Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 83/2020 od 25.02.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, petom i šestom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajedinici do 2016. godine, koju je tužena napustila. Iz zajednice imaju dvoje maloletne dece, GG, rođenu ... godine i VV, rođenog ... godine, koja od prestanka vanbračne zajednice žive sa ocem. Prema izveštaju Centra za socijalni rad Vlasotince i Crna Trava, koji je dat u saradnji sa Centrom za socijalni rad Aleksinac, ovde tuženi, otac, je motivisan da i dalje brine o deci, ima veliku podršku svojih roditelja, poseduje kapacitete da prepozna potrebe dece i postoji čvrsta emotivna veza između njega i dece. Navedeni Centri dali su i predlog modela viđenja maloletne dece sa majkom, a koji su nižestepeni sudovi usvojili. Deca su izrazila želju da i nadalje žive sa ocem.

Tužilac sa maloletnom decom živi u iznajmljenom stanu u ..., za koji plaća zakupninu od 60 evra mesečno i režijske troškove, zdrav je, zaposlen je, ..., ostvaruje mesečnu zaradu u prosečnom iznosu od 19.160,00 dinara, a na ime dečijeg dodatka za maloletnu decu prima po 3.600,00 dinara za svako dete, odnosno ukupan iznos od 7.200,00 dinara. Poseduje 1/3 kuće u selu ..., nije zasnovao vanbračnu ili bračnu zajednicu.

Tužena je zdrava, zasnovala je novu bračnu zajednicu u kojoj ima dete starosti 17 meseci, koje ima uobičajene potrebe za decu tog uzrasta. Zaposlena je u .. i ostvaruje mesečnu zaradu u prosečnom iznosu od 25.922,40 dinara, s tim što je trenutno na porodiljskom odsustvu, a po osnovu roditeljskog dodatka prima 12.000,00 dinara mesečno. Nema nepokretne imovine, a njen suprug je zaposlen i ostvaruje primanja od 29.000,00 dinara mesečno.

Malolena GG je učenica Srednje ... u ..., te putuje od ... do ..., igra folklor u ..., ali po tom osnovu nema izdataka i nema drugih vanškolskih aktivnosti, a njene mesečne potrebe, koje se odnose na zadovoljavanje mesečnih potreba u pogledu ishrane, obuće, odeće, higijene, lekova, školskih aktivnosti, razonode i ostalog, iznose 14.000,00 dinara, a u ovaj iznos je uračunat iznos od 3.600,00 dinara na ime dečijeg dodatka. Maloletni VV je učenik ... razreda Srednje .... škole u ..., nema vanškolskih aktivnosti, a njegove mesečne potrebe koje se odnose na zadovoljavanje mesečnih potreba u pogledu ishrane, odeće, obuće, higijene, lekova, školskih aktivnosti, razonode i ostalo, iznose 12.000,00 dinara, a u ovaj iznos je uračunat iznos od 3.600,00 dinara na ime dečijeg dodatka.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili da se maloletna deca stranaka povere tuženom kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se uredi model viđenja dece sa majkom na način koji je predložio Centar za socijalni rad u Vlasotincu i Crnoj Travi, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Aleksincu, a tužena obaveže da doprinosi izdržavanju maloletne dece, i to maloletne GG mesečnim iznosom od 5.000,00 dinara i maloletnog VV u mesečnom iznosu od 4.000,00 dinara, počev od podnošenja tužbe.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, činjenicu da su nakon prestanka vanbračne zajednice parničnih stranaka, deca ostala kod oca koji je nastavio da se uspešno o njima brine i stara, da u tome ima veliku podršku svojih roditelja, čvrstu emotivnu vezu oca i dece, kao i želju dece da ostanu kod oca, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je najbolji interes dece da ostanu u sredini u kojoj su i do sada živela i na koju su adaptirana i da se povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava koji za to poseduje sve potrebne potencijale i kvalitete. Takođe, primenom članova 60. stav 4, 65. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, pravilno je cenjeno mišljenje dece, prema njihovom uzrastu i isto u ovom slučaju nije u suprotnosti sa njihovim najboljim interesom. Model viđenja koji je usvojen u skladu je sa potrebama i najboljim interesom dece, da sa majkom održavaju lične odnose, radi pravilnog psihofizičkog razvoja i očuvanja emotivne veze, u terminima koji su određeni, imajući u vidu da majka i deca imaju prebivalište u različitim mestima, da deca idu u školu, s tim da jedno od dece pohađa školu u drugom mestu od mesta svog prebivališta, da deca imaju školske obaveze, a da je majka zaposlena, ali da je trenutno na porodiljskom odsustvu.

Primenom člana 154. stav 1. i člana 160. do 162. Porodičnog zakona, odluka nižestepenih sudova kojim je tužena obavezana da doprinosi izdržavanju maloletne GG mesečnim iznosom od 5.000,00 dinara, a maloletnog VV mesečnim iznosom od 4.000,00 dinara, je pravilna, čime neće biti ugrožena egzistencija tužene, a deci će biti omogućen najmanje takav nivo životnog standarda kakav i tužena, kao dužnik izdržavanja uživa, shodno članu 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Neosnovani su revizijski navodi da tužena nije znala za svoju obavezu izdržavanja i da je za tužbu saznala tek nakon uručenja prvostepene presude, te da nije imala mogućnost da se o svojim obavezama izjasni pred sudom, s obzirom da od momenta postavljanja zahteva za izdržavanje nastaje ova obaveza za roditelja dužnika izdržavanja i da ista dospeva određenog dana u mesecu za tekući mesec, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova da se obaveže tužena na plaćanje doprinosa za izdržavanje počev od dana podnošenja tužbe. Naime, kako su deca u celom periodu nakon raskida vanbračne zajednice bila kod oca, tužena je u tom periodu imala mogućnost da doprinosi njihovom izdržavanju u visini koju samostalno proceni, na koji način bi umanjila svoje mesečne dospele doprinose izdržavanja dece.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić