U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca „AA“ DOO za ... iz ..., čiji je punomoćnik Marija Vučković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 433/17 od 20.02.2017. godine, na sednici održanoj 24.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 433/17 od 20.02.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 59/16 od 29.12.2016. godine, usvojen je primarni tužbeni zahtev tužioca u nepresuđenom delu i obavezana je tužena da tužiocu na ime kupoprodajne cene isplati iznos od 4.351.401,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 05.06.2015. godine pa do isplate i iznos od 1.414.361,54 dinara. Obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova postupka iznos od 411.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 433/17 od 20.02.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a pobijana presuda suprotno navodima revizije nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između pravnog prethodnika tužioca kao prodavca i tužene kao kupca, zaključen je kupoprodajni ugovor 22.06.1995. godine, čiji predmet je bio ... stan broj ..., površine 83,16 m2, u ... ulazu na ... spratu zgrade za kolektivno stanovanje u izgradnji u ..., ul. ... ..., za kupoprodajnu cenu od 149.688,00 dinara, što je sa 3% poreza predstavljalo za isplatu ukupan iznos od 154.178,64 dinara. Ugovorne strane su predvidele da će tužena ugovorenu cenu isplatiti tako što će 25% ugovorene vrednosti i porez na promet isplatiti u roku od tri dana po potpisivanju ugovora, a preostali iznos od 112.266,00 dinara u 480 mesečnih rata počev od 22.06.1995. godine. Početna rata određena je na iznos od 233,89 dinara sa dospelošću do 10. u mesecu, uz pravo prodavca da na blagovremeno neisplaćene rate obračuna zakonsku zateznu kamatu. Radi očuvanja vrednosti kupoprodajne cene predviđena je revalorizacija rata u toku otplate i to mesečno prema stopi rasta cena na malo na teritoriji Republike Srbije. Predviđeno je i pravo prodavca da, za slučaj da kupac ne izmiri tri uzastopne rate, naplati ceo dug u jednokratnom iznosu sudskim putem sa zakonskom zateznom kamatom. Tužena je u početku redovno izmirivala rate po ugovoru, međutim zbog loše finansijske i porodične situacije počela je da kasni sa isplatama. Poslednju ratu utvrđenu na iznos od 9.146,00 dinara ispaltila je dana 15.06.2012. godine, nakon čega nije ništa plaćala po ovom osnovu. Tužilac je izvršio obračun neizmirene obaveze na dan 10.08.2014. godine na koji dan po osnovu dospelih neisplaćenih rata tužena duguje 1.056.618,83 dinara, na ime dospele zakonske zatezne kamate iznos od 1.414.361,54 dinara, dok se obračunom neizmirenih rata dobija iznos od 3.294.782,50 dinara. Tužilac je pokrenuo ovu parnicu dana 05.06.2015. godine, a postavljenim zahtevom traži isplatu navedenih iznosa. Veštačenjem je utvrđeno da je revolarizacija dospelih rata izvršena u skladu sa ugovornim odredbama, a nedospelih prema cenama na dan izrade nalaza veštaka i dug dobijen množenjem sa brojem nedospelih rata.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba materijalnog prava, pravilno zaključili da je osnovan zahtev tužioca za isplatu spornih iznosa.

Odredbom člana 262. stav 1. ZOO, predviđeno je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi. Odredbom člana 454. ZOO propisano je da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Odredbom člana 516. istog zakona predviđeno je da je kupac dužan da plati cenu u vreme i na mestu određenom u ugovoru.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su odluku o osnovanosti postavljenog zahteva za isplatu glavnice u skladu sa ugovorenim uslovima, te dospele zakonske zatezne kamate iskazane u apsolutnom iznosu, zasnovali pravilnom primenom citiranih odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno revizijskim navodima veštačenjem je utvrđeno da je revolarizacija dospelih rata izvršena u skladu sa ugovornim odredbama, a nedospelih prema cenama na dan izrade nalaza veštaka i dug dobijen množenjem sa brojem nedospelih rata. Visina obaveze tužene utvrđena je u skladu sa sadržinom samog ugovora, a obračun izvršen na način i po kriterijumima kako je to predviđeno saglasnošću volja ugovornih strana, te u konkretnom slučaju nema nedozvoljenog raspolaganja tužioca, a nije došlo ni do dvostruke revalorizacije i nije narušena ravnopravnost stranaka u ovom pravnom poslu kako se to neosnovano revizijom tvrdi.

Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu u pogledu ostalih revizijskih navoda, budući da se istim ponavljaju žalbeni navodi na koje je apelacioni sud dao jasne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, primenom člana 414. stav 2. ZPP, a navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić