Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Vasić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Todorović, advokat iz ... i VV iz ..., radi sticanja bez osnova po tužbi i radi isplate po protivtužbi BB, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3786/17 od 12.07.2018. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3786/17 od 12.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3786/17 od 12.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2740/15 od 17.01.2017. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tuženi da joj, na ime sticanja bez osnova za stan u prizemlju kuće br. .. površine 74 m2 u ul. ... u ... za period od 02.09.2000. godine do 04.10.2012. godine, za 5/96 idealnih delova isplate iznos valorizovan zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog mesečnog iznosa do 04.10.2012. godine i to: tužena BB ukupno 304.885,61 dinara, i to glavni dug od 166.328,12 dinara i kamata od 138.557,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug počev od 05.10.2012. godine pa do isplate, sa pripisom obračunatoj kamati na dan isplate i iznosa kamate od 138.557,49 dinara obračunate do 04.10.2013. godine i tuženi VV ukupno 139.835,91 dinara, i to glavni dug od 79.832,16 dinara i kamata od 60.003,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug počev od 05.10.2012. godine pa do isplate, sa pripisom obračunatoj kamati na dan isplate i iznosa kamate od 60.003,75 dinara obračunate do 04.10.2013. godine, a tuženi VV i za garažu drugu levo površine 18,53 m2 u ul. ... br. .. u ... za period od 02.09.2000. godine do 04.10.2012. godine, za 5/96 idealnih delova isplati iznos valorizovan zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog mesečnog iznosa do 04.10.2012. godine ukupno 49.418,19 dinara, i to glavni dug od 27.370,93 dinara i kamata od 22.047,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug počev od 05.10.2012. godine pa do isplate, sa pripisom obračunatoj kamati na dan isplate i iznosa kamate od 22.047,26 dinara obračunate do 04.10.2012. godine. Stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tužena protivtužilja tražila da se tužilja protivtužena obaveže da joj na ime izvedenih nužnih radova na kući isplati 33.909,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2005. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3786/17 od 12.07.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene BB i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, trećem i delu stava četvrtog izreke koji se odnosi na tužilju i tuženu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na neujednačenu sudsku praksu.

Tužena BB je podnela odgovor na reviziju tužilje.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.08.2000. godine, ali je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 3218/14 od 22.09.2015. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 … 87/18, na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11 … 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje radi sticanja bez osnova kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan, kao i o protivtužbenom zahtevu tužene BB radi isplate, kojom je protivtužbeni zahtev tužene odbijen kao neosnovan. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na odluku Okružnog suda u Beogradu, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Kako pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kome je zasnovana sudska odluka, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 22.08.2000. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 304.885,61 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić