Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a tužena, iako se u reviziji poziva na bitne povrede odredaba parničnog postupka, ne ukazuju ni na jednu konkretnu povredu koja bi mogla biti osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja (rođena ... godine) je majka tužene. Tužilja, osim tužene, ima još jednu ćerku. Parnične stranke žive u zajedničkom domaćinstvu sa suprugom odnosno ocem VV. U dvorišnom delu porodične stambene zgrade nalazi se stambeni objekat, koji koristi tužena, koja je svojim sredstvima učestvovala u izgradnji istog. Odnosi između parničnih stranaka su se poremetili pre više godina, zbog čega je svaki uobičajeni i normalni kontakt između parničnih stranaka prekinut. Nakon požara na porodičnoj kući, tužena je svojim sredstvima učestvovala u saniranju nastalog oštećenja i od roditelja je zahtevala da potpišu pismeno, kojim bi potvrdili da je ona izvršila ulaganje u porodično domaćinstvo vrednosti od 37.000 evra. Otac tužene je prihvatio da potpiše, dok je tužilja odbila, što je pogoršalo odnose između njih dve. Tužilja je tuženu nazivala pogrdnim imenima, a tužena joj je govorila da treba da se leči i da će ostati bez ičega. Krajem 2016. godine tužena je pokućstvo, koje je kupila od svojih sredstava, prenela iz porodične kuće u stambeni objekat. Narušeno zdravstveno stanje tužilje se usled ponašanja tužene pogoršalo. Tužilja se više puta obraćala Centru za socijalni rad u ... i Policijskoj stanici u ... . Dana 09.03.2017. godine došlo je do fizičkog sukoba između tužilje, tužene i ćerke tužilje odnosno sestre tužene, GG, nakon kog sukoba je tužilja boravila dve nedelje kod ćerke GG, a potom oko tri meseca kod sestre. Kada je tužilja odlučila da se vrati u porodičnu kuću, 19.06.2017. godine, tužena joj je to onemogućila, jer nije želela da otključa vrata od kuće. Tužilja je događaj prijavila policiji, koja je izašla na lice mesta. Doneta je naredba br. 4/11 o privremenom udaljavanju tužene iz stana u trajanju od 48 sati, a mera je produžena rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli P2 NP-8/2017 od 20.06.2017. godine za još 30 dana. Tužena je 13/14.07. 2017. godine prekršila meru, tako što je ušla u predsoblje porodične kuće, zbog čega je protiv nje pokrenut prekršajni postupak, i pravnosnažnom presudom nadležnog prekršajnog suda Pr br. 3233/17 od 14.07.2017. godine osuđena zbog prekršaja iz člana 36. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i kažnjena. Tužilja oseća veliki pritisak usled izloženosti psihičkom nasilju od strane tužene, ne oseća se spokojno u svom domu, što utiče na njeno već ugroženo zdravstveno stanje. Tužena sa ocem živi u kući svoje tetke, očeve sestre. Brak između tužilje i VV, oca tužene je razveden.

Odlučujući o zahtevu tužilje, a polazeći od utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženoj, u skladu sa članom 198. Porodičnog zakona, izrekli odgovarajuće mere zaštite od nasilja, pravilno nalazeći da je tužena izvršila nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Prema članu 197. Porodičnog zakona, nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici smatra se naročito između ostalog i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Članom 198. navedenog zakona propisane su mere zaštite od nasilja, koje sud može izreći protiv člana porodice koji vrši nasilje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, opisano ponašanje tužene predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. stav 1. i stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona.

Naime, u konkretnom slučaju Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova, da je nasilje nad tužiljom izvršeno od strane tužene i da se radnjama tužene ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. S tim u vezi, pravilno su nižestepeni sudovi tuženoj odmerili i izrekli mere zaštite od nasilja i to izdavanjem naloga za iseljenje iz porodične kuće i mere zabrane približavanja, pristupa i daljeg uznemiravanja tužilje, sve u skladu sa članom 198. Porodičnog zakona. Svrha zakonom propisanih mera zaštite od nasilja nije samo kazna za učinioca nasilja u porodici, one imaju i preventivno dejstvo, jer opominju i upozoravaju učinioca na to kakve ga zakonske posledice očekuju za slučaj da ubuduće ponovi svoje delo, zbog čega deluju i u cilju sprečavanja ponavljanja nasilničnog ponašanja. Mere zaštite moraju biti efikasne i svrsishodne, kako bi mogle ostvariti svoj cilj na planu prevencije, kako posebne tako i opšte, a njihov krajnji cilj je zaštita porodice, kao osnovne ali i najznačajnije zajednice ljudskog društva, kako kao celine tako i svakog njenog člana pojedinačno. One ne štite samo žrtve nasilja, već i počinioce, jer ih svojim postojanjem i delovanjem osujećuju u ponavljanju takvog nedozvoljenog ponašanja i zaštićuju od ponovnog trpljenja zakonskih posledica. Za žrtve porodičnog nasilja ove mere zaštite treba da budu takve da obezbede mir, spokoj i bezbednost za određeni vremenski period, život bez straha od daljeg nasilja, oslobađanje od trauma i oporavak od zadobijenih povreda. Trajanje izrečenih mera adekvatno je težini radnji preduzetih od strane tužene i stvorenom riziku od mogućih posledica po integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Kako su nižestepeni sudovi upravo to imali u vidu prilikom izricanja navedenih mera zaštite od nasilja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić