Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 236/22 od 15.06.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kikindi P2 316/2020 od 10.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje- protivtužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/05...6/15) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revident ne ukazuje na druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici, čiji brak je pravnosnažno razveden, a imaju jedno zajedničko maloletno dete, VV rođenu ... godine, koja je, presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 405/14 od 02.06.2015. godine poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji-protivtuženoj. Tom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa tuženim- protivtužiocem, tako da se viđanja odvijaju svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu, od petka od 18,00 časova do nedelje do 19,00 časova, utorkom, sredom i petom od 16,00 časova do 19,00 časova, tokom sedmice kada dete vikend ne provodi kod oca, utorkom i četvrtkom od 16,00 časova do 19,00 časova u sedmici kada vikend provodi sa ocem, po jedan dan od 10,00 časova do 19,00 časova za vreme državnih i verskih praznika i dečijih rođendana, te kada dete bude školskog uzrasta, prvu polovinu zimskog raspusta, a tokom letnjeg raspusta od 01. - 20. jula i od 01. -15. avgusta. U vreme kada je ta presuda doneta, mal.dete je imalo ... godina i nije bilo uključeno u vršnjačku grupu. Maloletna VV sada ide u ... razred osnovne škole i odličan je đak. Takođe, pohađa muzičku školu i privatne časove engleskog jezika. Živi sa majkom, tužiljom- protivtuženom i bakom po majci. Ispoljava dominantnu emocionalnu upućenost na majku i verbalizuje autentičnu želju da nastavi da živi sa njom, ne isključujući mogućnost kontakata sa tuženim-protivtužiocem, ali sada odbija mogućnost da prespava kod njega ili da ide sama sa njim na letovanje. Parnične stranke imaju izrazito loš interpersonalni odnos, ali njihovi roditeljski kapaciteti nisu dovedeni u sumnju. Tim veštaka Kliničkog centra Vojvodine kod tužilje- protivtužene nije prepoznao postojanje opsesivno-kompulzivnog poremećaja, niti poremećaja ishrane, a procena tog tima je da je u interesu mal.deteta da nastavi da živi sa njom, ali da razvija interakciju sa ocem u proširenom modelu viđanja zbog značajne uloge oca u njenom daljem razvoju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno izmenom dosadašnjeg načina održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem, uskladili postojeći model sa sadašnjim uzrastom deteta i njenim školskim i vanškolskim aktivnostima, pa tužilja-protivtužena neosnovano revizijom pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Odredbom člana 6. stav 1. i 3. Porodičnog zakona, propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima, koje se tiču deteta, a da država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta. Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, na osnovu odredbe člana 61. stav 1. istog zakona. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajedničkim sporazumom sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo, na osnovu odredbe člana 78. stav 3. Porodičnog zakona.

Konvencijom o pravima deteta (''Službeni list SFRJ''-međunarodni ugovori, br. 15/90, 4/96, 2/97), pored ostalog je predviđeno da: u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od primarnog značaja, a države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja i drugih pojedinaca, koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (član 3. stav 1. i 2.).

U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, jer je tako propisano odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona. Interes deteta je pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno.

U konkretnom slučaju, model viđanja mal.deteta sa ocem određen pobijanom presudom omogućava intenzivnije održavanje ličnih kontakata i u funkciji je prevazilaženja problema spavanja deteta kod oca. Interes deteta je da razvija lične odnose sa ocem u proširenom modelu viđanja, imajući u vidu značaj i ulogu oca u njenom daljem razvoju.

Navodima revizije tužilje-protivtužene da dete ne želi da prespava kod oca, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Obaveza da uzme u obzir izraženo mišljenje deteta, koje je sposobno da ga formira, prilikom odlučivanja u sporovima radi zaštite njegovih prava, ne znači da je sud dužan da takvo mišljenje i prihvati, pošto se najbolji interes deteta ne mora uvek da poklapa sa njegovom izraženom željom i mišljenjem, što je ovde slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić