu trajanja postupka pred nižestepenim sudovima našao da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku osnovan.

Prema odredbi člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbi protiv njega.

Prema članu 8b Zakona o uređenju sudova, ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 8v Zakona o uređenju sudova na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparničnom postupku, koji u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirima za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Odlučujući o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja relativnu kategoriju, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, a na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. S obzirom na navedene kriterijume, Vrhovni kasacioni sud je našao da u predmetu povodom koga se traži zaštita, postoje relativno složena pravna, ali ne i činjenična pitanja, da predmet spora jeste od značaja za predlagača u smislu postojanja neizvesnosti u pogledu obveze za isplatu traženog – utuženog iznosa, da je prvostepeni sud postupao delotvorno do zaljkučenja glavne rasprave, ali da je načinio propuste koji su uticali na dužinu postupka time što nije odlučio o svim zahtevima stranaka (o zahtevu tužioca za isplatu zatezne kamate na troškove postupka), a potom je propustio da dopunsko rešenje dostavi punomoćniku tužioca pre vraćanja predmeta drugostepenom sudu. Drugostepeni sud je navedena rešenja o vraćanju predmeta prvostpenom sudu, radi dopune postupka i otklanjanja procesnih nedostataka, doneo u relativno kratkim rokovima. Međutim, nakon otklanjanja navedenih procesnih nedostataka i ponovnog prijema predmeta u rad (02.07.2013. godine), Apelacioni sud u Beogradu nije u razumnom roku doneo odluku o žalbi, s obzirom da je o istoj odlučio tek rešenjem od 27.01.2016. godine, odnosno po proteku 2 godine 6 meseci i 25 dana. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pred Apelacionim sudom u Beogradu došlo do povrde prava predlagača na suđenje u razumnom roku, što je i utvrđeno ovim rešenjem. Međutim, s obzirom da je drugostepeni sud doneo odluku po žalbi, ali kojom je ukinuta prvostepena presuda, ovaj sud je u cilju ubrzanja okončanja ovog postupka, naložio prvostepenom sudu - Osnovnom sudu u Šapcu, kome je predmet vraćen na ponovno odlučivanje, da preduzme neophodne mere i predmet okonča u najkraćem roku.

Predlagaču je određena primerena novčana naknada u visini od 30.000,00 dinara, primenom člana 8b. Zakona o uređenju sudova, uz prethodnu ocenu svih okolnosti konkretnog slučaja, a što uz izrečenu meru za ubrzanje postupka predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Zahtev predlagača za naknadu preko iznosa od 30.000,00 dinara do traženih 299.900,00 dinara, odbijen je, jer nema okolnosti koja bi opravdavala priznanje naknade u tom iznosu.

Predlagač je uspeo u postupku pa primenom člana 154. stav 1. ZPP, ima pravo i na naknadu troškova, koji su mu priznati u visini od 6.780,00 dinara i to na ime sudskih taksi za zahtev i odluku, u visini od po 390,00 dinara, u skladu sa tarifnim brojem 4 – vanparnični postupak, Tarife sudskih taksi, kao i na ime troškova za sastav zahteva koji je sačinio advokat, primenom Tarifnog broja 13 i 25 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), s obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan zbog čega mu i ne pripadaju troškovi u većem iznosu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.