U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca „AA“ DOO ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz sela ..., ..., radi ustanovljenja prava stana službenosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 2384/17 od 05.07.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 2384/17 od 05.07.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P broj 1136/16 od 09.12.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženima i u korist tužioca je konstituisano pravo službenosti prolaza pešice i kolima sa izgradnjom pristupnog puta u širini od oko pet metara i postavljanje cevovoda na dubini od dva metra ispod pristupnog puta preko poslužnog dobra, označenog kao katastarske parcele broj ..., ..., ..., ... i ..., sve upisano u KO ..., u korist povlasnog dobra označenog kao katastarska parcela broj ... KO ... i naloženo je Službi za katastar nepokretnosti ... da izvrši uknjižbu navedenog prava službenosti u javne knjige. Stavom drugim izreke, upućeni su tuženi da svoje pravo naknade u vezi sa konstituisanjem prava službenosti tužioca na njihovim poslužnim parcelama ostvaruju u posebnoj parnici. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 2384/17 od 05.07.2017. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Užicu P broj 1136/16 od 09.12.2016. godine i odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženima u celosti kao neosnovan, te je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju s pozivom na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema obrazloženju odluke prvostepenog suda, tužilac je privredno društvo i kao investitor gradi tri mini elektrane. Takođe, tužilac je vlasnik katastarske parcele broj ... KO ..., na kojoj parceli je u toku gradnja mašinskog postrojenja za potrebe gradnje mini hidroelektrana. Izgradnja ovih mini hidroelektrana zahteva postavljanje cevovoda na dubini od dva metra sa pristupnim putem u širini od pet metara, koji put mora proći kroz delove katastarskih parcela broj ..., ..., ..., ... i ... sve KO ... . Tuženi su suvlasnici sa udelima 7/56 idealnih delova katastarskih parcela broj ..., ... i ..., te suvlasnici sa ½ idealnih delova na katastrskoj parceli broj ... i ..., sve upisano u KO ... . Svi ostali suvlasnici pomenutih katastarskih parcela dali su tužiocu saglasnost za izgradnju pristupnog puta, pri čemu su sa tužiocem zaključili ugovore o ustanovljenju prava službenosti prolaza, dok tuženi ovakvu saglasnost nisu dali. Nakon što je izveo dokaze veštačenjem od strane sudskog veštaka geometra i sudskog veštaka poljoprivredne struke, drugostepeni sud je utvrdio da se pristupni put prostire preko katastarskih parcela broj ..., ... i ..., dok su katastarske parcele preko kojih treba ukopati cevovod ..., ... sve upisano u KO ... . Polazeći od odredbi članova 69. Zakona o planiranju i izgradnji i 35. Zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da su svi vlasnici držaoci susednih i okolnih zemljišta dužni da omoguće nesmetan pristup gradilištu, trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje infrastrukturnih, elektroenergetskih, elektronskih objekata ili uređaja, te polazeći od odredbe člana 53. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da su ispunjeni uslovi za konstituisanje službenosti na način na koji je to traženo tužbom.

Odlučujući o žalbi tuženih, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž broj 2384/17 od 05.07.2017, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, iz razloga što je prvostepeni sud pogrešno ocenio uslove za primenu materijalnog prava iz člana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Prema oceni drugostepenog suda, tužilac u tužbi nije opredelio obim prava službenosti prolaza, nije odredio pravac, mere i granice službenosti čije se konstituisanje u ovoj parnici traži, a što je sve bilo nužno, jer službenost predstavlja ograničenje poslužnog dobra, u smislu člana 49. Zakona o svojinsko pravnih odnosa. Kako u ovoj fazi postupka nije moguće odbaciti tužbu, drugostepeni sud je preinačio pobijanu odluku s pozivom na odredbu člana 294. tačka 7. ZPP, odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, jer nisu ispunjeni uslovi za usvajanje zahteva za konstituisanje prava službenosti prolaza preko navedenih poslužnih parcela.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa, članom 49. stavom 1. propisano je da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje nad nepokretnosti drugog vlasnika ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojom nepokretnosti. Odredbom člana 50. istog Zakona stavom 1. propisano je da se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro.

U konkretnom slučaju, tužbom je traženo ustanovljenje prava službenosti prolaza pešice i kolima, sa izgradnjom pristupnog puta i postavljanje cevovoda na dubini od dva metra, na katastarskim parcelama na kojima su tuženi suvlasnici.

Međutim, tokom postupka, tužilac nije precizirao svoj tužbeni zahtev na način na koji bi bilo omogućeno njegovo izvršenje, odnosno propustio da opredeli tačan položaj, pravac prstiranja puta kao i tačan položaj, odnosno mesto polaganja cevi. U tom smislu, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je odbio tužbeni zahtev, s obzirom na to da se o ovakvo postavljenom tužbenom zahtevu, s obzirom na način kako je isti formulisan od strane tužioca, ne može raspravljati.

Naime, jedan od uslova za ustanovljenje prava službenosti prema odredbi člana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, jeste to da se ista vrši na način koji najmanje opterećuje povlasno dobro. Kako tužilac tokom postupka nije predložio veštačenje na okolnost definisanja položaja i pravca prostiranja puta, te položaja cevi, to nije bilo moguće raspraviti na koji način je potrebno ustanoviti službenost tako da ona poslužno dobro opterećuje u najmanjoj mogućoj meri. Ukoliko bi ovako postavljen tužbeni zahtev tužioca bio usvojen, tada bi tužilac stekao mogućnost da pristupni put izgradi na bilo kom delu parcele tuženih, kao i da cevi postavi isključivo po sopstvenom nahođenju, a što svakako nije u skladu sa imperativom iz člana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Shodno predhodno navedenom, bez uticaja su revizijski navodi tužioca da drugostepeni sud nije imao u vidu odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima je propisano da su svi vlasnici držaoci susednih i okolnih zemljišta dužni da omoguće nesmetan pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje infrastrukturnih, elektroenergetskih, elektronskih objekata ili uređaja. Naime, navedene odredbe govore, suštinski, o pravu tužioca na ustanovljenje službenosti, odnosno obavezama vlasnika poslužnog dobra da trpe određena ograničenja u uživanju svog prava svojine, a što ni za ovaj sud nije sporno, s obzirom na delatnost tužioca. Međutim, navedeno pravo tužilac može realizovati isključivo uz uvažavanje svih osobenosti instituta službenosti, a što uključuje i obavezu najvećeg mogućeg stepena poštede poslužnog dobra. Sa druge strane, kako je tužilac propustio da u ovom smislu predloži odgovarajuće veštačenje, odnosno kako je njegov zahtev za ustanovljenje prava službenosti paušalnog karaktera, to istom nije bilo moguće udovoljiti, pa je pravilno odbijen kao neosnovan. Pri tom,ovakvom odlukom se, svakako, ne dira u pravo tužioca da novom tužbom, koja zadovoljava sve procesne uslove, zahteva utvrđenje prava službenosti pod uslovima i na način kako je to propisano zakonom.

Imajući u vidu iznete razloge revizija tužioca je odbijena kao neosnovana i odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. ZPP.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, to je odbijen njegov zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastava revizije.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić