U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Radivojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Nešić Ćetković, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 524/17 od 23.11.2017. godine, u sednici održanoj 24.05.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 524/17 od 23.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P2 93/15 od 29.06.2017. godine, stavom prvim izreke, maloletno dete stranaka – ćerka VV rođena ... godine poverava se na samostalno vršenje roditeljskog prava, ocu – tuženom BB iz ... pa se na teret tuženog prenosi vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim detetom. Stavom drugim izreke maloletno dete stranaka – sin GG rođen ... godine poverava se na samostalno vršenje roditeljskog prava, majci – tužilji pa se na tužilju prenosi vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim detetom. Stavom trećim izreke uređeno je održavanje ličnih odnosa između maloletne dece VV rođene ... godine i GG rođenog ... godine sa roditeljima – tužiljom AA iz ... i tuženim BB iz ..., tako što će se održavanje ličnih odnosa vršiti u porodičnom okruženju i to tako što će maloletna VV prvi vikend u mesecu od subote od 12,00 časova do nedelje do 14,00 časova provoditi u domaćinstvu majke AA u ... gde će se viđati sa majkom i sa maloletnim GG tako što će je tuženi dovoditi i preuzimati u određeno vreme ispred glavnog ulaza trgovinskog objekta „...“ u ... ulici u ..., a maloletni GG u domaćinstvu oca BB provoditi svaki treći vikend u mesecu od subote od 12,00 časova do nedelje do 14,00 časova gde će se viđati sa tuženim i sa maloletnom VV, tako što će ga tužilja AA dovoditi i preuzimati u određeno vreme na autobuskoj stanici u ... . Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta sina GG počev od 01.10.2014. godine pa ubuduće plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara do 10. u mesecu za tekući mesec uplatom zakonskom zastupniku maloletnog deteta - majci AA iz ..., sve dok obaveza izdržavanja po zakonu traje ili ne bude izmenjena sudskom odlukom uz obavezu da dospele a neisplaćene doprinose za izdržavanje isplati u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom petim izreke obavezana je tužilja AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta – ćerke VV počev od 01.10.2014. godine pa ubuduće plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara do 10. u mesecu za tekući mesec uplatom zakonskom zastupniku maloletnog deteta – ocu BB iz ..., sve dok obaveza izdržavanja po zakonu traje ili ne bude izmenjena sudskom odlukom uz obavezu da dospele a neisplaćene doprinose za izdržavanje isplati u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati 80.035,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 524/17 od 23.11.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u šestom stavu izreke prvostepene presude i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su 23.11.2013. godine zaključile brak u kome su rođena dva maloletna deteta, VV ... godine i GG ... godine. Od zasnivanja bračne zajednice stranke su živele u kući roditelja tuženog do 24.09.2014. godine kada je tužilja, zbog poremećenih odnosa, napustila zajednicu života i sa decom otišla kod svoje majke. Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P2 80/14 od 17.07.2015. godine razveden je brak stranaka. Maloletna VV je samo dve noći prespavala kod majke, a potom je, nakon boravka kod oca izričito zahtevala da živi sa ocem, tako da sada živi sa njim, a maloletni GG sa majkom. U međuvremenu je tužilja promenila prebivalište pa sa majkom i maloletnim GG, koji je završio prvi razred osnovne škole, živi u ... u dvosobnom stanu za koji plaća zakup 120 evra mesečno, zaposlena je i ostvaruje zaradu u iznosu od 22.000,00 dinara mesečno. U izdržavanju maloletnog GG joj pomaže majka koja je korisnik porodične penzije čija je visina 30.000,00 dinara i brat koji živi u inostranstvu. Tužilja je nasleđem stekla svojinu sa udelom od 1/3 na porodičnoj stambenoj zgradi i zemlji u selu ... . Maloletna VV živi sa ocem u kući površine 450 m2 koja je luksuzno opremljena. Tuženi je zaposlen u porodičnoj samostalnoj trgovinskoj radnji registrovanoj na oca tuženog, koji je vlasnik objekta površine 2500 m2 sa hladnjačama kapaciteta oko 8 vagona i 750 m2 stambenog prostora. Prema zvaničnim podacima tuženi ostvaruje mesečnu zaradu oko 30.000,00 dinara, ali svi članovi primarne porodice tuženog dele prihode ostvarene u radnji prema potrebama, a što proizilazi i iz iskaza tuženog od 11.12.2014. godine. Utvrđeno je da su oba maloletna deteta školskog uzrasta, da njihove mesečne potrebe koje čine potrebe za ishranom, obućom, odećom, zatim školske potrebe, potrebe vezane za vanškolske aktivnosti, jer maloletna VV trenira džiudžicu, za šta tuženi ima izdatak od 1.000,00 dinara mesečno, bez naknade trenira košarku i ide na plivanje, dok maloletni GG pohađa folklor za šta tužilja plaća 1.800,00 dinara mesečno, pa je prvostepeni sud, a kog je mišljenja i drugostepeni sud s obzirom da su maloletna deca približnog uzrasta zaključili da je za njihovo izdržavanje neophodan iznos od 30.000,00 dinara mesečno.

Sud je postupajući u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona pribavio izveštaj Centra za socijalni rad u ..., Odeljenje ... i Centra za socijalni rad u ..., gde živi tuženi i utvrdio da je tuženi zainteresovan i emocionalno vezan za decu, da u nefrustrirajućim situacijama ispoljava emocionalnu toplinu i bliskost sa decom, sposoban je da zadovolji osnovne potrebe dece, ali ne i da obuzda vlastite frustracije prema njima, impulsivan je i nastupa sa pozicije moći, ne pokazuje razumevanje za drugog roditelja, niti priznaje značaj drugog roditelja u vaspitanju i odgoju dece, nije spreman na saradnju sa institucijama sistema kao ni da koriguje ili unapredi svoje roditeljske kompetencije. S druge strane, tužilja je sposobna da pruža adekvatnu neposrednu brigu, zaštitu, emocionalnu toplinu i socijalnu sigurnost dece, trudi se da emotivno podrži maloletnog GG da prevaziđe tugu koju oseća zbog toga što sestra ne živi sa njim, angažovan je i posvećen roditelj, reaguje demokratski sa jasno postavljenim ulogama i pravilima, ali sa uvažavanjem mišljenja deteta. Maloletni GG se u njenom prisustvu oseća spontano i opušteno, slobodno izražava misli i osećanja i želi da razmeni utiske sa majkom. Na pitanje o ocu reaguje burno, revoltiran je na njega i ne želi da ga vidi. Porodična atmosfera u kojoj živi je vrlo pozitivna. Maloletna VV se izjasnila da želi da živi sa ocem, ali da želi da se viđa sa bratom, ima negativan odnos prema majci, što je prema nalazu veštaka, posledica negativnih priča oca o majci, koje ona više nesvesno prihvata kao svoje, jer joj takav stav obezbeđuje dominantnu poziciju kod oca. Negativan odnos maloletnog GG prema ocu može biti takođe prema nalazu tima veštaka samo posledica uticaja majke. S obzirom na zaključak stručnog tima Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje u ... i Centra za socijalni rad u ..., da oba roditelja imaju kapacitet da vrše roditeljsko pravo i da imajući u vidu izjave maloletne dece roditeljsko pravo nad maloletnom VV treba poveriti tuženom, a nad maloletnim GG tužilji, a da deca ostvaruju kontakt sa roditeljem sa kojim ne žive tako što će maloletna VV provoditi u domaćinstvu majke prvi vikend u mesecu od 12,00 časova do nedelje do 14,00 časova, kada će se viđati sa majkom i bratom, a da maloletni GG provodi kod oca svaki treći vikend u mesecu od subote od 12,00 časova do nedelje u 14,00 časova kada će se viđati sa tuženim i sa sestrom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova koji se odnosi na vršenje roditeljskog prava jer su na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i stručnjaka timova za socijalni rad sa područja na kojima deca žive zaključili da je u najboljem interesu maloletne dece, u smislu odredbe člana 6. i člana 266. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta da vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV koja pokazuje netrpeljivost prema majci izražava izričitu želju da živi sa ocem i bude poverena ocu, a da vršenje roditeljskog prava nad maloletnim GG koji je izuzetno emocionalno vezan za majku i odbija kontakt sa ocem, bude poveren tužilji kao majci. Stoga su neosnovani revizijski navodi da odluka o vršenju roditeljskog prava nije u interesu maloletne dece jer su deca privržena jedno drugome i da imaju jake uzajamne emocije, a ovo stoga što je pravilno uređen i model viđanja kako sa roditeljima tako i međusobni kontakt dece, a kako je to određeno nižestepenim odlukama.

Odlučujući o poveravanju maloletne dece roditeljima na vršenje roditeljskog prava, kao i održavanju ličnih odnosa dece sa roditeljima i međusobno, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 77. st. 1. i 3. Porodičnog zakona, a saglasno članu 61. stav 1. Porodičnog zakona uredili način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa roditeljem sa kojim ne živi na način određen nižestepenim odlukama.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da su lična svojstva i kapaciteti stranaka, kao roditelja, za brigu, staranje i vaspitanje u odnosu na maloletnu decu zadovoljavajući u svakom pogledu, da su roditelji podobni da im se deca povere na samostalno vršenje roditeljskog prava, da prepoznaju dečije potrebe i veoma motivisani da nastave staranje o njima, i da su polazeći od nalaza i mišljenja oba Centra za socijalni rad, pravilno utvrdili da su se stekli zakonom propisani uslovi za odluku o poveravanju maloletne dece, na način kako je to učinjeno, s obzirom da njihovo ponašanje ukazuje na opredeljenje da žive u porodici sa roditeljem kojeg su sami izabrali. Naime, najbolji interes deteta podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njegovim emotivnim i razvojnim potrebama. Ovo načelo ima prednost pred ostalim interesima, prvenstveno podrazumeva potrebu za sigurnom, stabilnom i predvidivom okolinom u kojoj će se dete osećati voljeno, razvijati osećaj pripadanja, slobodno i nesmetano sticati iskustvo u druženju sa vršnjacima.

Pravilnom primenom odredbi čl. 160. i 161. Porodičnog zakona, su nižestepeni sudovi odlučili o visini doprinosa roditelja izdržavanju dece nad kojim ne vrše roditeljsko pravo pravilno utvrđujući mesečne potrebe dece.

Suprotno revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su utvrdili materijalne mogućnosti oba roditelja i činjenicu da je tuženi zaposlen u radnji svoga oca, a ne da je vlasnik radnje, da ostvaruje mesečnu zaradu ali i da ostvareni prihod u radnji dele svi članovi primarne porodice tuženog. Takođe su imali u vidu da je tuženi vlasnik kuće površine 450 m2, a ne 700 m2 kako tvrdi u reviziji koja je luksuzno opremljena, a da tužilja živi sa maloletnim GG u iznajmljenom stanu, te je s obzirom na sve te činjenice suprotno navodima revidenta ocenjena kao pravilna odluka nižestepenih sudova u odnosu na visinu obaveze roditelja u izdržavanju maloletne dece sa kojim ne žive.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Navodi u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, kojima se ne dovodi u sumnju najbolji interes maloletnog deteta, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

S obzirom da su nižestepeni sudovi pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenili materijalno pravo i to model viđanja sa roditeljem sa kojim ne žive kao i međusobni odnos brata i sestre, prilagodili trenutnom stanju i potrebama dece, a da je zakonsko izdržavanje određeno na iznos koji zadovoljava potrebe dece, a ne ugrožava niti egzistenciju majke niti egzistenciju oca kao dužnika izdržavanja, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić