Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Bogićević, advokat iz ..., protiv tuženog GG JP ... – Ogranak ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6102/17 od 05.12.2017. godine i o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 59/18 od 22.11.2018. godine, u sednici veća od 12.06.2019. godine doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilaca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 59/18 od 22.11.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu R3 59/18 od 22.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5447/14 od 29.09.2016. godine, koja je ispravljena rešenjem pod istim brojem od 12.04.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke dozvoljno je preinačenje tužbe izvršeno podneskom od 03.03.2015. godine u delu kojim je tražena naknada štete zaključno sa 31.12.2010. godine, a u preostalom delu preinačenje tužbe se ne dozvoljava. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA da mu tužena naknadi materijalnu štetu u iznosu od 2.200.000,00 dinara zbog nemogućnosti obavljanja poljoprivrednih radova na parcelama navedenim izrekom za period od 29.04.2003. godine do 31.12.2010. godine. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB da se tužena obaveže da joj naknadi štetu u iznosu od 1.600.000,0 dinara zbog nemogućnosti obavljanja poljoprivrednih radova na katastarskim parcelama navedenim izrekom za period od 16.05.2000. godine do 31.12.2010. godine. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca VV da mu tužena naknadi štetu u iznosu od 4.500.000,00 dinara zbog nemogućnosti obavljanja poljoprivrednih radova na parcelama navedenim izrekom za period od 10.06.2000. godine do 31.12.2010. godine. Stavom šestim izreke povučena je tužba tužilaca u delu u kome su tražili naknadu štete zbog degradacije zemljišta. Stavom sedmim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6102/17 od 05.12.2017. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Rev 3828/18 od 05.07.2018. godine Vrhovni kasacioni sud je ustupio predmet Apelacionom sudu u Beogradu radi ocene izuzetne dozvoljenosti revizije.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3. 59/18 od 22.11.2018. godine ne predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj.

Protiv navedenog rešenja, tužioci su izjavili žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Tužbe u ovom postupku podnete su 29.04.2003. godine, 16.05.2003. godine i 10.06.2003. godine, pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine), koji članom 404. stav 3. propisuje mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja apelacionog suda kojim se ne dozvoljava revizija. Odredbom člana 411. ranijeg ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Iz iznetog proizilazi da žalba podneta protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu čl. 385. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužioci su podneli tužbe 29.04, 16.06. i 10.06.2003. godine, s tim što je izvršeno spajanje parnica. U tužbama je označena vrednost predmeta spora od po 77.000,00 dinara. Podneskom od 03.03.2015. godine izvršeno je preinačenje tužbe, tako što je tužilac AA tražio isplatu iznosa od 2.200.000,00 dinara, tužilja BB iznos od 1.600.000,00 dinara i tužilac VV iznos od 4.500.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Budući da su tužbe u ovom postupku podnete pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine), na revizijski postupak primenjuju se odredbe ranijeg ZPP osim u pogledu revizijskog cenzusa. S obzirom da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela ni za jednog od tužilaca, koji nisu jedinstveni suparničari, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (za tužioca VV vrednost predmeta spora iznosi 37.350,23 evra), to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić