U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilja – protivtuženih AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Horovic, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca VV iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog – protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 41/19 od 04.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog – protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 41/19 od 04.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilja – protivtuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1418/2017 od 04.12.2018. godine, stavom prvim izreke, određene su mere zaštite od nasilja u porodici, te je tuženom – protivtužiocu zabranjeno da se približava tužilji – protivtuženoj AA na udaljenosti manjoj od 100 metara i zabranjeno mu je svako dalje uznemiravanje tužilje – protivtužene AA. Stavom drugim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici, te je tužilji – protivtuženoj AA zabranjeno da se približava tuženom – protivtužiocu na udaljenosti manjoj od 100 metara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja – protivtuženih kojim su tražile da se tuženom – protivtužiocu naloži da se iseli iz stana broj .. na .. spratu višestambene zgrade u ulici ..., da mu se zabrani da se približava tužilji BB na udaljenosti manjoj od 100 metara, da mu se zabrani da pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje AA u ..., kao i na njenom mestu zaposlenja u ... „GG“, ulica ... broj .., da mu se zabrani da pristupa oko mesta stanovanja tužilje BB na adresi ... broj ../.., kao i da mu se zabrani svako dalje uznemiravanje tužilje BB. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da se tužilji – protivtuženoj BB, zabrani da mu se približava na udaljenosti manjoj od 100 metara i da se tužiljama – protivtuženima zabrani da pristupaju u prostor oko mesta stanovanja tuženog na adresi ... broj .. u ... . Stavom petim izreke, odbijen je predlog tužilja – protivtuženih za određivanje privremene mere kojim su tražile da se zabrani tuženom – protivtužiocu da se tužilji BB približava na udaljenosti manjoj od 100 metara, da mu se zabrani svako dalje uznemiravanje tužilje BB, da mu se zabrani da pristupa prostoru oko mesta stanovanja tužilje AA, kao i na mestu zaposlenja tužilje AA, te da se zabrani tuženom da pristupa oko mesta stanovanja tužilje BB na adresi ... broj ../.. . Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tuženog – protivtužioca za određivanje privremene mere kojom je tražio da se zabrani tužilji - protivtuženoj BB da se približava tuženom – protivtužiocu na udaljenosti manjoj od 100 metara i da se zabrani tužiljama da pristupaju prostoru oko mesta stanovanja tuženog na adresi ... broj .. u ... . Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1418/17 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici, te je tužilji – protivtuženoj AA zabranjeno svako dalje uznemiravanje tuženog – protivtužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca u delu kojim je tražio da se tužilji – protivtuženoj BB zabrani svako dalje uznemiravanje tuženog – protivtužioca.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 41/19 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđene presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1418/17 od 04.12.2018. godine i dopunska presuda istog suda P2 1418/17 od 14.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog – protivtužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (u delu kojim je odbijena žalba tuženog – protivtužioca), tuženi - protivtužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje – protivtužene su blagovremeno podnele odgovor na reviziju tuženog – protivtužioca.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog – protivtužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. istog zakona, na koju se revizijom ukazuje, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbe ZPP-a koje su od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su tužilja – protivtužena AA, rođena 1982. godine, i tuženi – protivtužilac VV, rođen 1977. godine, bili u bračnoj zajednici iz koje imaju dvoje maloletne dece, sinove DD, rođenog 2010. godine, i ĐĐ, rođenog 2016. godine. Do faktičkog prekida zajednice života VV i AA je došlo nakon fizičkog incidenta koji se dogodio ...2017. godine, tako što je tuženi sutradan napustio njihov porodični stan u ..., u ulici ... broj .., dok je tužilja AA sa maloletnom decom ostala tu da stanuje. Tužilja – protivtužena BB je rođena sestra AA. I pre navedenog incidenta, AA i VV su imali bračnih problema, zbog čega su se u ... 2017. godine dogovorili da se razvedu, kao i da se tuženi iseli iz njihovog porodičnog stana. Dana ...2017. godine kulminirao je konflikt oko iseljenja tuženog iz stana, pa je nakon 40-tak minuta svađe tuženi pozvao policiju, a tužilja rođenu sestru BB i drugaricu koje su odmah došle, s tim da AA drugarica nije ni pokušala da uđe u stan, dok je tužilja BB pokušala da uđe u stan pored tuženog koji je stajao na vratima, zbog čega je došlo do guranja između ovih parničnih stranaka, kojom prilikom je tužilja BB vukla tuženog za majicu i tom prilikom ga ogrebala, da bi je potom tuženi udario rukom u predelu levog ramena, od kog udarca se ona zateturala unazad i udarila potiljkom u zid, dok je za to vreme tužilja AA, pokušavajući da oslobodi vrata od tuženog, bila odgurnuta od strane tuženog, te je i ona udarila glavom o zid i pala dole. Kritičnom prilikom sve stranke su zadobile lake telesne povrede. U vezi ovog događaja, po prijavi tuženog, intervenisala je i policija koja je sačinila službenu belešku o istom. PI Stari Grad je 31.08.2017. godine na osnovu procene rizika donela naredbu o izricanju hitne mere i za tuženog i za tužilju AA u trajanju od 48 sati počevši od 31.08.2017. do 02.09.2017. godine, da bi dana 01.09.2017. godine Osnovni sud u Novom Sadu doneo rešenje o predlogu OJT da se produže hitne mere. Nakon razvoda braka, tuženi je redovno viđao decu, a tužilja AA nije dobijala direktne pretnje od strane tuženog. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Novi Sad proizilazi da je tužilja BB bila svedok poremećenih partnerskih odnosa dugi niz godina između tužilje AA i tuženog VV, te da je ona u najboljoj nameri preuzela preveliki deo odgovornosti vezano za njihov partnerski odnos, zbog čega su granice njenog upliva u bračni odnos bile prekoračene. Tuženi je prema tužilji BB indirektno demonstrirao moć, dok je ona pred Centrom za socijalni rad neprestano plačući izjavila da se jako plaši na šta je tuženi sve spreman i da je zabrinuta za sestrinu bezbednost. Centar za socijalni rad u Novom Sadu je u osnovnom nalazu i mišljenju od 19.09.2017. godine istakao da je očigledno da su partnerski odnosi veoma poremećeni, te da ni VV, ni AA nisu uspeli iskontrolisati verbalni sukob jer su se međusobno vređali i uzajamno pretili, te je isti poprimio razmere fizičkog u kome su učestvovale obe strane, zbog čega Centar smatra da je svrsishodno izreći mere zaštite od nasilja i prema VV i prema AA i to zabranu međusobnog približavanja na udaljenosti manjoj od 100 metara, zabranu međusobnog pristupa u prostor oko mesta stanovanja partnera, zabranu međusobnog pristupa u prostor oko mesta zaposlenja partnera i zabranu međusobnog svakog drugog uznemiravanja. Iz dopunskog nalaza i mišljenja nadležnog organa starateljstva proizilazi da iako su AA i VV razvedeni i više ne žive zajedno duži vremenski period, a VV je u međuvremenu zasnovao novu bračnu zajednicu u kojoj je dobio maloletno dete, i dalje su prisutni poremećeni porodični odnosi. Takođe se izjasnio da mere zaštite koje je tražio VV u odnosu na tužilju BB nisu svrsishodne jer navedeni ne ostavlja utisak da je autentično zabrinut i uplašen za svoju bezbednost, te je procena da nije ugrožen ni na koji način.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su odnosi tužilje AA i tuženog VV duboko narušeni i konfliktni, te da je potrebno izreći obostrane mere zaštite od nasilja u porodici, ali ne sve mere zaštite koje su predložene od strane nadležnog organa starateljstva, budući da je sud zaključio da se radilo o izolovanom incidentu koji je nastao povodom poremećenih odnosa između supružnika u kome su oboje zadobili lake telesne povrede. Stoga je tuženom – protivtužiocu zabranio da se približava tužilji – protivtuženoj AA na udaljenosti manjoj od 100 metara i zabranio mu svako dalje uznemiravanje ove tužilje (stav prvi izreke prvostepene presude), dok je i tužilji AA zabranio da se približava tuženom – protivtužioca na udaljenosti manjoj od 100 metara (stav drugi izreke prvostepene presude), dok je stavom četvrtim izreke osnovne presude odbio tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se tužilji BB izreknu mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na tuženog – protivtužioca. Dopunskom presudom prvostepenog suda, stavom prvim izreke, određena je mara zaštita od nasilja u porodici, te je tužilji - protivtuženoj AA zabranjeno svako dalje uznemiravanje tuženog – protivtužioca, dok je stavom drugim izreke, odbijen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se tužilji – protivtuženoj BB zabrani svako dalje uznemiravanje tuženog – protivtužioca, zbog čega je s pozivom na odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona odlučeno kao u izreci osnovne i dopunske presude.

Drugostepeni sud je odbio žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu osnovnu i dopunsku presudu, smatrajući da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da su ispunjeni uslovi za određivanje mera zaštita od nasilja u porodici obostranom zabranom približavanja drugoj strani na udaljenosti manjoj od 100 metara i zabranom svakog daljeg uznemiravanja u odnosu na tužilju AA i tuženog – protivtužioca VV, dok su u preostalom delu tužbeni i protivtužbeni zahtevi neosnovani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su delimično usvojili kao osnovan tužbeni zahtev tužilje – protivtužene AA, te odredili mere zaštite od nasilja u porodici tako što su tuženom – protivtužiocu zabranili da joj se približava na udaljenosti manjoj od 100 metara i zabranili mu svako dalje uznemiravanje ove tužilje – protivtužene, kao i kada su odbili protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca u delu kojim je tražio da se tužilji – protivtuženoj BB izreknu tražene mere zaštite od nasilja u porodici, te da joj se zabrani da mu se približava na udaljenosti manjoj od 100 metara i da joj se zabrani svako dalje uznemiravanje tuženog – protivtužioca, kao i da se obema tužiljama – protivtuženima zabrani da pristupaju tuženom – protivtužiocu u prostor oko mesta njegovog stanovanja, dajući u svojim odlukama dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je stavom 2. tačka 1. istog člana propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, između ostalog, smatra naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, a tačkom 6. stava 2. istog člana, naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Odredbom člana 197. stav 3. tačka 1. Porodičnog zakona, propisano je da se članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju supružnici ili bivši supružnici, dok je tačkom 2. stava 3. istog člana propisano da se članovima porodice smatraju, između ostalog, i lica u tazbinskom srodstvu.

Odredbom člana 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da se protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Kod činjenice da su konfliktni i poremećeni odnosi između tužilje AA i tuženog VV, da su bili česti verbalni konflikti, a da je došlo i do fizičkog obračuna između ovih stranaka ...2017. godine, u kojem su oba lica pretrpela lake telesne povrede, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je izricanje mera zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženom približavanja ovoj tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i opštom zabranom svakog daljeg uznemiravanja ove tužilje, opravdano i svrsishodno budući da je tuženi pored vršenja verbalnog nasilja i psihičkog uznemiravanja ove tužilje, kritičnom prilikom ugrozio i njen telesni integritet. Takođe, kod činjenice da su se tužilja AA i tuženi u međuvremenu razveli i da je tuženi zasnovao novu bračnu zajednicu, te da više nema nikakvog kontakta sa tužiljom BB, bivšom svastikom, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je traženo izricanje mera zaštita od nasilja u porodici tužilji – protivtuženoj BB neosnovan budući da se sam tuženi tokom postupka izjasnio da se ne oseća ugroženim od strane ove tužilje, zbog čega izricanje predloženih mera zaštite ne bi bilo opravdano.

Ukazivanje tuženog – protivtužioca u reviziji da izolovani incident ne predstavlja nasilje u porodici u smislu odredbe člana 197. PZ, već je neophodno postojanje ponašanja i ugrožavanja u kontinuitetu, kao i da u konkretnom slučaju on nije preduzeo nikakve akte nasilja prema tužilji – protivtuženoj AA, koji bi u datim subjektivnim i objektivnim okolnostima opravdavali određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, a naročito s obzirom da se on nakon navedenog incidenta iselio iz stana koji je u njegovom vlasništvu i zasnovao novu bračnu zajednicu u kojoj je dobio dete i od tada se u odnosu na ovu tužilju drži indiferentno, je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, u situaciji kada je utvrđeno da su odnosi između tuženog i tužilje AA duži vremenski period poremećeni, da su bili česti verbalni sukobi, koji su navedenog datuma kulminirali i obostranim fizičkim nasiljem, ovaj sud, poput drugostepenog suda, smatra da je određivanje opšte mere zaštite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemiravanja i mere zabrane približavanja na udaljenosti manjoj od 100 metara, adekvatno u konkretnoj situaciji i dovoljno da utiče na obe stranke da prestanu sa daljim verbalnim i psihičkim uznemiravanjem, a da im sa druge strane pruži sigurnost kao žrtvama nasilja. Ovo posebno imajući u vidu da mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana od njenog izricanja, te da ukoliko naknadno prestanu razlozi zbog kojih su ove obostrane mere bile određene, iste neće biti produžene.

Neosnovani su i navodi revidenta da je pogrešna odluka o odbijanju njegovog protivtužbenog zahteva da se prema tužilji BB izreknu mere zaštite od nasilja u porodici. Ovo stoga što je svrha izricanja mera zaštite od nasilja u porodici da zaštite žrtvu u smislu da se sa nasiljem prestane i da se umanje posledice istog, te da činjenica da su se tužilja AA i tuženi u međuvremenu razveli, da se on iselio iz stana i zasnovao novu bračnu zajednicu, ide u prilog zaključku nižestepenih sudova da je otpao uzrok sukobljavanja između tuženog i ove tužilje, kao rođene sestre tužilje AA, koja je učestvovala u dinamici poremećenog partnerskog odnosa sestre i zeta i preterano se mešala u njihov bračni odnos, a naročito imajući u vidu da je i sam tuženi – protivtužilac izjavio da se ni na koji način ne oseća ugroženim od strane ove tužilje, zbog čega se ne može smatrati žrtvom nasilja.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka iz stava drugog izreke presude doneta je u smislu odredbe člana 165. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, budući da okolnosti ovog slučaja nisu iziskivale sastavljanje odgovora na reviziju, zbog čega se ista ne može smatrati nužnim troškom neophodnim za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić