U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nadežda Milivojević, advokat u ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž2 604/17 od 21.12.2017. godine, u sednici veća održanoj 29.08.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž2 604/17 od 21.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Užicu je presudom broj P2 162/17 (16) od 20.07.2017. godine odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se izrekne mera zaštite od nasilja u porodici kojom se nalaže tuženom da se iseli iz porodične kuće u ulici ... broj ... u ... kao neosnovan. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.700,00 dinara u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž2 604/17 od 21.12.2017. godine preinačio prvostepenu presudu u prvom stavu izreke tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje, pa je prema tuženom odredio meru zaštite od nasilja u porodici tako što je naloženo tuženom da se iseli iz porodične kuće u ulici ... broj ... u ..., odmah po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određeno je da će trajanje mere zaštite od nasilja u porodici trajati do 21.12.2018. godine.

Tuženi je protiv drugostepene presude izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Iako je revizija izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u njoj se ne navodi u čemu se te bitne povrede sastoje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su parnične stranke zaključile brak u toku 1995. godine, da je u to vreme tužilja nosila dete iz prethodne veze sa čim je upoznala tuženog, koji je tu činjenicu prihvatio, pa je on upisan kao otac sina VV koji je rođen ... godine. U braku su dobili još dva sina i to GG rođenog ... godine koji je po zanimanju ..., zaposlen i oboleo od ... i sina DD rođenog ... godine koji je u vreme presuđenja bio učenik srednje ... škole u ... . Bračni odnosi su poremećeni od samog zaključenja braka. Tužilja je rođena ... godine, a tuženi je rođen ... godine. Zbog ljubomore tuženog, tužilja je trpela fizičko, psihičko i ekonomsko nasilje tokom braka. Protiv tuženog su vođeni krivični postupci zbog nasilja u porodici pa je više puta osuđivan i to na novčanu kaznu, na uslovnu osudu i na bezuslovnu kaznu zatvora od tri meseca. Tužilja je 2004. godine podnela tužbu za razvod braka, ali ju je povukla. Međutim, posle fizičkog nasilja koje je ponovljeno i u oktobru 2005. godine ponovo je podnela tužbu za razvod braka, postupak je okončan donošenjem presude o razvodu. Nakon razvoda braka tužilja je sa decom živela u iznajmljenom stanu bez materijalnih prihoda pa joj je pomagao Centar za socijalni rad u ... putem novčane pomoći za kupovinu ogreva, namirnica preko Crvenog krsta i Socijalne kuhinje. I nakon razvoda braka i fizičkog razdvajanja, tuženi je nastavio da uznemirava tužilju telefonskim pozivima, slanjem poruka sa uvredljivim sadržajem, dolazio je u stan nezavisno od modela viđenja sa u to vreme mldb. decom, nije učestvovao u izdržavanju dece i tužilju je prijavljivao da ne vodi brigu o deci. Tužilja i tuženi su nastavili zajednicu života u maju mesecu 2006. godine kada su se preselili u kupljeni stambeni objekat koji je bio tek pod pločom površine 25 m2, te su dozidali dve podrumske prostorije, kupatilo i garažu, a Centar za socijalni rad u ... je posredovao u priključenju električne energije u ovaj nelegalizovani objekat. Krajem 2009. godine tužilja je ponovo prijavila tuženog da je tuče, da izbacuje tada maloletnog sina VV iz kuće, a u periodu od 2009. i 2010. godine zbog ugroženosti dece lošim partnerskim odnosima rađen je korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava. Po isteku korektivnog nadzora tužilja je napustila zajednicu sa tuženim i sa decom se preselila u kuću koja je pripadala jednom preduzeću gde je živela do oktobra 2015. godine kada se udala za ĐĐ iz ..., ali se veoma brzo razvela i već u martu mesecu 2016. godine ponovo je nastavila sada vanbračnu zajednicu sa tuženim u prizemlju kupljenog objekta, dok su zajednička deca koristila sprat. Utvrđeno je da se tužilja zaposlila u ... u ..., ali joj je tuženi zabranjivao da radi, međutim ona nije želela da prestane da radi, tako da ju je tuženi psovao, zaključavao joj kuću kada se vrati sa posla, pa su joj deca otključavala vrata, a u prilici kada je zatekne kod kuće fizički je izbacivao napolje, hvatao za ramena, gurao, psovao, a deca su stajala između njih kako bi ih razdvojila. Takav incident se desio i 10.10.2016. godine kada je tuženi vređao tužilju, pretio joj da će je iskasapiti nožem, izbacio njene stvari ispred kuće, promenio bravu na vratima u prizemlju, a zabranio joj da odlazi na sprat gde su živela deca. Zbog straha za ličnu bezbednost i zbog fizičkog izbacivanja, tužilja je pronašla drugi stan u ... i preselila se u oktobru 2016. godine gde i nadalje živi. Tuženi je kasnije iz zajedničke kuće u martu 2017. godine isterao i sinove koji su se preselili kod tužilje. Prilikom dolaska po svoje stvari 12.10.2016. godine tuženi je ponovo izbacivao tužilju, gurao je pa je tužilja pala i doživela lake telesne povrede koje su konstatovane u uverenju o zdravstvenom stanju od 17.10.2016. godine.

U ovoj parnici su prvostepenom presudom broj P2 262/16 od 24.02.2017. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž2 282/17 od 23.05.2017. godine, određene mere zaštite od nasilja u porodici tako što je zabranjeno tuženom da se približava tužilji na udaljenosti bližoj od 100 metara, zabranjeno mu je da pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje, zabranjeno mu je da pristupa u prostor oko mesta rada tužilje u perionici i zabranjeno je tuženom svako dalje uznemiravanje tužilje. Određeno je da mera zaštite od nasilja u porodici traje do 24.02.2018. godine. Zahtev za usvajanje zaštitne mere iseljenja iz porodične kuće u ulici ... broj ... u ... je tada ostao nepresuđen.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici iseljenjem tuženog iz porodične kuće jer je našao da izricanje ove mere nije celishodno, s obzirom na činjenicu da tužilja i tuženi imaju različito mesto stanovanja i da će se izrečenim merama zaštite od nasilja u porodici koje su određene u prethodnoj presudi postići njihova svrha i da će tužilji biti pružena adekvatna zaštita.

Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 198. u vezi sa članom 197. Porodičnog zakona, pa je preinačio prvostepenu presudu i odredio traženu zaštitnu meru od nasilja u porodici.

Pravilno je drugostepeni sud cenio izveštaj Centra za socijalni rad u ..., koji je i prvostepeni sud imao u vidu, a iz kog izveštaja proizilazi da je svrsishodno izreći meru iseljenja tuženog iz porodične kuće u ... broj ... u ... jer je utvrđeno da tuženi ne poštuje izrečene mere zaštite od nasilja u porodici jer se približava mestu rada i stanovanja tužilje, da i dalje vređa tužilju i uznemirava je telefonom, lično i putem poruka. Drugostepeni sud je cenio i činjenicu da na tuženog nisu uticale ni kazne izrečene u krivičnim postupcima, novčana kazna, uslovna osuda, ni kazna zatvora zbog nasilja u porodici. Nakon donošenja prethodne presude o merama zaštite od nasilja tužilac je iz porodične kuće isterao svu decu, tako da svi žive u iznajmljenom stanu sa tužiljom, a nemaju dovoljno sredstava za život. Tuženi im nije dozvolio ni da uzmu neophodne aparate za domaćinstvo kao ni nameštaj tako da deca spavaju na podu, a tužilja je bila prinuđena da napusti mesto stanovanja sa tuženim jer ju je on fizički izbcio iz kuće. Drugostepeni sud je cenio da tuženi svojim ponašanjem za vreme trajanja prethodno usvojenih mera zaštite od nasilja u porodici nije uverio sud da je promenio svoj stav i ponašanje prema tužilji, pri čemu se nasilje ispoljava i prema zajedničkoj deci i postoji bojazan od ponavljanja njegovog nasilničkog ponašanja, odnosno da je prema tužilji učinio nasilje iz člana 197. Porodičnog zakona.

Cilj određivanja mere zaštite od nasilja u porodici je da se nasilje ubuduće spreči, a zaštitne mere imaju i preventivni karakter. Izrečena zaštitna mera iseljenjem iz porodične stambene zgrade propisana članom 198. stav 2. tačka 1. Porodičnog zakona, ima za cilj ne samo sankciju za učinjenu povredu već i preventivni razlog kako bi se ubuduće sprečilo uznemiravanje i nasilje i obezbedilo spokojstvo i bezbednost žrtve, a i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju neposredna žrtva nasilja je bivša supruga, odnosno tužilja, ali su sve vreme to i deca stranaka kao prisutni članovi porodice i očevici stalnih konflikata roditelja i porodičnih sukoba koja su i sama isterana iz doma od strane njihovog oca.

Sve ove činjenice ukazuju da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, a da osporavanje tuženog u reviziji nije osnovano.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić