U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Rosić, advokat iz ..., VV i GG, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragana Jovanović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine po osnovu bračne tekovine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2252/19 od 07.10.2019. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2252/19 od 07.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2252/19 od 07.10.2019. godine, ukinuta je prvostepena presuda, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim BB suvlasnik sa udelom od 1/6 na poslovnom prostoru u prizemlju i stanovima broj .. i .., postojećim u stambeno- poslovnoj zgradi u ... u ul. ... br. .., izgrađenoj na kp.br. .. – zemljište pod zgradom- objektom od 0.03,29 ha, zemljište uz zgradu-objekat 0.02,47 ha, ukupne površine 0.05,47 ha, označene zgrade br. .., spratnosti PR+3, sve upisano u list nepokretnosti br. .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilja kao vlasnik po osnovu ove presude knjiži i tuženi obavezani da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka od 468.930,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba Zakona o parničnom postupku. Neosnovano se revizijom ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, tužilja i tuženi BB su živeli u bračnoj zajednici od ...2000. godine do avgusta 2013. godine kada je bračna zajednica faktički prestala da postoji, da su u toku trajanja bračne zajednice od zajedničkih sredstava i rada stekli nepokretnost – stan u ... u Ulici ... br. .., po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti overenog kod Opštinskog suda u Kragujevcu Ov ../05 od 17.10.2005. godine, što je utvrđeno pravnosnažnom delimičnom presudom na osnovu priznanja P 198/14 od 24.04.2014. godine. Tužilja je u periodu od 1999. godine do 2015. godine, dakle i u spornom periodu od 2007. godine (početak izgradnje spornih stanova i poslovno stambenog prostora) pa do 2013. godine ostvarivala mesečnu zaradu od 25.000,00 do 40.756,80 dinara, sada oko 45.000,00 dinara na poslovima ... radnika, a tuženi BB je u spornom periodu od 2007. godine pa do 2013. godine zarađivao mesečno oko 12.500,00 do 21.898,00 dinara, prema potvrdi STR „DD“ za period od 2004. godine do 2014. godine.

U toku 2007. godine i 2008. godine tuženi BB sa tuženima VV i GG, kao ortacima, počeo je sa izgradnjom poslovno stambenog objekta u ... u ul. ... br. .. na kp.br. .. KO ..., koji se sastoji se od prizemlja i tri sprata. U prizemlju se nalazi poslovni prostor, koji se koristi za potrebe zajedničke radnje STR „ĐĐ“, na prvom spratu su 3 stana, a na drugom i trećem 5 stanova, sve upisano u LN br. .. KO ... . Tuženi su učestvovali sa zajedničkim udelima od po 1/3, tako što su kupili plac za izgradnju i podneli zahtev za dobijanje dozvole, da su u periodu od 2010. godine zaključno sa 2012. godinom prodali stanove br. .., .., .., .., .. i .., da je tužilja u vreme trajanja bračne zajednice kao supruga tuženog BB dala saglasnost za prodaju navedenih stanova, kao i da su ostali neprodati stanovi br. .. i .. i poslovni prostor. Nakon prestanka bračne zajednice u avgustu 2013. godine, tuženi BB je sa tuženima VV i GG zaključio ugovor 29.08.2013. godine, overen kod Osnovnog suda u Kragujevcu pod Ov. ../13 od 18.09.2013. godine, kojim se tuženi BB saglasio da stanovi broj .. i .. pripadnu tuženima VV i GG i da se oni bez njegove naknadne saglasnosti i prisustva upišu u javne knjige na njegovom udelu od 1/3, tako što će se upisati sa po 1/6, a sa istim udelima i kao sukorisnici na kp.br. .. i kp.br. .. .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, koje je utvrdio posle rasprave održane na osnovu ovlašćenja iz člana 383. stav 4. ZPP, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima i zapisnika sa rasprava, te iskaza parničnih stranaka datih pred drugostepenim sudom, a postupajući po nalogu iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 3375/2018 od 10.04.2019. godine (da utvrdi da li je tuženi BB od tuženih VV i GG pozajmio 30.000 evra da bi kupio stan u Ulici ... br. 1/1-25), drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev zaključivši da tuženi VV i GG tuženom BB nisu pozajmili 30.000 evra, budući da u smislu pravila o teretu dokazivanja o tome nisu pružili nikakav dokaz - priznanicu ili ugovor, a što su bili dužani da učine u smislu člana 557. Zakona o obligacionim odnosima, pri tom ocenivši da su tuženi kao ortaci zajedničkim sredstvima počeli sa izgradnjom poslovno-stambenog objekta u toku 2007. i 2008. godine u ... u ul. ... br. .. (u kome se nalaze sporne nepokretnosti), da je objekat završen u toku trajanja bračne zajednice i da su pojedini stanovi (osim spornih nepokretnosti), prodati uz saglasnost tužilje u toku trajanja bračne zajednice do 2013 godine, te da je tuženi BB zaključenim ugovorom o ustupanju od 18.09.2013. godine raspolagao imovinom koja nije isključivo njegovo vlasništvo, jer su predmetni stanovi i poslovni prostor stečeni za vreme trajanja bračne zajednice sa tužiljom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Naime, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, odnosno u vanbračnoj zajednici, predstavlja njihovu zajedničku imovinu, primenom člana 171. stav 1. i člana 191. stav 1. Porodičnog zakona („Sl.glasnik RS“ br.18/05). Zakonska je pretpostavka da su udeli supružnika, odnosno vanbračnih partnera podjednaki (član 180. stav 2. u vezi člana 191. stav 2), a veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine, zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini i drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine u trenutku prestanka zajednice života (član 180. stav 3).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava ocenio da je doprinos tužilje u izgradnji spornih nepokretnosti 1/6. Naime, udeo svakog bračnog druga – supružnika u zajedničkoj imovini određuje se prema njegovom doprinosu tj. visini prihoda supružnika, stepenu međusobne pomoći, staranju o deci, načinu vođenja poslova domaćinstva, kao i svakom drugom obliku angažovanja u pogledu upravljanja, održavanja i uvećanja zajedničke imovine. U konkretnom slučaju, radni doprinos u sticanju predmetnih nepokretnosti imaju tužilja i tuženi BB od po 1/6 (kao bračni drugovi), budući da je tuženi BB sa tuženima VV i GG, kao ortacima počeo sa izgradnjom poslovno-stambenog objekta u kome se nalaze sporne nepokretnosti i u čijoj izgradnji su učestvovali sa zajedničkim udelima od po 1/3, da je izgradnja objekta započeta i završena u toku trajanja bračne zajednice, te da su pojedini stanovi (osim spornih nepokretnosti) prodati uz saglasnost tužilje. Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da je tužilja učestvovala zajedničkim sredstvima sa tuženim BB u toku trajanja braka svojim radom i sredstvima, kao i povećanim angažovanjem u vođenju zajedničkog domaćinstva, staranjem i održavanjem imovine, a njene obaveze su bile uvećane i zbog angažovanja tužnog BB na izgradnji spornih stanova i poslovnog prostora, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, te su stoga neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da tužilja na kojoj je teret dokazivanja činjenice da je tuženi BB učestvovao u izgradnji spornih nepokretnosti, nije dokazala da su tuženi BB, VV i GG učestvovali sa zajedničkim udelima od po 1/3 u izgradnji stambeno poslovnog objekta u kome se nalaze sporne nepokretnosti. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da tuženi BB nije pružio dokaze kojim bi oborio zakonsku pretpostavku iz člana 180. stav 3. Porodičnog zakona da sporne nepokretnosti nisu stečene zajedničkim sredstvima i radom tužilje za vreme trajanja braka, niti da je tuženi BB svojim većim ostvarenim prihodima stekao spornu nepokretnosti, stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim BB suvlasnik sa udelom od 1/6 na spornim nepokretnostima.

Neosnovani su navodi revizije da je tuženi BB od tuženih VV i GG pozajmio 30.000 evra, te da je u cilju vraćanja dugovanih 30.000 evra zaključio ugovor o ustupanju, koji je overen kod Osnovnog suda u Kragujevcu pod Ov. 22514/13 od 18.09.2013. godine. Naime, kako tuženi VV i GG u smislu pravila o teretu dokazivanja sudu nisu dostavili pisani niti drugi dokaz da su tužnom BB predali 30.000 evra, te kako bez dokaza o predaji novca nema ni ugovora o zajmu, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak drugostepenog suda da tuženi BB nije pozajmio 30.000 evra, kao i da je zaključenim ugovorom o ustupanju od 18.09.2013. godine raspolagao imovinom koja nije isključivo njegovo vlasništvo, jer su predmetni stanovi i poslovni prostor stečeni za vreme trajanja bračne zajednice sa tužiljom. Stoga je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je usvojio tužbeni zahtev.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić