Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača R.M. iz S., u sednici veća održanoj 24.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UTVRĐUJE SE da je predlagaču R.M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 5580/12.

Predlagaču R.M. SE ODREĐUJE naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00, kao i troškovi postupka u iznosu od 780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 300.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač R.M. iz S. je 24.09.2014. godine Apelacionom sudu u Beogradu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P 370/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Smederevu P 733/09, odnosno Osnovnog suda u Smederevu P 1248/10). U predlogu je naveo da je postupak započet tužbom podnetom 2009. godine, a protiv predlagača R.M. kao tuženog i da u vreme podnošenja zahteva nije pravnosnažno okončan, zbog čega je predložio da sud utvrdi da mu je u navedenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu odredi novčanu naknadu u iznosu od 300.000,00 dinara.

Rešenjem R4 g 1041/14 od 04.01.2016. godine Apelacioni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o zahtevu predlagača R.M. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i po pravnosnažnosti rešenja predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, kao stvarno nadležnom sudu, na dalje postupanje.

Odlučujući o zahtevu predlagača na osnovu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je izvršio uvid u spise Apelacionog suda u Beogradu R4 g 1041/14 i Gž 5580/12, kao i u službenu belešku o izvršenom uvidu u predmet Osnovnog suda u Smederevu P 370/11 i ocenio da je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku osnovan.

Prema stanju u spisima, tužilac Z.M. je 09.06.2009. godine Opštinskom sudu u Smederevu podneo tužbu protiv R.M., ovde predlagača, kao tuženog, radi predaje putničkog automobila marke …, sa alternativnim zahtevom za isplatu iznosa od 9.000 evra. Predmet je u „P“ upisniku Opštinskog suda u Smederevu zaveden pod brojem 733/09. Rešenjem od 17.06.2009. godine, na predlog tužioca, određena je privremena mera i tuženom je zabranjeno otuđenje i opterećenje navedenog motornog vozila. Tuženi je 06.07.2009. godine dostavio odgovor na tužbu. Nakon stupanja na snagu početka primene Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08) 01.01.2010. godine, predmet je u upisniku Osnovnog suda u Smederevu zaveden pod brojem P 1248/10, a ročište za glavnu raspravu je zakazano i održano 11.05.2010. godine. Na narednom ročištu, održanom dana 13.07.2010. godine, izveden je dokaz saslušanjem tužioca i tuženog, nakon čega se Osnovni sud u Smederevu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i predmet je dostavio Privrednom sudu u Požarevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž 710/10 od 02.02.2011. godine ukinuto je rešenje o stvarnoj nenadležnosti Osnovnog suda u Smederevu od 13.07.2010. godine i predmet je vraćen tom sudu na ponovni postupak. U daljem toku postupka, zakazana su i održana ročišta 14.07.2011, 26.01.2012. i 08.05.2012. godine, dok je ročište zakazano za 20.10.2011. godine odloženo jer tuženi nije pristupio, a punomoćnik mu je otkazao punomoćje. Na ročištu održanom 08.05.2012. godine zaključena je glavna rasprava i doneta je presuda P 370/11, kojom je usvojen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 9.000 evra u dinarskoj protivvredosti, a odbijen je zahtev za isplatu iznosa od 20.000,00 dinara, kao i zahtev za predaju putničkog vozila marke …. Tuženi, ovde predlagač, obavezan je da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 234.940,00 dinara. Kako je protiv navedene presude tuženi izjavio žalbu, a 14.06.2012. godine i dopunu žalbe, predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5580/12 od 19.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Smederevu P 370/11 od 08.05.2012. godine u stavovima prvom, četvrtom i petom izreke, čime je ujedno postupak pravnosnažno okončan.

Analizirajući dužinu trajanja navedenog parničnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev za zaštitu prava osnovan i da je predlagaču R.M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku na javnoj raspravi da odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Članom 10. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se u navedenom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Razuman rok je optimalno potrebno vreme da se odluči o nekom pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost i da bi stranka imala saznanja o tome da li joj to pravo pripada ili ne, čime se postiže i pravna sigurnost. Međutim, razumno vreme potrebno za okončanje sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno ceniti u svakom pojedinom slučaju (složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca zahteva).

Primenom kriterijuma ustanovljenih dugogodišnjom praksom Evropskog suda za ljudska prava, Vrhovni kasacioni sud je oceno da nižestepeni sudovi nisu postupali efikasno i delotvorno u ovoj parnici, imajući u vidu da su uočeni periodi neopravdane procesne neaktivnosti suda. Ceneći celokupnu dužinu trajanja ovog parničnog postupka od ukupno pet godina i dva meseca (od toga tri godine pred sudom prvog stepena i više od dve godine pred drugostepenim sudom), sud je imao u vidu da je prvo ročište za glavnu raspravu zakazano i održano 11.05.2010. godine, odnosno gotovo godinu dana nakon podnošenja tužbe, te da su tokom tri godine trajanja prvostepenog parničnog postupka od ukupno šest zakazanih održana svega tri ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvođeni dokazi saslušanjem tužioca i predloženih svedoka. Izuzev odlaganja ročišta 20.10.2011. godine (koje je odloženo jer tuženi nije pristupio, a punomoćnik mu je otkazao punomoćje), što je neznatno doprinelo dužini trajanja prvostepenog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema značajnijeg doprinosa predlagača dugom trajanju postupka. Okolnost da je u dokaznom postupku na predlog tužioca izveden samo dokaz saslušanjem pet predloženih svedoka upućuje na zaključak da se ne radi o predmetu koji obuhvata složena činjenična i pravna pitanja, niti je prvostepeni sud izvodio dokaze koji su po svojoj prirodi zahtevali duži vremenski period, pa sve napred navedeno ukazuje da je u predmetu koji je u nakon podnošenja zahteva okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5580/12 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu navedene činjenice, kao i okolnost da predlagač svojim ponašanjem nije doprineo nerazumno dugom trajanju postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu bili efikasni u postupanju i da je u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 5580/12, odnosno Osnovnog suda u Smederevu P 370/11, povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, kada utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan.

Primenom citirane zakonske odredbe, predlagaču je određena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, koja će se isplatiti na način propisan članom 8b stav 2. istog zakona i koja će, imajući u vidu da je navedeni parnični postupak u međuvremenu pravnosnažno okončan, predstavljati adekvatnu satisfakciju predlagaču zbog utvrđene povrede prava. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dosuđenom naknadom će se ostvariti zakonom propisana svrha ovog postupka, dok dosuđivanje naknade u većem iznosu ne bi odgovaralo cilju kome naknada služi, njome bi se pogodovalo težnjama koje nisu spojive s prirodom i društvenom svrhom naknade, zbog čega je preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od ukupno 300.000,00 dinara, zahtev predlagača za određivanje primerene naknade odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o zahtevu za naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je primenom Tarifnog broja 4. i 5. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br.28/94... 93/14), predlagaču dosudio troškove sudskih taksi za zahtev i odluku u iznosima od po 390,00 dinara, što čini ukupno 780,00 dinara. Navedeni iznos će se, u smislu člana 8b stav 2. Zakona o uređenju sudova, isplatiti na isti način i u istom roku kao i dosuđena naknada za povredu prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Snežana Andrejević,s.r.