R4 g 14/2014

- 2 -

dosudi i obaveže nižestepene sudove da u roku koji bude određen sudskom odlukom Vrhovnog kasacionog suda okončaju spor po tužbi. Troškove nije tražila.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 i 101/2013) Vrhovni kasacioni sud je pribavio spise Apelacionog suda Gž 4208/13, pa je uvidom u navedene spise utvrdio:

Predlagač je Opštinskom sudu u Boru 2008. godine podnela tužbu za utvrđenje vlasničkog udela u sticanju u porodičnoj zajednici na pokretnim i nepokretnim stvarima koji je zaveden pod brojem P 907/2008, a kasnije preveden u broj P 29/10. Tužba je podneta 17.09.2008. godine. Tužba je dostavljena na odgovor tuženom da bi 29.10.2008. godine tuženi i dostavili odgovor na tužbu. Nakon prijema odgovora na tužbu tužilja je predložila donošenje delimične presude u pogledu nespornih stvari, pa je sud na ročištu od 11.12.2008. godine i doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja za deo pokretnih stvari, a ročište po ostalom zahtevu odložio za 06.09.2009. godine. Radi saslušanja parničnih stranaka ročište od 06.02.2009. godine odloženo je za 23.03.2009. godine a potom otkazano i zakazano za 13.04.2009. godine. Pošto tuženi Z. nije uredno pozvan u svojstvu parnične stranke, ročište nije održano i odloženo je za 05. juni 2009. godine. Na ročištu 05. juna 2009. godine saslušana je tužilja u svojstvu parnične stranke a potom ročište odloženo radi saslušanja ostalih stranaka za 09.07.2009. godine. Tuženi nisu došli na sledeće zakazano ročište pa je punomoćnik tužioca predložio izvođenje dokaza veštačenjem, s`tim da će naknadno dostaviti predlog na koje okolnosti kao i kog veštaka predlaže. Zbog ovoga ročište je odloženo za 17.09.2009. godine kada su ponovo pozvane i stranke radi saslušanja. Zbog neuredne dostave za saslušanje stranaka ročište nije održano a sledeće je zakazano za 30.10.2009. godine, uz ponovno pozivanje parničnih stranaka.

Na ročištu 30.10.2009. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem preko veštaka ekonomsko-finansijske struke radi utvrđivanja visine prihoda stranaka. Dana 16.01.2010. godine veštak D.G. dostavio je nalaz o visini zarade tužilje, nakon čega je rasprava zakazana za 15. mart 2010. godine. Punomoćnik tužilje je prigovorio nalazu veštaka 08.02.2010. godine navodeći da je tužilja u jednom periodu radila u B., da je pribavila podatke o tome, pa je tražio dopunu nalaza. Radi dopunskog veštačenja ročište je odloženo za 28.04.2010. godine. Dopunski nalaz veštak je dostavio 21.04.2010. godine. Pošto je ročište zakazano za 28.04.2010. godine to je dopunski nalaz uručen neposredno na ročištu strankama, koje su tražile rok radi izjašnjenja, zbog čega je ročište odloženo za 09.06.2010. godine.

Punomoćnik tužilje je ponovo predložio dopunsko veštačenje, jer nedostaju platne liste tužilje za drugi period gde je radila na drugom mestu, zbog čega je ročište odloženo za 09.09.2010. godine zbog ponovnog dopunskog veštačenja. Dopunski nalaz veštaka stigao je 06.09.2010. godine u sud i uručen strankama na ročištu, jer je ročište bilo zakazano za 09.09.2010. godine. Na tom

R4 g 14/2014

- 3 -

ročištu punomoćnik tužilje je predložio pribavljanje isplatnih lista Republičkog fonda PIO i izveštaj Instituta za rudarstvo, pa je radi pribavljanja tih dokaza i zbog činjenice da punomoćnik tuženog nije mogao da se izjasni na nalaz, ročište odloženo za 20.10.2010. godine.

Na ročištu 20.10.2010. godine nakon što su stigli izveštaji koji su traženi na prethodnom ročištu punomoćnik tužilje je predložio građevinsko veštačenje i dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje, zbog čega je radi izvođenja ovih dokaza ročište odloženo za 07.12.2010. godine.

Radi obavljanja građevinskog veštačenja u pogledu vrednosti građevinskih objekata ročište je odloženo za 24.02.2011. godine. Veštak nije dostavio nalaz, po stanju u spisima se ne zna zašto, pa je punomoćnik tužilje predložio da drugi veštak obavi veštačenje. Sud je odložio ročište za 04.05.2011. godine i pozvao veštaka. Veštak B.Ž. dostavio je nalaz 04.05.2011. godine koji je uručen strankama na ročištu, budući da je primljen istog dana kada je i zakazano ročište. Radi izjašnjenja stranaka ročište je odloženo za 22.06.2011. godine.

Na ročištu za glavnu raspravu 22.06.2011. godine određeno je saslušanje svedoka Z.M. iz B. na predlog punomoćnika tužilje zbog čega je ročište za glavnu raspravu odloženo za 06.10.2011. godine i određeno zamolno saslušanje ovog svedoka preko Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Na ročištu 06.10.2011. godine sud je konstatovao da su obe parnične stranke uredno pozvane i da nisu pristupile, pa je odložio ročište za 13.12.2011. godine (iako je u tom momentu imao uslove da donese rešenje kojim je tužba povučena).

Prvi osnovni sud u Beogradu dostavio je zapisnik o saslušanju svedoka 23.11.2011. godine.

Na ročištu 13.12.2011. godine punomoćnik tužilje predložio je pribavljanje izveštaja od Crvenog krsta Bor o tome da su sestra, zet i majka tužilje primali pomoć kao izbeglice, pa da se potom obavi dopunsko veštačenje. Rasprava je odložena za 29.12.2011. godine. Punomoćnik tužilje je precizirao tužbeni zahtev 29.12.2011. godine podneskom koji je uručen na ročištu punomoćniku tuženih, radi čega je punomoćnik tuženih tražio odlaganje ročišta, te je ročište odloženo za 27.02.2012. godine. Na tom ročištu punomoćnik tužilje je ponovo predložio pribavljanje novih izveštaja od C.k. B. kao i izveštaja od I.k. S. o ceni koštanja izrade projekta, po jednom metru kvadratnom. Zbog ovoga rasprava je odložena za 04.04.2012. godine.

Na ročištu za glavnu raspravu 04.04.2012. godine punomoćnik tužilje je predložio novo veštačenje na vrednost pokretnih stvari. Rasprava je odložena za 04.06.2012. godine i naloženo punomoćnicima stranaka da dostave podnesak u kome će navesti zadatak veštacima, da bi 23.04.2012. godine sud odredio građevinsko veštačenje preko veštaka M.V. na okolnost vrednosti radova na

R4 g 14/2014

- 4 -

renoviranju vikendice u Đ., kao i ekonomsko-finansijsko veštačenje o visini uloženih sredstava. Oba veštaka dostavili su nalaze sudu 04.06.2012. godine.

Na ročištu za glavnu rapravu 04.06.2012. godine punomoćnik tužilje je tražio izuzeće sudije zbog čega ročište nije održano i određen je zastoj postupka. Dana 26.06.2012. godine predsednik suda odbio je zahtev za izuzeće sudije pa je sledeće ročište zakazano za 21.09.2012. godine. Punomoćnik tužilje zatražio je odlaganje tog ročišta jer ima zakazano drugo suđenje u Apelacionom sudu, a punomoćnik tuženih takođe je zatražio odlaganje jer mu je umro otac. Rasprava je odložena za 23.11.2012. godine. Punomoćnik tužilje ponovo je tražio odlaganje jer ima zakazano drugo suđenje u krivičnom predmetu pred Osnovnim sudom u Zaječaru, a potom je tužilja tražila izuzeće veštaka ekonomsko-finansijske struke R.B. 12.09.2012. godine da bi 26.10.2012. godine taj zahtev bio odbijen. Zatim je zakazano ročište 24.12.2012. godine na koje su pozvani veštaci i određena su dopunska veštačenja. Na ročištu je ponovo neposredno uručen podnesak punomoćniku tuženog koji nije mogao da se izjasni, a bio je potreban i nalaz veštaka finansijske struke koji nije dostavljen, zbog čega je ročište odloženo za 11.02.2013. godine. Nalaz veštaka R.B. stigao je 28.12.2012. godine.

Na ročištu za glavnu raspravu 11.02.2013. godine izvedeni su potrebni dokazi, rasprava je zaključena i doneta presuda koja je izrađena i ekspedovana iz suda 15.03.2013. godine.

Punomoćnik tužilje izjavio je žalbu na presudu 02.04.2013. godine. Predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu na odlučivanje 11.06.2013. godine. Zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet je 17.06.2014. godine.

Analizirajući postupanje nižestepenih sudova, Vrhovni kascioni sud je zaključio da je postupak pred Osnovnim sudom u Boru trajao od 17.09.2008. godine kada je podneta tužba do 11.06.2013. godine kada je predmet dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu na odlučivanje po žalbi tužilje.

Postupak pred Apelacionim sudom traje počev od 11.06.2013. godine do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao i odlučivanja u ovom predmetu. To praktično znači da je pred prvostepenim sudom postupak trajao četiri godine, osam meseci i dvadeset četiri dana, a pred Apelacionim sudom do odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jednu godinu i šesnaest dana.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema članu 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparničnom postupku, a Zakon o vanparničnom postupku u

R4 g 14/2014

- 5 -

članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, u onim oblastima koje nisu regulisane tim zakonom.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Prema članu 7. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se u ovom slučaju primenjuje predviđeno je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a sud utvrđuje činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza.

Odredbom člana 220. ZPP predviđeno je da svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, dok je u smislu člana 223. istog zakona stipulisano pravilo o teretu dokazivanja. Prema toj odredbi ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno a stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukčije određeno.

Razumni rok je optimalno potrebno vreme da se odluči o nekom pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost i stranka imala saznanje o tome da li joj to pravo pripada ili ne, čime se postiže i pravna sigurnost.

U konkretnom slučaju radi se o sporu radi utvrđenja vlasničkog udela na pokretnim i nepokretnim stvarima stečenim u porodičnoj zajednici. U sticanju ove imovine učestvovali su tužilja, njen bivši suprug i njegovi roditelji. Predmet je činjenično složen, jer je neophodno utvrditi doprinos svakog od učesnika u sticanju predmetne imovine, a što zahteva pribavljanje potrebnih izveštaja o primanjima i prihodima stranaka, kao i veštačenje preko veštaka ekonomsko-finansijske struke kao i građevinske struke.

Radi ocene da li je dužina trajanja određenog parničnog postupka zadovoljila zahteve razumnog roka, potrebno je analizirati kako ponašanje suda tako i ponašanje parničnih stranaka i drugih učesnika u postupku a posebno podnosioca predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

U ovom predmetu evidentno je da je dolazilo do odlaganja ročišta za glavnu raspravu u velikom broju. Ali isto tako uvidom u predmet je utvrđeno da je veliki broj ročišta odložen zbog novih predloga punomoćnika tužilje. Tako je ročište od 08.02.2010. godine odloženo radi dopunskog veštačenja, jer je tužilja pribavila potvrde za jedan period vremena kada je radila u B. koje nije uz tužbu dostavila, pa je predložila da se veštak o tome izjasni. Ročište od

R4 g 14/2014

- 6 -

09.06.2010. godine je odloženo radi dopunskog veštačenja na predlog punomoćnika tužilje, jer su opet nedostajale platne liste tužilje za drugi period rada i na drugom mestu. Ročište od 06.09.2010. godine odloženo je na predlog punomoćnika tužilje radi pribavljanja platnih lista od Republičkog fonda PIO i izveštaj Instituta za rudarstvo. Posle pribavljenih izveštaja bilo je potrebno obaviti dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje, što je takođe određeno i ročište odloženo za 07.12.2010. godine.

Na raspravi 22.06.2011. godine punomoćnik tužilje je predložio saslušanje svedoka zamolnim putem, zbog čega je ročište takođe odloženo. Na ročištu 13.12.2011. godine punomoćnik tužilje je predložio pribavljanje izveštaja od C.k. B. o prihodima tužiljinih sestre, zeta i majke koji su primali kao pomoć kao izbeglice, da bi na ročištu 27.02.2012. godine punomoćnik tužilje ponovo predložio pribavljanje novih izveštaja od C.k. B. kao i izveštaja od I.k. S. o ceni košatanja izrade projekta po jednom metru kvadratnom. To je dovelo do novog odlaganja a potom i do novog veštačenja.

Predlažući novo veštačenje na vrednost pokretnih stvari punomoćnik tužilje nije stavio određeni predlog za ovo veštačenje niti je predložio veštaka pa kako je i punomoćnik tuženih imao predlog za veštačenje na određene okolnosti, sud im je ostavio rok da dostave podnesak u kome će tačno navesti predloge za veštačenje i predloge za veštake.

Ročište od 04.06.2012. godine je neodržano zbog zahteva tužilje za izuzeće sudije, a potom je 12.09.2012. godine punomoćnik tužilje tražio izuzeće veštaka R.B. Oba zahteva su odbijena.

U dva navrata ročište je odloženo na zahtev punomoćnika tužilje, jednom prilikom (ročište zakazano za 21.09.2012. godine) jer je imao ročište u apelacionom sudu u drugom predmetu, a drugom prilikom (ročište od 23.11.2012. godine) jer je imao pretres u krivičnom predmetu pred Osnovnim sudom u Zaječaru.

Valja konstatovati da je dva puta ročište odlagano i zbog nepostupanja sudskih veštaka a tri puta zbog nedolaska tuženih radi saslušanja u svojstvu parnične stranke.

Svakako da je u postupanju suda u ovom predmetu bilo propusta kao što je primer ročišta od 09.07.2009. godine kada je punomoćnik tužilje predložio veštačenje, s`tim da će naknadno dostaviti na koje okolnosti i kog veštaka predlaže a sud prihvatio predlog za odlaganje ročišta. Međutim, pošto to ročište nije odloženo samo radi postupanja punomoćnika tužilje na predloženi način, već i radi saslušanja parničnih staranaka, to se i ovaj propust pre može pripisati punomoćniku tužilje i njegovom ponašanju, jer punomoćnik stranke koja predlaže veštačenje je dužan da odmah predloži na koje okolnosti i kog veštaka predlaže, a ne da traži rok radi izjašnjenja o tome.

Propusti suda se ogledaju u tome što nije vodio dovoljno računa o procesnoj disciplini stranaka, te im je dozvoljavao da dokazni postupak

R4 g 14/2014

- 7 -

odugovlače naknadnim predlozima, neodređenim predlozima i tome slično kao i nesankcionisanjem izostanka obeju stranaka na ročištu 13.12.2011. godine.

Međutim, kada se ima u vidu da se radi o predmetu u kome nije zakonom propisana hitnost u postupanju, koji je činjenično složen, u kome je neophodno izvesti više veštačenja, u kome je punomoćnik tužilje svojim napred pobrojanim radnjama uveliko doprineo dužini trajanja postupka, onda se period od četiri godine i osam meseci i dvadeset i četiri dana, koliko je trajao postupak do dostavljanja predmeta u apelacioni sud radi odlučivanja po žalbi, ne može smatrati nerazumnim.

Postupak pred apelacionim sudom traje od 11.06.2013. godine do podnošenja zahteva stranke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jednu godinu i šest dana. Taj period se takođe ne može smatrati nerazumnim ako se ima u vidu da se radi o činjenično složenom predmetu, za koji zakonom nije propisana posebna hitnost. Dužina prvostepenog postupka u velikoj meri je uzrokovana procesnim radnjama punomoćnika tužilje, delimično nedisciplinom veštaka, pa je Vrhovni kasacioni sud razmatrajući sve činjenične i pravne aspekte ovoga slučaja zaključio da zahtev tužilje za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nije osnovan.

Tužilja u zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnetom preko svog punomoćnika ističe da je i pre ovog postupka vodila isti postupak po tužbi podnetoj još 2000. godine, ali da je taj postupak okončan povlačenjem tužbe zbog nepristupanja na ročište njenog punomoćnika. Taj postupak i dužina njegovog trajanja ne mogu biti uzeti u obzir u parničnom postupku koji je pokrenut tužbom od 17.09.2008. godine. Povlačenje tužbe može biti kako voljni akt same stranke, tako i rezultat procesnih propuštanja, ali iz činjenice da je propuštanjem tužioca došlo do okončanja prethodnog postupka povlačenjem tužbe, ne može se zaključivati o postupanju suda koje bi se moglo smatrati nerazumnim u pogledu dužine trajanja postupka.

Sa iznetih razloga, nisu ispunjeni uslovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 8a - 8b Zakona o uređenju sudova, zbog čega je zahtev tužilje odbijen kao neosnovan.

Predsednik veća - sudija Ljubica Milutinović, s.r.