Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki Savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 9856/17 od 10.01.2018. godine, u sednici održanoj 13.06.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu člana 404. ZPP. PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka Višeg suda u Beogradu Gž br. 9856/17 od 10.01.2018. godine, tako što SE ODBIJA žalba tužene i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 619/17 od 22.06.2017. godine, u stavu drugom izreke. OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka od 19.600,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 619/17 od 22.06.2017. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati 906,51 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 13.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 17.300,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž br. 9856/17 od 10.01.2018. godine, stavom prvim izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, pa je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv rešenja o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe tumačenja prava, masovnosti ove vrste sporova i različitog presuđenja u pogledu naknade troškova parničnog postupka, zbog čega je nužno ujednačavanje sudske prakse.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužiocu je kao veštaku u predmetu Osnovnog suda u Vranju Ki 484/13 rešenjem suda priznata naknada za izvršeno veštačenje u iznosu od 5.000,00 dinara, koja mu je isplaćena sa docnjom, prinudnim putem 29.07.2014. godine. Zatezna kamata na glavnicu od dana padanja dužnika u docnju, do konačne isplate iznosi 906,51 dinar, (utvrđeno veštačenjem), pa je tužbeni zahtev usvojen. Kako je tužilac uspeo u sporu, prvostepeni sud mu je dosudio troškove postupka: i to za sastav tužbe 6.000,00 dinara, za zastupanje na jednom održanom ročištu 7.500,00 dinara, i na ime takse za tužbu i odluku po 1.900,00 dinara, ukupno 17.300,00 dinara.

Suprotno, drugostepeni sud je zaključio, da iako je tužilac uspeo u parnici, imajući u vidu vrednost predmeta spora, da je jedina „pravična odluka“ u pogledu troškova parničnog postupka da svaka stranka snosi svoje troškove zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u tom delu.

Na pravilno utvrđeno činjenično stanje nepravilno su primenjena pravila o troškovima postupka.

Pravičnost je vrhunski kriterijum (i ideja) i prožima celokupno pravo. Ali, u presuđenju može da se primeni kada zakon upućuje na njegovu primenu, ili izuzetno kada se radi o pravnoj praznini.

U konkretnom slučaju pravne praznine nema, pa se u imovinsko-pravim sporovima odluka o troškovima ne donosi po osnovu pravičnosti. Samo u porodičnim odnosima sud vodi računa o ''razlozima pravičnosti'' prilikom odlučivanja o troškovima (član 207. Porodičnog zakona), što ovde nije slučaj jer se radi o imovinskom sporu, a ne porodičnom.

Po pravilu stranka koja izgubi spor dužna je da protivnoj strani naknadi parnične troškove. Ona ima prava da joj se naknade nužni i potrebni troškovi da bi se postigla zaštita pri čemu sud ceni sve okolnosti (član 154. ZPP).

U ovom slučaju tužena je izgubila spor i pravilno je od strane prvostepenog suda obavezana da protivnoj stranci naknadi troškove. U toku postupka tužena nije isticala da tužilac ima kod istog suda više parnica sa istovrsnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Jedino u tom slučaju bi prvostepeni sud bio ovlašćen da, eventualno i pored uspeha u tekućoj parnici, odbije zahtev za naknadu troškova jer tužilac bi u slučaju tzv. ''cepanja potraživanja'' zloupotrebljavao pravo i postupao suprotno načelu savesnosti i poštenja iz člana 9. ZPP u vezi člana 12. ZOO. Ako su parnične stranke bile u ugovornom odnosu na osnovu ugovora o delu (angažovanje tužioca kao veštaka), načelo savesnosti i poštenja se primenjuje od momenta stupanja stranaka u pregovore pa sve do prestanka ugovora (član 12. ZOO). U ugovornim odnosima ono podrazumeva iskreno i lojalno postupanje i imanje obzira prema interesima druge strane. Pravni odnos između ugovornih, a ovde parničnih stranaka ne prestaje ispunjenjem obaveze (isplata glavnice), pa se i na zaštitu subjektivnih prava u sudskom postupku primenjuje načelo savesnosti i poštenja i zabrane zloupotrebe prava. To načelo se mora poštovati sve do definitivnog razrešenja spornih odnosa jer strukturu subjektivnog prava ne sačinjava samo ovlašćenje već i zahtev za sudsku zaštitu, sa kojim čini celinu. To dalje podrazumeva da se od svake ugovorne strane i u prinudnoj realizaciji spornog potraživanja zahteva savesno postupanje i smanjenje troškova druge strane.

Nesavesno postupa ona stranka ako iz istog činjeničnog stanja i po istom pravnom osnovu potraživanje razdvaja na više delova i time drugoj stranci svesno prouzrokuje nerazumno visoke troškove. Ali, kao što je istaknuto, tužena nije istakla prigovor da tužilja vodi više sporova radi naplate zatezne kamate zbog docnje u isplati nagrade za veštačenje (glavnica) i da postupa nesavesno, odnosno vrši zloupotrebu prava, pa odbijanje zahteva za naknadu troškova ili eventualno smanjenje iz istaknutih razloga u ovoj parnici nije moguće.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je obavezana da tužilji naknadi i troškove revizijskog postupka u visini od 19.600,00 dinara, koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12), kao i troškove sudskih taksi na reviziju i odluku po reviziji u iznosu od po 3.800,00 dinara prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15).

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić