.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3995/2019
17.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Pavlović advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ADO ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4398/18 od 25.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4398/18 od 25.04.2019. godine - odluka sadržanih u drugom i trećem stavu izreke.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog sudau Kragujevcu 16P 4165/14 od 09.11.2015. godine presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4398/18 od 25.04.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade materijalne štete isplati tužiocu iznos od 7.998,64 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate na novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže na plaćanje naknade materijalne štete u iznosu od još 95.223,70 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 01.04.2008. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati na novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, počev od označenih datuma pa do konačne isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 169.193,75 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedene presude drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Podneskom od 02.09.2019. godine tužilac je izvršio dopunu izjavljene revizije.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Izjavljenom revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek. Nisu osnovani navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 271. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Pošto usaglašavanje veštaka Đorđa Đorđevića i komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu (lekari specijaliste sudske medicine, opšte hirurgije i psihijatrije) nije bilo moguće, obavljeno je novo veštačenje. Novo veštačenje obavila je komisija označenog Instituta u sastavu koji je proširen i lekarom specijalistom medicine rada, stručnim za izjašnjenje o postojanju i obimu umanjenja radne sposobnosti tužioca.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je povređen 20.08.2007. godine u saobraćajnom udesu koji je skrivio osiguranik tuženog. U tom udesu tužiocu je naneta teška telesna povreda opasna po život - rascep slezine sa izlivanjem krvi u trbušnu duplju i više lakih telesnih povreda. Tokom bolničkog lečenja nanetih povreda izvršena je operacija odstranjivanja slezine. Tužilac živi u ..., po profesiji je mehaničar i pre povređivanja radio je u radionici za automobile. Od 01.09.2007. godine trebalo je da počne sa radom u drugom preduzeću, na radnom mestu servisnog tehničara za koje se prethodno doškolovao. Po zaključenom ugovoru o radu na neodređeno vreme njegova bruto zarada iznosila bi 2.640 evra mesečno. Tužilac zbog povrede nanete u saobraćajnom udesu nije stupio na rad. Po prirodi svog posla tužilac nije u kontaktu sa izazivačima zaraznih bolesti i zato kod njega nema nikakvih ograničenja u profesionalnom smislu, koja bi bila u vezi sa gubitkom slezine, ali je zbog nanete povrede postojala privremena nesposobnost za rad tokom bolničkog lečenja kao i nakon toga - do završetka zarastanja operativnih rana i mekog tkiva prednjeg trbušnog zida, u trajanju od šest meseci nakon povređivanja. U tom periodu tužilac nije bio sposoban da radi posao automehaničara i druge poslove za koje je dokvalifikovan, prevashodno zbog nemogućnosti dizanja predmeta. Nakon tog perioda, sa medicinskog aspekta kod tužioca nema prepreka za bavljenje svojom profesijom - ožiljak na prednjem trbušnom zidu je adekvatno zarastao, suv je i bez znakova bilo kakvog patološkog procesa, tako da njegova opšta sposobnost za rad i posebna sposobnost za zanimanje za koje je školovan nisu umanjene u odnosu na vreme pre povređivanja.
Ovako utvrđeno činjenično stanje neosnovano se osporava izjavljenom revizijom. Tužilac ovaj revizijski razlog, predviđen članom 407. stav 2. ZPP, obrazlaže mišljenjem veštaka Đorđa Đorđevića da se, zbog uklanjanja slezine, tužilac ne može baviti svojom profesijom do kraja života i mišljenjem lekara opšte medicine izdatom u mestu u kojem tužilac živi. Međutim, veštačenjem koje je obavila komisija veštaka u čijem sastavu je bio i specijalista medicine rada, utvrđeno je da je povreda koja je tužiocu naneta u štetnom događaju samo privremeno - u trajanju od šest meseci, onemogućila tužioca za rad, kao i da odstranjivanje slezine, odnosno operativni ožiljak na trbušnom zidu po proteku tog vremenskog perioda nije umanjio kako opštu tako ni posebnu radnu sposobnost tužioca.
Revizijom se neosnovano osporava i pravilnost primenjenog materijalnog prava.
Kod utvrđene činjenice da po završenom bolničkom lečenju i zarastanju operativnih rana i mekog tkiva prednjeg trbušnog zida tužiočeva opšta i posebna radna sposobnost nije umanjena u odnosu na vreme pre povređivanja, ne postoji materijalna šteta iz člana 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima - izgubljena zarada zbog trajne nesposobnosti za rad, koju tužilac u ovom sporu potražuje. Zato tužilac neosnovano traži naknadu ove štete - izgubljene dobiti (član 155. i član 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima), u visini zarade koju bi ostvarivao u svakom mesecu počev od marta 2008. do juna 2015. godine da je stupio na rad po zaključenom ugovoru o radu.
O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 2, 154. i 163. stav 2. ZPP, imajući u vidu da tužilac u zahtevu za njihovu naknadu nije odredio visinu putnih troškova.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Prilikom odlučivanja nisu cenjeni navodi iz dopune revizije jer je ista podneta po proteku zakonskog roka iz člana 403. stav 1. ZPP.
Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka. Iz tog razloga, njegov zahtev za naknadu tih troškova je odbijen i primenom člana 153. stav 1. i člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
