Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1296/10
23.09.2010. godina
Beograd

U  IME NARODA

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Stojana Jokića, predsednika veća, Mihaila Rulića i Mirjane Đerasimović, članova veća, u sporu po tužbi tužioca M.S. iz V., koga zastupa punomoćnik M.R., advokat iz L., protiv tužene N.P. iz L., koju zastupa punomoćnik R.T., advokat iz U., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1131/08 od 15. januara 2009. godine, u sednici veća održanoj dana 23. septembra 2010. godine, doneo je

P R E S U D U

            DELIMIČNO SE usvaja revizija tužioca M.S. iz V., PREINAČUJE presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1131/08 od 15. januara 2009. godine u delu u kome je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev za dosudu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove  od 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah u iznosu od 50.000,00 dinara, za naruženost u iznosu od 36.000,00 dinara, sa kamatom po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate počev od 23. oktobra 2007. godine pa do isplate i na ime materijalne štete iznos od 9.845,00 dinara, kao i rešenje o troškovima spora sadržano u stavu trećem izreke drugostepene presude i presuđuje:

            ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene N.P. iz L., i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Lazarevcu P 1107/05 od 23. oktobra 2007. godine u delu u kojem je tužena obavezana da tužiocu isplati naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah u iznosu od 50.000,00 dinara, za naruženost u iznosu od 36.000,00 dinara, sa kamatom po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate, počev od 23. oktobra 2007. godine do isplate i materijalnu štetu u iznosu od 9.845,00 dinara, sa kamatom po istoj stopi počev od 08. aprila 2005. godine, pa do isplate i tužena se obavezuje da tužiocu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja isplati parnične troškove u iznosu od 178.984,50 dinara.

            U preostalom delu revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž br.1131/08 od 15. januara 2009. godine, se ODBIJA KAO NEOSNOVANA.

O b r a z l o ž e nj e

            Presudom Opštinskog suda u  Lazarevcu P 1107/05 od 23. oktobra 2007. godine u stavu 1. izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade štete za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 180.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 90.000,00 dinara, za naruženost 36.000,00 dinara, ukupno 306.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. oktobra 2007. godine do isplate,  kao i iznos od 9.845,00 dinara na ime materijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08. aprila 2005. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom 2. izreke sa viškom tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa iz prethodnog stava do tražene naknade za pretrpljeni strah od 120.000,00 dinara, naruženost od 120.000,00 dinara, troškova lečenja tužioca radi uklanjanja štetnih posledica u iznosu od 150.000,00 dinara i troškova od 10.984,00 dinara, na ime nematerijalne i materijalne štete, kao i za zakonsku zateznu kamatu, zahtev je odbijen. Stavom 3. izreke odbijen je zahtev tužioca da se ta presuda javno objavi u dnevnom listu P., na teret tuženog, te stavom 4. tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova spora plati iznos od 166.200,00 dinara.

            Okružni sud u Beogradu je presudom Gž 1131/08 od 15. januara 2009. godine u stavu prvom izreke preinačio navedenu presudu Opštinskog suda u Lazarevcu u stavu 1. izreke, pa je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 180.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara, za naruženost iznos od 36.000,00 dinara, ukupno 306.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23. oktobra 2007. godine, pa do isplate, kao i na ime materijalne štete iznos od 9.845,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08. aprila 2005. godine do isplate, odbio kao  neosnovan. Stavom drugim izreke odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedenu presudu Opštinskog suda u Lazarevcu u stavu 2. i 3. izreke, a stavom trećim izreke preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu 4. izreke presude Opštinskog suda u Lazarevcu,  i rešio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

            Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.  stav 2. tačka 12. i  pogrešne primene materijalnog prava.

            Tužena nije podnela odgovor na reviziju tužioca, a Republički javni tužilac se o izjavljenoj reviziji nije izjasnio.

            Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 399. Zakona o parničnom postupku i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

            Revizija tužioca je delimično osnovana.

            Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Izreka drugostepene presude je jasna, presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama, dati razlozi su jasni i neprotivurečni u skladu su sa dokazima sprovedenim do zaključenja glavne rasprave i ispravama u spisu. Drugostepeni sud je cenio žalbene razloge na način propisan odredbom člana 382. stav 1. Zakona  o parničnom postupku. Stoga je neosnovan revizijski razlog  da je revizijom pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku.

            U sporu po tužbi tužioca prvostepeni sud je utvrdio:

            Tužilac se obratio tuženoj, lekaru opšte medicine, radi uklanjanja tetovaže sa nadlaktica i stomaka. U periodu od 04. aprila do 08. aprila 2005. godine, tužena je u njenoj privatnoj ordinaciji opšte medicine u L., pokušala da tužiocu primenom određene metode ukloni tetovaže i za tu uslugu tužilac joj je dana 08. aprila 2005. godine platio iznos od 10.994,00 dinara. Nakon obavljene intervencije, te primenjene terapije, kod tužioca je došlo do opekotina drugog i trećeg stepena, te je dalje lečenje nastavio u KC Srbije. Utvrđeno je da  oštećenje kože tužioca iznosi 5% ukupne telesne površine, a naruženost je malog stepena, trpeo je strah i bolove određenog trajanja i određenog intenziteta. Utvrđeno je da je primenjena metoda lečenja napuštena pre više godina u medicini, zbog bolova i posledica do kojih može da dođe, a posebno zbog hipertrofičnih i ružnih ožiljaka. U okvirima savremene zvanične medicinske nauke ova metoda lečenja se ne primenjuje, a primenjuje se u paramedicinskim tretmanima i u narodnoj medicini.

            Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade nematerijalne štete i to za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah u iznosu od 120.000,00 dinara, zbog naruženosti u iznosu od 120.000,00 dinara, kao i materijalne štete u visini od 10.994,00 dinara, na ime troškova lečenja u smislu uklanjanja štetnih posledica 150.000,00 dinara,  s tim da se sudska presuda objavi u dnevnom listu P., na teret tuženog.

            Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, utvrdio odgovornost tužene za nastalu štetu (podeljena odgovornost na strani tužioca 10% na strani tužene 90%) i dosudio nematerijalnu štetu tužiocu u ukupnom iznosu od 306.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 180.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 90.000,00 dinara, za naruženost 36.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Dosudio je tuženom i materijalnu štetu u iznosu od 9.845,00 dinara, sa kamatom od 08. aprila 2005. godine.

            Odlučujući o žalbama tužioca i tužene, drugostepeni sud je pobijanu prvostepenu presudu delimično preinačio, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev u usvajajućem delu, rešio da svaka stranka snosi svoje troškove spora, a potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu tužbenog zahteva.  Svoju odluku drugostepeni sud je zasnovao na stanovištu da je tužilac isključivo kriv za nastalu štetu,  u smislu odredbe člana 163. Zakona o obligacionim odnosima.

            Nasuprot stanovištu drugostepenog suda, revizijski sud smatra da je tužena odgovorna za štetu koju tužilac trpi, obzirom da između radnje tužene – pružanje nestručne lekarske pomoći i zdravstvenog stanja do koga je usled toga došlo kod tužioca, postoji uzročno-posledična veza. Tužena je odgovorna jer je u lečenju primenila metodu koja više nije priznata  od strane zvanične medicine, koja se primenjuje u paramedicinskim tretmanima i u narodnoj medicini. Ova metoda napuštena je pre više godina u zvaničnoj medicini, zbog bolova i posledica do kojih  može doći, a posebno zbog hipertrofičnih i ružnih ožiljaka. S navedenim u vezi, tužena je dužna da tužiocu u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice),  naknadi štetu koja je nastala njenom krivicom. Revizijski sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda da je reč o podeljenoj odgovornosti, jer smatra da na strani tužioca nema doprinosa u nastanku štete. Tužilac se obratio za pružanje stručne pomoći zvaničnoj lekarskoj ordinaciji u kojoj tužena pruža medicinske usluge od 1994. godine, opravdano očekujući da će mu biti pružena kvalitetna medicinska usluga.

            Tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti, pretrpljene fizičke bolove i strah, prema odredbi člana 200.  Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, revizijski sud smatra da je prvostepeni sud previsoko odmerio i dosudio iznose za ove vidove štete. Prema stanovištu revizijskog suda, visina pravične novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove iznosi 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 50.000,00 dinara, a za naruženost 36.000,00 dinara, uzimajući u obzir stepen umanjenja estetskog izgleda usled prisustva ožiljaka na mestima gde su postojale tetovaže, a zbog čega će tužilac morati da nosi redukovanu odeću, kako bi iste prikrio. Tužiocu pripada i materijalna šteta na ime naknade koju je dana 08. aprila 2005. godine, platio tuženoj za pruženu lekarsku uslugu skidanja i uklanjanja tetovaže. U ovom delu revizija tužioca je osnovana, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, drugostepenu presudu preinačio u odnosu na odbijajući deo tužbenog zahteva i odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude.

            U preostalom delu, revizija tužioca nije osnovana. Tužilac je tražio i obavezivanje tužene na naknadu materijalne štete za lečenje zbog uklanjanja štetnih posledica, preduzete intervencije, u iznosu 150.000,00 dinara. Za ovaj deo zahteva tužilac nije priložio dokaze, pa je primenom odredbe člana 223. Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud tužbeni zahtev u ovom delu pravilno odbio. Pravilna je i odluka prvostepenog suda kojim je odbio tužbeni zahtev u delu da se u smislu odredbe člana 199. Zakona o obligacionim odnosima presuda suda objavi u dnevnom listu P., jer je zaključio da se u konkretnom slučaju nisu ispunili uslovi propisani navedenom zakonskom odredbom za objavljivanje presude. Stoga je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud reviziju tužioca u preostalom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u stavu trećem revizijske odluke.

            Revizijski sud je dosudio tužiocu troškove celokupnog postupka u iznosu od 178.984,50 dinara, primenom odredbe člana 161. stav 2., člana 159. stav 2. u vezi sa članom 149. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Imao je u vidu delimični uspeh u sporu tužioca, te opredeljeno tražene troškove postupka. Na ime troškova za sastav tužbe tužiocu pripada iznos od 4.000,00 dinara, za dva obrazložena podneska 8.000,00 dinara, na ime troškova veštačenja 45.000,00 dinara, za zastupanje na osam održanih ročišta 40.000,00 dinara, za pristup na četiri neodržana ročišta 10.000,00 dinara, za sastav revizije 10.000,00 dinara, za taksu na tužbu i presudu po 10.416,90 dinara i za taksu na reviziju 41.150,70 dinara. Saglasno navedenom odlučeno je kao u stavu drugom izreke revizijske odluke.

                                                                                              Predsednik veća-sudija

                                                                                              Stojan Jokić,s.r.