Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 177/19 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično odbijena i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 431/18 od 22.01.2019. godine potvrđena u delu odluke o glavnom zahtevu (stav prvi izreke), a delimično usvojena i pobijana presuda u delu odluke o troškovima parnice preinačena tako što je odlučeno da će svaka stranka snositi svoje troškove parnice. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. označene odredbe nisu razmatrani, jer ova bitna povreda odredaba parničnog postupka u članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP, nije predviđena kao razlog za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 152/15 od 29.02.2016. godine obavezan da plaća izdržavanje tuženoj (rođena ...1998. godine), u visini od 25% od svojih redovnih mesečnih primanja. Tužena je u školskoj 2017/2018 godini upisala prvu godinu studija na Visokoj ... školi strukovnih studija „...“ u ..., kao student koji se finansira iz budžeta. U toj školskoj godini tužena nije položila nijedan ispit, zbog čega je u statusu samofinansirajućeg studenta obnovila upis iste godine u školskoj 2018/2019 godini. Tužilac je zaposlen i njegova zarada iznosi 75.000,00 dinara mesečno. Otac je maloletnog deteta starosti 5 godina za čije potrebe je mesečno neophodan iznos od 15.000,00 dinara. Tužiočeva supruga je zaposlena i njena zarada iznosi 30.000,00 dinara mesečno. Sa tužiocem, njegovom suprugom i zajedničkim detetom u istom domaćinstvu živi dvoje dece tužiočeve supruge iz njenog prethodnog braka i otac tužioca koji je oboleo od karcinoma debelog creva. Tužiočeva majka je obolela od demencije i smeštena je u dom. Troškove tog smeštaja u iznosu od 42.000,00 dinara mesečno snosi tužilac. Majka tužene je invalidski penzioner i sa suprugom živi u ... . Tužena živi u kući svog ujaka, koju za stanovanje koristi i njegova porodica. Učestvuje u troškovima korišćenja kuće sa iznosom od 10.000,00 do 15.000,00 dinara mesečno. Tužena je vokalni solista grupe „...“ i od 23.01.2018. godine ima zaključen ugovor o poslovnoj saradnji sa producentom u trajanju od pet godina. Ugovorom nije predviđena visina honorara tužene ali jeste njena obaveza da svoje lične i porodične planove uskladi sa preuzetim obavezama i prirodom posla, pod pretnjom plaćanja ugovorne kazne. Grupa čiji je tužena član nastupa u zemlji i inostranstvu. Zarada koju članovi grupe na taj način ostvaruju nije fiksna i iznosi najmanje 50 evra po nastupu. U obnovljenoj prvoj godini studija tužena je položila samo dva ispita.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Izdržavanje punoletnog deteta ostvaruje se pod određenim uslovima. Prema članu 155. Porodičnog zakona, pravo na izdržavanje od roditelja ima punoletno dete koje je nesposobno za rad, dok takvo stanje traje, pod uslovom da nema dovoljno sredstava za izdržavanje (stav prvi) i punoletno dete najkasnije do navršene 26 godine života, pod uslovom da se redovno školuje i srazmerno mogućnostima roditelja (stav drugi). Navedeni uslovi za izdržavanje punoletnog deteta ograničeni su pravnim standardom očigledne nepravde, jer je stavom četvrtim označene odredbe predviđeno da punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje (i druge krvne srodnike iz stava trećeg tog člana).

Zbog toga iz zakonske obaveze roditelja da prema svojim mogućnostima izdržava punoletno dete koje se redovno školuje, proizlazi obaveza punoletnog deteta da na vreme izvršava svoje školske obaveze – redovno polaže ispite i po isteku jedne školske godine upisuje narednu godinu studija, osim ako je iz opravdanih razloga u tome sprečeno. Ove dve obaveze se po pravilu uzajamno uslovljavaju, tako da bez izvršenja obaveza u odnosu na redovno školovanje od strane punoletnog deteta ne može stajati ni obaveza roditelja da, u smislu člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, punoletnom detetu plaća izdržavanje osim ako je do produženog školovanja došlo iz opravdanih razloga ili taj zaostatak nije znatan i ne može se pripisati nemaru deteta koje se školuje. Postojanje opravdanih razloga za neuredno izvršavanje školskih obaveza, odnosno produžetak studija, u sporu za ukidanje obaveze izdržavanja je na tuženom punoletnom detetu.

U konkretnom slučaju, tužena u školskoj godini u kojoj je upisala prvu godinu studija nije položila nijedan ispit, zbog čega je u narednoj školskoj godini obnovila upis iste godine studija i u toj školskoj godini položila samo dva ispita. Takav zaostatak u izvršavanju školskih obaveza ne može se smatrati neznatnim, a tužena nije dokazala postojanje opravdanih razloga za neuredno izvršavanje školskih obaveza tokom studija, odnosno da ono nije posledica njenog nemarnog ponašanja.

U tom kontekstu, imajući u vidu i sve druge okolnosti slučaja – lične, porodične i imovinske prilike tužioca, ali i prihod koji tužena ostvaruje ili ima mogućnost da ostvari kao članica muzičke grupe koja nastupa u zemlji i inostranstvu, obaveza tužioca da pod tim okolnostima izdržava tuženu, i za vreme u kojem ona ne izvršava svoje školske obaveze, može se podvesti pod pravni standard očigledne nepravde po njega predviđen članom 155. stav 4. Porodičnog zakona, koji predstavlja i osnov za prestanak njegove obaveze u smislu člana 167. stav 2. tačka 1. istog zakona.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava zasnovani na stavu tužene da se nalazi na redovnom školovanju i da njen status studenta nije prestao po nekom od osnova iz člana 109. Zakona o visokom obrazovanju, tako da ima pravo na izdržavanje od tužioca bez obzira na ocenu njenog uspeha i tempa studiranja, jer se redovno školovanje ne može izjednačiti sa redovnim izvršavanjem školskih obaveza.

Tačno je da je tužena student i da takav njen status nije prestao u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje. Međutim, suština pojma „redovno školovanje“ upotrebljenog u članu 155. stav 2. Porodičnog zakona nije samo u tome da dete ima status upisanog studenta (finansiranog iz budžeta ili samofinansirajućeg), već i u izvršavanju školskih obaveza deteta. Izdržavanje punoletnog deteta, u smislu navedene odredbe, ima za cilj da mu se omogući školovanje, pa zato onaj student koji bez opravdanih razloga ne polaže ispite i obnavlja upis prethodne godine studija, ne može osnovano zahtevati da ga roditelj za to vreme izdržava, a takva obaveza roditelja za njega predstavlja očiglednu nepravdu. Tužena u prvoj školskoj godini nije položila nijedan ispit iz prve godine studija, a do zaključenja glavne rasprave (završetka semestra u narednoj školskoj godini) položila je samo dva ispita. Ni uz žalbu niti uz reviziju tužena ne pruža dokaze da se njen odnos prema upisanim studijama izmenio i da je započela sa izvršavanjem svojih obaveza, a ta činjenica se u pogledu obaveze tužioca da izdržava tuženu ne može zanemariti i redovno školovanje poistovetiti samo sa statusom studenta.

Shodno izloženom na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužena nije uspela u postupku po reviziji, pa je zato njen zahtev za naknadu troškova tog postupka odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić