U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. označene odredbe, koje su u članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek. Nisu osnovani revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom. Ovi navodi zasnovani su na stavu revidenta da stručno mišljenje organa starateljstva i nalaz i mišljenje veštaka nemaju identičnu dokaznu snagu, odnosno da je nalaz veštaka merodavniji dokaz zbog čega je drugostepeni sud, ceneći izvedene dokaze, neopravdano dao prednost stručnom mišljenju organa starateljstva. Odredbom člana 8. ZPP, koja se u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima primenjuje na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, jer tim zakonom nije drugačije određeno, uređeno je načelo slobodne ocene dokaza. U procesno pravnom sistemu kojim vlada ovo načelo zakon ne određuje rang po kojem bi dokazno sredstvo jedne vrste uvek imalo veću snagu nego sredstvo druge vrste. Slobodna ocena dokaza znači vrednovanje dokaza na osnovu kojeg sud „po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine“, te na osnovu rezultata celokupnog postupka, odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane. Zbog toga se nalaz i mišljenje veštaka u ovom postupku ne može smatrati dokaznim sredstvom veće dokazne snage od stručnog mišljenja organa starateljstva koje je pribavljeno u izvršenju dužnosti suda predviđene članom 270. Porodičnog zakona. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je cenio oba dokazna sredstva i svoju ocenu tih dokaza obrazložio, a razloge za takvu ocenu navedene u obrazloženju drugostepene presude prihvata i revizijski sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 6454/08 od 18.12.2008. godine maloletna VV, rođena ...2003. godine, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženom i uređen način održavanja ličnih odnosa deteta i tužilje – svake subote od 14,00 do 19,00 sati. Tužilja je odbijala da dobrovoljno izvrši sudsku presudu i dete preda tuženom, i opstruisala je postupak izvršenja pravosnažne presude. Dete je predala tuženom tek kada je protiv nje bio podnet optužni predlog i pokrenut krivični postupak u kojem je oglašena krivom za izvršeno krivično delo oduzimanje maloletnog deteta. Tužilja je već 16.09.2009. godine podnela tužbu za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Postupak po toj tužbi okončan je pravosnažnom presudom o odbijanju tužbenog zahteva. U prvih mesec dana nakon predaje deteta, lični odnosi sa tužiljom odvijali su se u skladu sa pravosnažnom sudskom odlukom. Tuženi, zbog potrebe i želje deteta da češće viđa majku, inicirao je postupak pred organom starateljstva u kojem su stranke postigle usmeni sporazum kojim je produženo vreme koje će dete provoditi sa majkom – svakog vikenda od petka u 19,00 do subote u 19,00 sati. Ovakav način održavanja ličnih odnosa funkcionisao je duže vreme, da bi tuženi tokom 2014. godine ponovo inicirao postupak pred organom starateljstva jer tužilja u periodu od mesec dana nije dolazila po dete. Stranke su 20.02.2014. godine pred tim organom postigle novi sporazum da dete boravi kod tužilje od subote u 19,00 sati do nedelje u 19,00 sati. Tužilja je sa detetom na takav način održavala lične odnose do septembra 2014. godine (u tom mesecu podnosi novu tužbu za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava) kada je dete, žaleći se na tužilju da je presreće i da na nju vrši pritisak, zatražila od tuženog da je vodi u školu i sačekuje posle nastave. Zbog toga je tuženi ponovo inicirao postupak pred organom starateljstva u kojem se dete izjasnilo da bi majku želelo da viđa u skladu sa odlukom suda i da ne želi da prespava kod nje.

Po stručnom mišljenju organa starateljstva, tuženi nije onemogućavao održavanje ličnih odnosa deteta i tužilje (na toj činjenici tužilja zasniva zahtev za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava), već je naprotiv podsticao dete da viđa majku, inicirao postizanje internog dogovora stranaka pred organom starateljstva oko produženja vremena koje će dete provoditi sa tuženom, upravo rukovodeći se potrebama i željama deteta. Zbog toga je mišljenje organa starateljstva da tuženi adekvatno funkcioniše kao roditelj i da dete nema primedbi na odnos sa njim i njegovim roditeljima, tako da nema mesta izmeni odluke o vršenju roditeljskog prava.

Po mišljenju veštaka, obe stranke imaju globalno očuvane roditeljske podobnosti, ali pokazuju i ograničenja na planu prevazilaženja međusobnih sukoba i uspostavljanju međuroditeljske saradnje. S tim u vezi, kod njih dominira isključivost, ostrašćenost i tendencije ka obezvređivanju uloge drugog roditelja, kao i ogorčena borba za naklonost deteta. Kontinuirana izloženost sukobu roditelja uticala je da se kod deteta razvije konflikt lojalnosti i izvesne manipulativne strategije u cilju ostvarenja sopstvenih potreba i izbegavanja pojedinih zahteva roditelja. Dete iskazuje emocionalnu privrženost u odnosu na oba roditelja, uz izvesno preferiranje odnosa sa ocem, ali i uz izričito neprihvatanje njegove vanbračne zajednice i očeve vanbračne partnerke, što moguće proizilazi iz potrebe da održi lojalnost prema majci ali i da zadrži postojeći status u mogućoj relaciji sa ocem. Veštaci su, na osnovu činjenice da je dete sa ocem izvesno vreme živelo kod njegovih roditelja a zatim sa očevom vanbračnom partnerkom, prednost dali majci kao roditelju koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo zato što bi sa tužiljom živela stalno u istom ambijentu, jer kod majke nema promene partnera koji bi bio uključen u zajedničko domaćinstvo.

Dete nije želelo da se izjasni sa kojim od roditelja bi živelo. Takva njena izjava, po mišljenju prisutnog psihologa, predstavlja autentičnu želju jer se dete nalazi u konfliktu lojalnosti, a ukoliko kod nje i postoje neki pritisci oni ne dolaze spolja, već predstavljaju unutrašnje pritiske i blokade koje su prisutne uvek u situacijama hronično problematičnih odnosa roditelja. U vreme kada je uzeto mišljenje deteta već je bila prestala tužiočeva vanbračna zajednica i dete je ponovo živelo sa njegovim roditeljima, sa kojima ima snažan emotivni odnos i u kojoj zajednici se oseća voljenom i prihvaćenom.

Tužilja je nezaposlena i prijavljena je kod Nacionalne službe zapošljavanja. Izdržava se od povremenog rada na ... i na taj način mesečno može da zaradi oko 16.000,00 dinara. Stanuje u ..., u kući na kojoj je suvlasnica sa bratom i u zajedničkom domaćinstvu sa sinom iz prethodnog braka koji je student završne godine ... fakulteta. Od imovine poseduje još samo okućnicu na kojoj gaji baštu za sopstvene potrebe. Tuženi je ... i na taj način ostvaruje mesečnu zaradu od oko 40.000,00 dinara. Nema imovine ni drugih izvora prihoda.

Na osnovu izloženog činjeničnog stanja drugostepeni sud je, po ukidanju prvostepene presude, o tužbenom zahtevu odlučio pravilnom primenom materijalnog prava.

Prema članu 77. stav 3. Porodičnog zakona, sud donosi odluku da će jedan roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Pravosnažna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava može se izmeniti ako su se u međuvremenu promenile okolnostima na kojima je zasnovana prethodna odluka i ako je to u najboljem interesu deteta, u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, nema promenjenih okolnosti koje bi opravdavale izmenu odluke o tuženom kao ocu koji samostalno vrši rodiljsko pravo, niti to opravdava najbolji interes deteta. Maloletna VV već dugi niz godina živi sa tuženim i njegovim roditeljima, u domaćinstvu u kojem se oseća voljenom, prihvaćenom, zaštićenom i sigurnom. Tužilac ima očuvanu roditeljsku sposobnost i ulogu roditelja je do sada vršio na adekvatan način. Jedina okolnost koja je zajednicu sa detetom činila disfunkcionalnom bila je njegova vanbračna zajednica, koju dete nije prihvatilo i ispoljavalo je otpor prema očevoj vanbračnoj partnerci. Ova vanbračna zajednica je sada prestala, a izmeštanje deteta iz sadašnjeg porodičnog okruženja ne bi bilo u njenom najboljem interesu. Ovo naročito u situaciji kada dete koje je navršilo 15 godina života i koje može samo da odluči sa kojim od roditelja će živeti (član 60. stav 4. Porodičnog zakona), ne može da se izjasni sa kojim od roditelja bi želelo da živi.

Imajući izloženo u vidu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se izjavljenom revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilnost primenjenog materijalnog prava. Utvrđeno činjenično stanje tužilja osporava navodima o pogrešnoj primeni procesnog pravila o oceni izvedenih dokaza, insistirajući na stavu da je trebalo prihvatiti nalaz i mišljenje veštaka kao merodavniji dokaz u ovoj vrsti spora od stručnog mišljenja organa starateljstva. Ovakvi navodi tužilje nisu prihvatljivi, ne samo zato što iz već navedenih razloga nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, već i zato što je u nalazu i mišljenju veštaka tužilji data prednost zato što nije bila u vanbračnoj zajednici, za razliku od tuženog čiju vanbračnu partnerku dete nije u potpunosti prihvatilo.

Međutim, nakon obavljenog veštačenja, vanbračna zajednica tuženog je prestala, pa je tako prestao jedini razlog zbog kojeg su veštaci bili mišljenja da bi tužilja trebalo da samostalno vrši roditeljsko pravo. U situaciji kada je i veštačenjem utvrđeno da su roditeljske sposobnosti stranaka, i pored izuzetno konfliktnog međusobnog odnosa i borbe oko roditeljskog prava, globalno očuvane i da u ovom postupku nisu utvrđene okolnosti koje bi potvrdile da je najbolji interes deteta da roditeljsko pravo samostalno vrši tužilja, nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić