Postupajući po podnetom zahtevu u smislu odredaba čl. 8a i 8v Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Uvidom u spise predmeta Upravnog suda II-1 U 2014/2013 i spise tuženog organa – Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je tužilac dana 08.02.2013. godine podneo tužbu protiv rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, broj 118-00-42/2012-01 od 16.01.2013. godine, kojim je odbijena žalba tužioca, državnog službenika u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije ( čiji je pravni sledbenik Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije) na rešenje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, broj 118-00- 31/2010-02 od 04.02.2010. godine, kojim je utvrđeno da tužilac postaje neraspoređen u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, počev od 10.02.2010. godine, te da dok je neraspoređen ima pravo na naknadu plate, uz konstataciju da neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos ako u roku od šest meseci posle internog ili javnog konkursa, ne bude premešten u drugi organ, pri čemu žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Tuženom organu je tužba u predmetu Upravnog suda II-1 U 2014/2013 dostavljena dana 18.03.2013. godine, a tuženi organ je, postupajući u skladu sa nalogom suda od 12.03.2013. godine da u roku od 15 dana dostavi spise predmeta, dostavio Upravnom sudu odgovor na tužbu kao i sve spise tog predmeta. Takođe je dopisom Upravnog suda od 19.06.2013. godine tužilac, ovde predlagač, obavešten povodom urgencije-molbe za postupanje po tužbi u ovom predmetu:„da će navedeni predmet biti rešen u razumnom roku“.Iz spisa predmeta se vidi i da je Upravni sud, Odeljenje u Nišu, u izvršenju svoje ranije odluke-presude II-2 U 21809/10 od 22.12.2011. godine kojom je poništeno rešenje tuženog organa od 15.03.2010. godine doneo presudu II-1 U 3588/12 od 22.11.2012. godine, kojom je tužbu uvažio i poništio rešenje tuženog organa od 27.02.2012. godine, te predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje, da bi tuženi organ potom doneo tužbom osporeno rešenje. Naime, navedenom presudom od 22.11.2012. godine Upravni sud je našao da tuženi organ u ponovnom postupku nije u celini postupio po primedbama suda, iz presude II-2 U 21809/10 od 22.12.2011. godine, budući da, kako je tuženi organ upotpunjavao činjenično stanje, postupajući po ranijoj presudi Upravnog suda, to je, iako dužan, propustio da tužiocu kao stranci omogući da učestvuje u postupku i izjasni se na naknadno utvrđene okolnosti, u smislu člana 9. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“ broj 30/10).

Ocenjujući razumnost dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, uvažavajući, pri tome, sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podnosiocu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku propisano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06), prema kome svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kada se ima u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa, koji je hitne prirode, to nepostupanje Upravnog suda od februara meseca 2013. godine, odnosno nakon prijema odgovora na tužbu i dostavljenih spisa predmeta ne ispunjava zahtev razumne dužine postupanja. Posebno valja imati u vidu da je rešenje tuženog organa već dva puta poništeno najpre presudom Upravnog suda II-2 U 21809/10 od 22.12.2011. godine, a potom i presudom II-1 U 3588/12 od 22.11.2012. godine, da ovaj predmet činjenično i pravno nije složen, da je hitan, kao i da predlagač kao tužilac u ovom sporu nije doprineo da predmet ne bude rešen u razumnom roku, zbog čega nema razloga za neodlučivanje Upravnog suda u predmetu II-1 U 2014/2013, u periodu od februara meseca 2013. godine do dana podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Vrhovni kasacioni sud je iz svih iznetih razloga usvojio zahtev predlagača i utvrdio da mu je radnjama Upravnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer nije otklonjena pravna neizvesnost u pogledu njegovih prava koje je od suštinske važnosti.

Kod ocene dužine trajanja postupka koji ne ispunjava zahtev razumnog roka ne uzima se u obzir opterećenost suda ili konkretnog sudije brojem predmeta. Imajući u vidu dužinu postupka pred Upravnim sudom, kao i da je rešenje tuženog organa dva puta poništeno presudama Upravnog suda II-2 U 21809/10 od 22.12.2011. godine i II-1 U 3588/12 od 22.11.2012. godine, ceneći složenost i hitnost predmeta, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u dispozitivu rešenja.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su izrečene mere zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku adekvatne okolnostima slučaja, da će se njima postići svrha zaštite propisana odredbama članova 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, to jest da će u ostavljenom roku biti odlučeno o tužbi tužioca.

Zahtev za naknadu veću od dosuđene odbijen je, jer je dosuđena naknada od 10.000,00 dinara primerena satisfakcija predlagaču i uz izrečenu meru ubrzanja postupka, ostvariće svrhu koja njom treba i da se postigne.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 8v Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13) i člana 18. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82 i 48/88, ''Službeni glasnik RS'' 46/95... 55/14), odlučio kao u dispozitivu rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 02.10.2014. godine, R4 u 28/2014

Zapisničar,                                                                                                   Predsednik veća – sudija,

Vesna Karanović, s.r.                                                                                Olga Đuričić, s.r.